Oblačite se u skladu sa sobom

U trećoj epizodi podkasta Moje najbolje godine – To Sam Ja, voditeljka Milica Gacin ugostila je kostimografkinju i dizajnerku Lidiju Jovanović i sa njom razgovarala o neiscrpnoj temi mode i stila.

Sagovornice su diskutovale o modnim trendovima, kao i o tome da li odelo čini čoveka, šta bi trebalo da bude najbitnije kod izbora odeće, u čemu ljudi greše pri odabiru odeće, u čemu se osećamo dobro i šta je ključno za dobar izgled.

Gošća će slušaocima dati mnoštvo modnih saveta, a pomoći će i da se odgonetne večita dilema mnogih žena – Šta da obučem?!

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja – epizoda #3

Lidija Jovanović u trećoj epizodi podkasta – Transkript razgovora

Milica Gacin

Dobar dan! Ovo je nova epizoda podkasta Moje najbolje godine – To sam ja, danas imam veliko zadovoljstvo da razgovaram sa Lidijom Jovanović. Ona je diplomirani kostimograf i profesor modnog dizajna i modne ilustracije na Metropolitan univerzitetu. Morala sam da bacim pogled na ovo, jer je onako prilično dugačak naziv ali dovoljno informativan da prosto znate čime se Lidija bavi osim što je i kolumnistkinja portala To sam ja; i poznata je veoma po dizajnu svojih cipelama. Ja verujem da da je bar, jedan deo vas je imao prilike da se susretne i sa tim delom njenog rada. Zdravo Lidija! Dobrodošla u ovaj podkast!

Lidija Jovanović

Hvala!

Milica Gacin

Nadam se da će ti biti prijatno…

Lidija Jovanović

Bolje te našla.

Milica Gacin

Pa znaš šta, nama je ovo neki ljuti početak. Mislim, bez obzira što je ovo treća epizoda, al’ nam jeste ljuti početak.. A stvarno sam srećna, evo upoznajem fantastične ljude. Tebe, sad vidim prvi put u ovom razgovoru i pripremajući se za ovu priču stvarno smo dotakle brojne teme. Mislim da smo se negde onako saglasile i drago mi je što sam uspela od tebe da saznam mnogo toga, a verujem da će to i svi oni koji  gledaju ovaj podkast u ovom trenutku. Pričamo, pošto si ti čovek koji se bavi odevanjem i koji se bavi kostimom, pričaćemo o odevanju, ne samo o modi. Prošle godine je Fashion Week  imao naziv “Moda nisu samo krpice” i moda zaista nisu samo krpice. Nešto mi je palo na pamet, jer kad smo se čule i dogovarale, saglasile smo se da je moda jako važna i time se, hteli ne hteli, bavimo svakog dana. Otprilike kad ustanem ujutru, otvorim orman i prvo pitanje je šta ću da obučem. Ali, ako ne jedemo non-stop 24/7, mi smo obučeni 24/7.  Ili spavamo u nečemu,

Lidija Jovanović

Ili barem većina nas (smeh)

Milica Gacin

I ujutru, hteli ne hteli, mi se i oblačimo. Tako da je to vrlo bitno pitanje. Koliko god se možda neko trudio da ga potisne ili da ga negde malo minimizira, mislim da je to bitno pitanje i, hteli-ne hteli, moramo time da se bavimo. Nekako prosto dođemo u tu situaciju. Sad kad ja ovako vidim kostimografa, znaš šta mi je prvo pitanje? Šta da obučem?

Lidija Jovanović

Ha ha, jeste.

Milica Gacin

Kaži mi, molim te, šta da obučem?

