Superheroji ne postoje

Koja od nas izgovara svaki dan: Idemo dalje, nije mi ništa, mogu ja to? Svaka žena, juna meseca 2026. godine, koja živi i radi u Srbiji, a koja ima preko četrdeset godina života.

Taj lagani prelaz u kome smo preuzele ulogu superheroja iz crtanih stripova, u kojima je „nije mi ništa” način života, bez sagledavanja istine da superheroji ne postoje, a da smo mi od krvi i mesa.

Umesto da kažemo: Umorne smo, treba nam pomoć, razočarane smo, tužne smo.

Mi, naučene da izdržimo, često potiskujemo sopstvene potrebe jer ima „prečih stvari”, jer „držimo sve pod kontrolom”.

Ne znamo više da odgovorimo na pitanje: Kako si?

Za odgovor na pitanje „kako si” treba biti i iskren, a i hrabar.

Nije slabost reći da nam je teško. Slabost je godinama ubeđivati sebe da nam nije ništa.

Budimo s vremena na vreme „obične žene”. Ne heroine, ne superjunakinje. Samo ljudi.

Za danas, rižoto sa tikvicama, parmezanom i zelenom salatom i Sting – Fields of Gold.

„Utišajte se i poznajte da sam ja Bog.” Psalam 46,10