Doli Parton ili kako je kantri postao glamurozan
- Sadržaj:
- 1. Od kantrija do glamura
- 2. Potrebno je mnogo novca da bi se izgledalo ovako jeftino
- 3. Velika kosa kao lični potpis
- 4. Kada kič postane stil
- 5. Ženstvenost bez izvinjavanja
- 6. Glamur koji je ostao njen
Smrt Doli Parton (Dolly Parton) nije samo vest iz sveta muzike. Sa njom se zatvara jedno veliko poglavlje američke popularne kulture u kojem su se muzika, moda, zabava i lični mit spojili u gotovo nerazdvojnu celinu. Doli je decenijama bila mnogo više od kantri (country) pevačice. Bila je autorka, izvođačica, poslovna žena, ali i vlasnica jednog od najprepoznatljivijih vizuelnih identiteta popularne kulture. Velika plava kosa, uske haljine, visoke potpetice, kristali, šljokice, naglašeni dekoltei i izrazita silueta nisu bili samo njen scenski izgled. S vremenom su postali način na koji prepoznajemo Doli Parton, čak i kada ne čujemo njen glas.
Zanimljivo je da taj izgled nikada nije pokušavao da bude nenametljiv. Doli je izabrala sasvim suprotan put, drugačiji od svega što je svet kantri muzike podrazumevao. Kod nje je svega moralo da bude više. Više kose, više sjaja, više nakita, više tela i više teatralnosti. I upravo je u toj svesnoj preteranosti nastao stil koji će tokom vremena postati mnogo uticajniji nego što je iko mogao da pretpostavi.
Od kantrija do glamura
Kantri je dugo imao sopstveni vizuelni jezik. Teksas, koža, kaubojske čizme, rese, vez, karirani materijali, široki šeširi i dekorativni detalji pripadali su svetu koji je bio daleko od onoga što se u velikim modnim centrima smatralo sofisticiranim. Doli Parton nije pokušala da taj svet napusti kada je postala velika zvezda. Naprotiv, uzela je njegove prepoznatljive elemente i počela da ih preoblikuje kroz sopstvenu predstavu o glamuru.
U njenom slučaju, kantri žena više nije morala da bude samo devojka iz malog grada ili pevačica sa gitarom. Mogla je da bude i filmska zvezda. Mogla je da nosi čizme prekrivene ukrasima, haljinu pripijenu uz telo i kosu koja izgleda kao da je upravo izašla iz frizerskog salona i iz nekog drugog vremena. Doli je spojila dva sveta koja se nisu nužno smatrala prirodnim partnerima, ruralnu američku estetiku i estradni glamur, i od tog spoja napravila sopstveni vizuelni kod.
U tome je verovatno i jedna od najvažnijih stvari koje je donela modi. Nije promenila kantri tako što ga je učinila manje narodnim. Učinila ga je spektakularnijim.
Potrebno je mnogo novca da bi se izgledalo ovako jeftino
Dolina čuvena rečenica o tome da je potrebno mnogo novca da bi se izgledalo ovako jeftino jedna je od onih duhovitih rečenica koje su s vremenom postale važnije od same šale. U njoj postoji svest o sopstvenom izgledu, ali i razumevanje načina na koji funkcioniše ukus. Doli je znala da će njena kosa, odeća i telo biti komentarisani. Umesto da pokušava da spreči taj pogled, ona ga je dodatno provocirala.
Tu „jeftino” nije označavalo stvarnu vrednost odeće, već način na koji se određeni oblik ženstvenosti procenjivao. Previše šljokica, previše dekoltea, previše veštačke kose, previše nakita. Sve ono što je trebalo ublažiti da bi žena izgledala „ukusno” – Doli je naglašavala.
Njena garderoba zato nikada nije bila samo pitanje dekoracije. Bila je deo njene javne ličnosti i način da sama odredi kako želi da bude viđena. To je posebno zanimljivo ako se ima u vidu da je potekla iz veoma skromnih uslova. Rođena je u ruralnom Tenesiju, u velikoj porodici, a svet luksuza nije bio deo njenog detinjstva. Kasnije je, upravo kroz odeću i scenski nastup, izgradila sliku raskoši koja nije pokušavala da sakrije odakle je došla.