Lidija Jovanović

Većini ljudi je to prvo pitanje ili prvo pitanje je: “Šta se nosi ove godine, kakvi su trendovi?”. I to jeste nešto sa čime se mi srećemo svakodnevno. A ustvari, ono što je zanimljivo je zapravo da kada se čovek bavi tim poslom i kada to radi na dnevnoj bazi, mislim bilo kroz proizvodnju kao što se ja jednim delom svojeg života bavim ili kroz pozorišni kostim pa se tu bavimo time kako da obučemo ljude u duhu njihovogkaraktera. Mimo svega toga, mi koji smo u tome, nekako odeću ne doživljavamo više na taj način Ili ustvari nam je jako teško da damo zapravo tu vrstu odgovora, zato što je nama odeća nešto što radimo, čime se bavimo, nešto sa čime na dnevnoj bazi nekako komuniciramo. Razmišljamo o tome kako nešto nastaje, gde se nabavlja ovo ili ono i zapravo taj odgovor nam često zapravo izmiče. I da bi, mi u tome bili svaki dan aktuelni i svesni kako da damo tu vrstu nekog saveta recimo, mi zapravo moramo mnogo više da se informišemo da bi bili spremni za taj odgovor nego neko ko je obožavaoc mode, a isto tako gleda te informacije da dobije relativno ćesto.

Milica Gacin

A dobro, da li i ti upadneš u onu krizu ujutru kad ustaneš, otvoriš orman i kao – šta sad da obučem?

Lidija Jovanović

Kako kada. Ja mislim da imam faze. Nekada imam te neke faze, a nekada razmišljam otprilike kao, ne znam Steve Jobs na primer, pa bih volela da imam neke uniforme koje mi olakšavajju život, i čak i uđem u tu fazu. Pogotovo kada imate taj stil života koji podrazumeva da, ujutru odem na predavanje, a odatle odem u proizvodnju, a onda odatle idem na neki događaj i ustvari užasno je zgodno da imate tu neku vrstu uniformisanosti koja vam pomaže da kroz to prođete lakše, jer vi u 24 sata dnevno imate neke potpuno različite životne izazove. I nekada sam u toj fazi uniforme. A zapravo, imamo svi naravno tu vrstu pitanja i razgovora sa samim sobom.

Milica Gacin

Kako se dolazi do stila? Crna rolka i to je to.

Lidija Jovanović

Crna rolka, crne pantalone. I onda pitaju zašto su dizajneri u crnom stalno. To je od pet pitanja koje se nameće, a zapravo to je neka vrsta praktičnosti.

Milica Gacin

Iz muke.

Lidija Jovanović

Iz muke, jeste. Jeste.

Milica Gacin

To je ustvari odgovor. Šta da obučem, ja mislim da nije iz iz besa i da nije kao ono čuveno žensko – nemam šta da obučem. Mislim da je to sad stvarno onako vrlo delikatno pitanje, jer kad se neko uputi u kupovinu garderobe – e to je ozbiljna muka!Ponuda ogromna i da je sloboda izbora ogromna – na kraju smo svi ipak uniformisani.

Lidija Jovanović

Jeste. Zapravo tu sve jeste tačno. I da je ponuda velika i da smo svi uniformisani, ali mislim da to nije čak ni do ponude, mislim da je to do načina kako doživljavamo danas realnost. Dosta smo, na neki način pritisnuti marketingom, sa kojim smo suočeni svaki dan i kroz društvene mreže. A i ponuda jeste loša. A s druge strane mislim da postoji i taj jedan mali momenat gde smo se mi, promenili navike u kupovini i sada recimo odlazimo u neke velike tržne centre koji su ubili to zadovoljstvo u kupovini. To zadovoljstvo šopinga. Nekada je odlazak npr. u Beogradu konkretno u Knez Mihajlovu za jednu vrstu robe ili na Bulevar revolucije za neku drugu vrstu robe bio mali praznik. To su bili porodični doživljaji. Išli su, ja se sećam iz svog detinjstva. Odlazili smo sa tatom, mamom, sestrom, bratom, porodicom i onda se za jesen nabavljalo sve što je bilo potrebno da se čovek obuče, pa je to bio neki događaj koji je pratio i odlazak u poslastičarnicu i na ručak i sve je to bilo lepo i  sretnu se prijatelji u tom šetanju.

