Želim, znači postojim

Žene u našim godinama često razmišljaju da je njihova profesionalna karijera pri kraju. I razmišljamo o penziji, redovno.

Danas sam pila jutarnju kafu sa dve drugarice i – oduševila se!

Obe su dugogodišnje karijere finansijskih direktora zamenile, jedna za pravljenje predmeta od keramike, druga za slikarstvo. Prvo sam bila zatečena i iznenađena, a posle sam shvatila da su čoveku promene neophodne.

Moramo se menjati. Istraživati sebe. Često i redovno.

To samo znači da rastemo i prestajemo da se bojimo. Bez straha i bez kajanja krenuti u novo.

Vrlo je važno da prepoznamo i podržimo svakog ko je spreman da se menja, da menja, da napreduje. Čak i kada vam izgleda da neko greši, da ide s konja na magarca, kad čini sebi medveđu uslugu.

Jer ako nas je život na brdovitom Balkanu nečemu naučio, to je da ništa nema linearan rast/pad i da je apsolutno sve moguće. Važno je da naučimo da želimo. To je najvažnija lekcija današnjice!

Želim, znači postojim.

Mnogo mi je filozofije za danas, pa da se dozovem u realnost, umesiću kiflice sa sirom i sa džemom. Možemo recept bilo čije babe. Jer babe znaju!

A i mi smo babe.

Kliči Gospodu, zemljo sva. Psalam 100