Velika kosa kao lični potpis
Dolina kosa verovatno je najbolji primer načina na koji je od detalja napravila identitet. Nije želela prirodan izgled, niti je pokušavala da prikrije činjenicu da koristi perike. Naprotiv, kosa je postala gotovo skulpturalni deo njenog izgleda. Govorila je o njoj sa humorom, menjala je, povećavala, prilagođavala kostimima i scenskim nastupima, ali je ostajala verna osnovnoj ideji. Kada vidite veliku plavu kosu, dovoljno je nekoliko sekundi da pomislite na Doli.
To je nešto što moda veoma retko uspeva da postigne. Odeća se menja, trendovi prolaze, kolekcije se smenjuju, ali pravi vizuelni potpis ostaje. Kod Doli, taj potpis nije bio jedan komad odeće, već čitava kompozicija – kosa, telo, silueta, obuća, materijali, šljokice i način na koji se sve to nosi.
Zato je njena garderoba danas zanimljiva i kao modni arhiv jednog vremena. Njena knjiga Behind the Seams: My Life in Rhinestones, objavljena 2023. godine, pokazala je koliko je odeća bila važan deo njenog života i karijere, sa više od 450 fotografija njenih kostima i priča koje ih prate.
Kada kič postane stil
Ono što je kod Doli možda najzanimljivije iz današnje perspektive jeste promena značenja koju je njen izgled doživeo. Estetika koja je nekada mogla da bude proglašena kičastom danas se sasvim slobodno pojavljuje u modi. Velika kosa, kristali, korseti, naglašena ramena, metalik materijali, ekstremna ženstvenost i namerna teatralnost više ne pripadaju samo svetu estrade. Postali su deo savremenog modnog jezika.
Granica između glamura i kiča odavno nije tako čvrsta kao što je nekada bila. Moda je poslednjih decenija pokazala veliko interesovanje za ono što je ranije smatrano neukusnim, preteranim ili suviše popularnim. Upravo tu Doli Parton izgleda posebno savremeno. Ona nije čekala da se promeni odnos prema kiču da bi svoj izgled učinila prihvatljivim. Godinama je insistirala na njemu, sve dok njena preteranost nije postala prepoznatljivost.
U tom smislu, Doli je mnogo bliža savremenom shvatanju mode nego što bi na prvi pogled moglo da izgleda. Moda danas sve manje pokušava da definiše jedan ideal dobrog ukusa, a sve više istražuje lični kod, prepoznatljivost i slobodu da se različiti uticaji spoje u nešto što pripada samo jednoj osobi.
Ženstvenost bez izvinjavanja
Doli je istovremeno pokazala da izgled koji je izrazito ženstven ne mora da bude u suprotnosti sa ozbiljnošću. To je možda i najvažniji deo njenog nasleđa. Mogla je da bude autorka, muzičarka i poslovna žena, a da nikada nije smatrala potrebnim da zbog toga smanji svoju seksualnost ili ublaži način na koji se oblači.
U tome postoji određena vrsta slobode koju nije uvek lako postići. Žene se često nalaze između dva zahteva, da izgledaju dovoljno atraktivno, ali ne previše, dovoljno sređeno, ali ne prenaglašeno, dovoljno ženstveno, ali ne tako da njihov izgled zaseni ono što imaju da kažu. Doli je odavno prestala da pregovara sa tim pravilima. Ako će već biti posmatrana, sama će odlučiti šta će biti prvo što će se videti.
I možda je upravo zato njen izgled opstao. Nije bio napravljen da bi se uklopio u određeni trenutak mode. Bio je napravljen da bi se prepoznala osoba.
Glamur koji je ostao njen
Doli Parton je uspela nešto što je u modi i popularnoj kulturi mnogo teže nego što izgleda.
Nije samo pronašla svoj stil, već je uspela da ga pretvori u simbol. Njena kosa, haljine, šljokice, potpetice i naglašena silueta više nisu samo elementi garderobe. Oni su postali vizuelna skraćenica za čitav jedan karakter, za američki jug, kantri muziku, teatralnost, humor i jednu veoma specifičnu predstavu o ženstvenosti.
Zato je danas teško govoriti o Doli Parton, a ne govoriti o modi. Njena odeća nije bila dekoracija muzičke karijere. Bila je njen sastavni deo, jednako važan kao glas, pesme i način na koji je gradila svoj javni identitet.
I možda je upravo tu odgovor na pitanje kako je kantri postao glamurozan. Nije se dogodilo tako što je kantri prestao da bude ono što jeste. Dogodilo se kada je jedna žena odlučila da na njega doda šljokice, visoke potpetice, ogromnu kosu i dovoljno samopouzdanja da niko više ne može da kaže da to nije glamur.