Milica Gacin

Ili se išlo sa prijateljima.

Lidija Jovanović

Ili se išlo za prijateljima, il’ se sretnu na jednom ćošku jedni, pa na drugom čoveku drugi, pa je to poduhvat koji ispuni ceo dan nekako.

Milica Gacin

Događaj.

Lidija Jovanović

Događaj. I zapravo je bilo, su u svemu tome još i neke druge draži. Sada je to posao. Ja idem da kupim bluzu, jer meni treba bluza za tu i tu priliku. Ja idem da kupim jaknu jer meni treba jakna ili kaput. Prosto mislim da je i taj momenat dodatno učinio da to svima nama bude muka. S druge strane, postoji potpuno jedna tehnička stvar u tim šoping centrima. Zapravo je neprijatno. Mislim, ili vam je prevruće ili vam je prehladno, ili su veštački, klimatizovani drugačije od onoga kako se mi osećamo kada smo napolju. I to je druga stvar. I onda dođete u dodir sa robom koju kupujete i zapravo tu je problem što je ponuda prilično nekvalitetna, to je nešto o čemu smo baš pričale dok smo se dogovarale za ovaj razgovor. Srećemo se sa nekvalitetnom ponudom, srećemo se sa nekim, unificiranim  brojevima koji sad treba da pogoduju i nekome ko živi u Španiji, i nekome ko živi u Nemačkoj, i nekome ko živi u Rusiji, i vi zapravo dolazite do toga da kupujete neku odeću koja zapravo vama ne pogoduje, ne daje vašem telu neki benefit. Vi ne dobijete figuru koja je sada na neki način istaknuta, bolja, lepša, ne kupujete odeću da se ulepšate, nego kupujete odeću da se prosto obučete. I zapravo to je, to nas vodi ka tom nekom jedinstvenom izgledu – ajde da tako kažemo.

Milica Gacin

Tekstilna industrija je treći najveći zagađivač na planeti.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

To je strahotno!

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

To je zaista strahotna informacija. S druge strane sam čula da svako od nas, dakle to je jedan podatak koji se tiče proizvodnje, ali sam čula da i mi kao konzumenti, svako od nas godišnje baci 40 kg garderobe. To je užasno!

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

Mislim, šta je ideja?

Lidija Jovanović

I to je ustvari sada posledica toga svega su ovi silni pokreti koji su počeli da se bave razmišljanjima o sporoj modi – “slow fashion”. Razmišljanje o sporoj modi – o tome da kupujemo odgovorno, da kupujemo ono što nam stvarno treba, da razmislimo dva puta pre nego što neki komad kupimo. Isto tako pre nego što ga bacimo. Zato što zapravo mi jako mnogo gomilamo stvari koje nam nisu potrebne. U suštini nemamo nikakvu potrebu suštinsku za njima, ali su nam lepe interesantne ili su jeftine. I to je sad,  vraćamo se na sve te brendove koji nam nude jeftinu robu, pa iz tog razloga mi smatramo da nam treba košulja u 12 različitih boja, a možda ne treba možda bi dve dobre bele košulje, jedna neka dezenirana rešila ustvari naš problem. I zapravo, to je to je to osvešćavanje.  Momenta posedovanja zapravo. Šta nama i treba i sa čime mi zapravo možemo da funkcionišemo? Ne treba nam sve to što imamo, to je jedna stvar. Druga stvar, i kada se odeća odbacuje postoje ti neki sabirni centri koji zapravo mogu da skupljaju odeću koja je za reciklažu, pa na taj način mi ne doprinosimo tome da ipak to što se odbaci da možena neki način da se upotrebi. Ima nekih brendova recimo, kao što je H&M koji imaju neku osvešćenost pa vi ako odete tamo da kupite nešto donesete kesu sa odećom

Milica Gacin

Da, da.

