Preplavljena sećanjima

Stalno je bučno, a čini se kao kreštanje, smejanje i plakanje u isto vreme, pa se nekako bojite uz osmeh. Afrika je to.

Već su vam čula osetljiva posle više od 10 sati u avionu pa očekujete neočekivano i uvek je taj prvi miris, ta prva slika koja vam ostane u sećanju kad dođete u Afriku, razlog što deo vašeg srca uvek ostane na tom kontinentu ili što odmah odlučite da vam se ništa ne sviđa i brojite dane do povratka.

Mojoj ličkoj krvi godi savana i dok hodam mirno kroz spori afrički dan, miluje me povetarac. Naučila sam da neki pamučni šareni materijal zavežem oko sebe i napravim haljinu, ali kosu nikada ne vezujem i želim da budem Zulu ratnica.

Divlje životinje ne obraćaju mnogo pažnju na turiste sa foto-aparatima u ruci, a ja se pravim važna jer znam šta je biltong. Dok prva uzimam sa stola parče sušenog mesa, koje se služi kao i kod nas, u svakoj prilici – i uz kafu i uz vino i uz rakiju, prisnošću sa običajima pokazujem da je Afrika moja drugarica.

Preplavljena sećanjima, plačem dok seckam tri vrste luka za prebranac i gledam 23. put film Moja Afrika. Radujem se proleću i košavi.

Dok slušam: Nast.roje – Ja se ne bojim, mirno čekam da me Beograd zavede i da Dunav nosi loša sećanja.

Slavite Boga, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova – Psalam 135.