Vetar samopouzdanja

Neke od nas mogu da se pohvale da im se telo nije izmenilo, ni na ovu, ni na onu stranu. Čak i kad je takva, pohvalna situacija, realno – ne stoji nam baš sve onako kako mi zamišljamo u našoj glavi. Da se ne lažemo, ipak sve stoji bolje na mlađim strukturama.

Uvek sam bila pobornik mode koja je u skladu s građom i godinama.

Moram danas da priznam da menjam svoj čvrst stav jer nisam uzela u obzir samopouzdanje kao neprevaziđeno oružje u borbi protiv svakog stereotipa.

Kada jedna samopouzdana osoba obuče, što bi se reklo u Beogradu „ponese”, neki odevni predmet, pa čak i kad nije za njen stas ili godište – to izgleda dobro.

Nekada smo imali primere mladih žena u manjim mestima koje su, zbog ovog ili onog razloga, nosile crninu dugačak deo svog života.

U gradovima, nošenje crne boje svakako nema uvek prizvuk „tugovanja” i čak se smatra poželjnom bojom garderobe za svaki dan. Što bi se reklo – takva je moda!

Viđam da žene nose crne hulahopke i u prepodnevnim časovima, što je nekada baš bilo neobično da se vidi i svakako ne pohvalno.

Znalo se šta se nosi pre podne. Koje cipele i visina štikle za posao, za pijacu, za školu.

Slažem se da se sve menja, pa i moda, ali se slažem i da nisam bila u pravu. Svako može da promeni svoj modni izraz u bilo kojim godinama sve dok se oseća dobro u svojoj garderobi. Zračiće dobrim, a dobro rađa ljubav i samopouzdanje.

Ajmo danas da promenimo makar boju marame i boju karmina! Obećavam da će nas pljusnuti vetar samopouzdanja i dati nam dodatnu snagu za dane pred nama.

Surova klasika danas, uz pečeno pile i zelenu salatu – slušati repertoar preuzet od omladine.

Za pelcer!