Milica Gacin

Za reciklažu, dobijete neki popust. Mislim to jeste marketinška stvar, ali oni zapravo i prave veliki deo svoje robe od recikliranih materijala, pa postoji i taj način razmišljanja o tome. Ali definitivno je dobro što se ta stvar probudila i osvestila.

Milica Gacin

Možda je to prvi korak.

Lidija Jovanović

Možda je to prvi korak.

Lidija Jovanović

A možda i jedini korak. I to je problem.

Milica Gacin

Pa, da. Videćemo šta će doneti vreme i AI. Ko zna.

Lidija Jovanović

Jeste, jeste. Ja se sećam jednog perioda kada je recimo 90-ih niknula velika kampanja protiv GAP-a u Americi zato što su oni bili prvi za koje se znalo da koriste jeftinu radnu snagu za proizvodnju. Međutim, to je bilo, pa je prošlo, pa su svi počeli tako da proizvode i delovalo je da to rađa neku svest, a ustvari nije rodilo svest, nego zapravo se otišlo u tom pravcu još dalje.

Milica Gacin

Pa dobro, jedino što je dobro daj oš uvek ima nas, nekih od nas

Lidija Jovanović

Jeste.

Lidija Jovanović

Koji nećemo ići u brendove koji to rade.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

I eto. Mislim prosto imamo tu vrstu zainteresovanosti i osvešćenosti. Sad kad si spomenula tu reciklažu, hvatam sebe da kad treba nešto da kupim radije ću da se opredelim za nešto što je reciklirano, pa nek’ je i poliester koji ne volim, ali pre ću to nego da kupim nešto što je novi poliester i vidim da ne valja 5 para; ali ‘ajde ovo kao bar ima taj kvalitet, bar je to. I ne znam da li sam svojoj deci napravila uslugu ili sam ih opteretila bespotrebno što sam ih naučila da čitaju etikete.

Lidija Jovanović

Ljudi su ustvari retka bića koja su toliko određena od prirode da moraju tu etiketu da pročitaju.

Milica Gacin

Pa izgubili smo to taktilno.

Lidija Jovanović

Jeste jeste. Jer ja razmišljam, evo sad imam zadnjih par godina kučence i to mi je sad neko kao novo iskustvo u životu, zato što gledam kako se ona ponaša. I ona, ako legne na sintetičko ćebe odmah se skloni.

Milica Gacin

Eto

Lidija Jovanović

Nije joj prirodno. I zbog statičkog elektriciteta, to pucketa. Ona ide na pamuk, ide na vunu, ona oseća šta su prirodni materijali potpuno intuitivno.

Milica Gacin

Razumem. Da.

Kada bi studentima dal vežbu – zavezala  im oči i samo prosto pod rukom dala materijal da osete razliku – da l’ bi umeli da razlikuju?

Lidija Jovanović

Ne. Ne.

Milica Gacin

Pamuk, vunu

Lidija Jovanović

Ne. U većini slučajeva ne.

Milica Gacin

Viskozu

Lidija Jovanović

Čak i kada prođemo obuke, kada pčasove koji se tiču tekstila, koji se tiču baš razgovora o materijalima i sastavu materijala i svega ostalog – ne! Jako mnogo treba vremena. Mi koristimo razne tehnike – od spaljivanja, gledamo kako gori ovaj materijal, kako gori onaj materijal – sad vi ne možete u radnji da spalite materijal. (smeh)

Milica Gacin

(smeh) Tu sigurno ne bi dobro prošla.

Lidija Jovanović

Ne! Ovaj, ali recimo to je zanimljivo. To je, to je sada generacijski jako daleka stvar. Jer, na primer, ja znam, moja baka i naše bake njima niko nije morao da objašnjava šta je pamuk, a šta je sintetika. Ali to su generacije koje su se tek u poznim godinama srele se sa sintetikom.

