Zamišljena savršenstva ili ljudska bića

Čovek, danas, kad malo bolje razmisli, uopšte ne zna šta se tačno traži od zaposlenog da bi se smatrao izuzetnim radnikom.

Kada te šef sa osmehom pozove na sastanak, ti danas ne znaš šta može da te snađe.

Sve je u igri.

Možda u ime firme učestvuješ u ʼigrama bez granicaʼ, možda si zaradio ekstra slobodan dan, možda si dežuran u ime svih dok su drugi na odmoru ili si zadužen za skupljanje para za novogodišnju zabavu.

Kompetentan si, redovan, uredan, ne ideš prvi, a dolaziš pre svih. Starijima se obraćaš s poštovanjem, kuvaš kafu i učiš prvih par godina, pa lagano. U naše vreme bilo je tako.

A danas?

U današnje vreme, da uzmemo na primer kad si žensko, šta je na visokoj ceni?

Naročito se ističe ako umeš da žongliraš privatni život – i da kriješ, i da u isto vreme na Instagramu ističeš.

Da budeš zgodna, ali ne istaknuto zgodna. Onako mestimično. Vredna majka, ali ne suviše ambiciozna.

Svakako sa karijerom, ali deca i muž da su ti uvek na prvom mestu.

Ako te muž bije, sama si ga birala. Ako si non-stop sama u brizi oko dece, to i jeste tvoj posao. Ako nisi nasmejana u svakom momentu, raspoložena i vesela, zasigurno si baksuz i nezahvalnica. Sa tri kilograma viška, sama biraš da te muž odbaci, a ako te iko ikada uhvati umornu, ne treba ni da živiš.

I dok jurimo svaki dan zamišljena savršenstva, kad možemo biti samo ljudsko biće?

Sve je ovo zbog vrućine, a i suviše sam slušala ovih dana: Everybody supports woman – Sofija Izela.

Mnoge nevolje ima pravednik, ali ga iz svih Gospod izbavlja. Psalam 34