Milica Gacin

Tad je bilo manje sintetike. Tako je. Da.

Lidija Jovanović

Sintetika je prisutna u našim životima od 50-ih godina prošlog veka. I one su jako dobro mogle sintetiku da razlikuju od svega ostalog sa čime su se sretale dok su odrastale.

Milica Gacin

Da

Lidija Jovanović

A mi zapravo, s sintetikom se srećemo od kada se rodimo, okruženi smo njom. I zapravo, treba da naučimo kako da ono što je prirodno bude prirodno i da nam bude blisko.

Milica Gacin

E vidi koliko pričamo, a još uvek nismo došle da odgovora – a šta da obučem?

Lidija Jovanović

E pa to je problem.

Milica Gacin

Šta da nosim? Ovaj, ima ima nekih pokušaja koji se sada zovu “kapsula moda” ili  “kapsula trend”, a ustvari ono što vi kostimografi govorite oduvek. Mislim, treba ti jedna dobra crna haljina, trebaju ti jedne dobre crne pantalone, to uvek moraš da imaš, dobru crnu suknju, dobar sako, dve bele košulje ili evo kao što si rekla jedna bela i jedna dezenirana. I to je neka osnova na temelju koji ti sad možeš dalje da gradiš, neki svoj stil. A ta kapsula moda je u stvari po meni dobra stvar. Prvo te ono, svede na ono što ti je zaista bejzik, što ti zaista treba i stvarno negde osećaš koliko sa par komada ti možeš da rasteretiš svoju glavu i da ujutru ne moraš da misliš – a šta sad da obučem?

Lidija Jovanović

I da se baviš nečim drugim zaista.

Milica Gacin

Sa nečim drugim, da.

Lidija Jovanović

Ali se vraćamo sada na Stiv Džobsa, opet. I na to da su zapravo judi došli do toga da je potrebna ta baza, zapravo. Treba ti ta osnova. I mislim da je ta kapsularna kolekcija zapravo idealan način da se počne. Baš smo, o tome i pisali na portalu.

Milica Gacin

Ajde, šta po tebi treba da bude u toj kapsuli, kapsula kolekciji?

Lidija Jovanović

Kapsula kolekcija mora da sadrži u sebi jedno dobro žensko odelo.

Milica Gacin

U kojoj boji?

Lidija Jovanović

Pa sad, to sve zavisi malo i od tena i od navika i života i sve. Većina žena će se verovatno odlučiti za crno, ili za sivo, al’ to ne mora da bude slučaj.

Milica Gacin

Mhm.

Lidija Jovanović

Nekim ženama će, tu bazu  činiti možda neko bež ili oker. Ali u nekoj od osnovnih boja svakako; jedno dobro, znači jedno žensko odelo koje može da posluži za razne prilike, poslovno. Nije to danas više dominantno, nije toliko važno, ali mislim da treba da se nađe u njemu. Treba  dobar kaput, treba da se nađe dobra jakna. Ta jakna treba da bude ne klasična sportska jakna nego ona neka jakna koja nam pokriva različite okolnosti. To je ono od čega krećemo. To su neki veliki komadi koji nam zaista rešavaju veći deo godine.

Milica Gacin

Odelo, kaput, jakna, haljina, košulja…

Lidija Jovanović

Mala crna haljina, jedno 3-4 košulje, u nekim osnovnim bojama – ne moraju da budu ni dezenirane, ali mogu da budu u tim nekim osnovnim bojama.

Milica Gacin

Mhm.

Lidija Jovanović

Barem od toga dve bele košulje, pa možda čak i jedna crna.

Milica Gacin

Mhm

Lidija Jovanović

Ovaj i to. I jedne dobre čizme, jedne dobre salonke i jedne dobre mokasine. I  mi smo time pokrili ono osnovno, da možemo da funkcionišemo. E sad naravno svi koji radimo na dnevnoj bazi da to nije dovoljno za cirkulisanje, ali kada imamo tu bazu mi onda na nju možemo da gradimo, da polako dodajemo sve ono što nam život naše dnevne navike pokazuju da nam je neophodno. Ali imamo to od  čega krećemo.

Milica Gacin

Da da. Da, I onda dolazimo do nečeg što se zove stil, lični ili se ne zove stil. Ja kad sam bila klinka bilo je mnogo važno da budeš drugačiji, a danas je mnogo važno da budeš isti.

Lidija Jovanović

Hi hi hi

Milica Gacin

A dobro sa ovom bazom – ja mislim da ustvari ne možemo da budemo isti, jer ipak svako od nas drugačije to nosi.

Lidija Jovanović

Ne može, ne može.

Milica Gacin

I mislim da svako od nas prosto kroz to odevanje i svoju ličnost izražava. I ne, mislim – isto odelo na tebi i na meni neće izgledati isto.

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste. Jeste.

Milica Gacin

Prosto – nema tu straha da li ćemo biti uniformisani.

Lidija Jovanović

Ali to je  na kraju stvar neke lične intencije. Neka lična želja da se bude drugačiji. I onda to što pričamo – neku malu crnu haljinu može da ponese neko sa crnim salonkama i da to bude ta neka baza, a neko će odabrati jako neobične komade nakita i sa asesoarom će učiniti to drugačije i ti nećeš verovati da je to ista, crna haljina. I meni ono što je interesantno je da recimo veliku popularnost, sad otkad je Instagram eksplodirao imaju neki ljudi iz nekih velikih gradskih svetskih centara. Njujorka npr. koji su čak i u nekim godinama, 80-im svog život,  jako neobični, koji kombinuju neobične stvari, koji vole da ponesu drugačije.

Milica Gacin

Mh, mh.

Lidija Jovanović

A onda ne vidiš u stvari mnogo ljudi koji njih prati i koji pokušavaju da budu drugačiji na taj način.

Milica Gacin

Aha haa

Milica Gacin

Samo vole da ih vide. I svi kažu – ja kada budem, ne znam, bakica, ja ću biti ovakva.

Milica Gacin

Ja ću biti hrabra.

Lidija Jovanović

I biću hrabra. Budi hrabra sada. Sada ti je momenat da od sebe daš nešto i da ti  život bude zanimljiv, ako osećaš potrebu da budeš hrabar. Ima ljudi kojima je to teško, koji bi voleli da prosto budu što manje vidljivi.

Milica Gacin

Pa jeste teško! Evo saglasile smo se da je teško ustvari.

Lidija Jovanović

Pa jeste. Jeste.

Milica Gacin

Da ti prvo izabereš ono što ti treba.

Lidija Jovanović

Jeste

Milica Gacin

Pa onda da je nadgradiš. Teško je!

Lidija Jovanović

E! Ali ono što je zanimljivo – recimo sa tomkapsula kolekcijom i sa tim svim što se doda na nju; niko neće naravno ostati samo na tome, al’ to je neka baza od kojie se kreće. Kreativnost može jako lepo da se gradi baš kroz asesoare.  Asesoari su onaj momenat gde se zapravo ne troši mnogo novca, može da se bude maksimalno kreativan, može da se bude slobodan, niko ti ništa neće zameriti. Može u krajnjem slučaju ako vidiš da to ne funkcioniše.

Milica Gacin

Da skloniš

Lidija Jovanović

Da skloniš, nikakvih problema nema. Mislim da su ustvari asesoari taj prostor slobode za onoga ko pokušava sada da gradi neki svoj stil od početka.

Milica Gacin

Mhm mhm. A besomučno jurenje za trendovima?

Lidija Jovanović

Ja mislim da svi, čak i kada su, kad smo najmlađi, pa nam je to jako zanimljivo, svi pre ili kasnije, dođu do nekog saznanja d jeda to zapravo besmislena stvar.

Milica Gacin

Ali svi vole, znaš.

Lidija Jovanović

Svi ćemo odgovoriti na njega, zato što nam je prosto zabavno. Mislim to i jeste onaj deo mode koji je zabavan – praćenje trendova. Ali, to i  takođe može da se radi kroz detalje. Zato što vi kad pogledate, kad onako nekako na nivou sezone – šta je, šta su trendovi – iskočiće par nekih momenata koji su najvažniji. Ili neka boja, pre par godina evo fuksija,  ciklama boja je bila dominantna. Pa onda u nekom trenutku možda neka neobična forma obuće. Mislim, svako će prepoznati to nešto što je specifično i za to može da se uhvati, jer to je zabavno sa time se igra, ali pokušaj da se od glave do pete nekako uniformišemo u trend nije uspešan prosto zato što svi mi imamo svoje karakteristike i ne uklapamo se u sve trendove. Mislim ima trendova u kojima prosto ne možete sebe da nađete.

Milica Gacin

Da da da.

Lidija Jovanović

Jako je teško da se uklopite u pojedine trendove.

Milica Gacin

Ali ja mislim da je to onako – potvrda pripadnosti. Kad si u trendu, znači pripadaš i to je to. Tu sam.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

Deo sam, deo sam ekipe, deo sam grupe.

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste.

Milica Gacin

Pošto pričamo o ženama u srednjim godinama, to nam je ciljna grupa i  portalu To sam ja i ovom mom projektu pa smo se tako i našli je l’ na na istom putu – e tu može da bude velikih problema najpre u našim glavama. I najpre u svemu onome što se servira ženama u srednjim godinama 100% si naišla na one tekstove – Šta žene preko 50 nikako ne bi smele da obuku; Koje frizure za žene preko 50 nisu dozvoljene? Crveni karmin žena preko 50 ne nikako...

Lidija Jovanović

To se pomerilo sad sa 40-ih na 50-e,…

Milica Gacin

Da, da, da. Ovo je stvarno skandalozno! Žena koja ima 45 da obuče mini suknju. Strašno! Da da da. Ali, vidi – to su poruke koje se šalju neko će se i upecati.

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste. Na žalost, mislim, ljudi se mnogi upecaju, i ono što je meni interesantno i što mislim da se promenilo recimo od generacija naših majki do nas sada, da su žene posle 40-te godine sada mnogo bolje sa sobom nego što su bile u nekim prethodnim generacijama. Mislim da je mnogo više žena koje su se u ostvarile na raznim poljima, pogotovu u polju, ne znam, karijere svog života i znaju šta hoće, znaju gde su, znaju ko su, i mislim da mnogo manje na njih utiču ti svi tekstovi i te sugestije nego što su recimo uticale na neke ranije generacije. I to je ono što je dobra stvar i mislim da je jako dobro što je tako zato što se mi zapravo mi sada susrećemo sa tim da su žene u 40-im godinama sigurne, ko su šta su; i ako hoće da ponesu minić, znaju kako da ga ponesu. Znaju kako da ga nose sa samopouzdanjem i da nemaju nikakav problem; pritom su u velikom broju slučajeva negovane, dobro izgledaju…zašto da ne ponesu minić? I svi mi se sećamo nekog perioda svojih 20 godina kada smo bili nesigurni. Pa kad obučemo nešto što je u trendu ili što je neobično ili što je previše kratko sve se nešto zagledamo, nameštamo.

Milica Gacin

Stisnuto!

Lidija Jovanović

 A sada nismo u toj poziciji i zapravo ja mislim da se na svakome najbolje očitava to samopouzdanje i da je čovek dobar sa sobom. Šta god da je njegov odabir. U 40-im, 50-im godinama – da li se dobro osećamo?

Milica Gacin

60-im

Lidija Jovanović

60-im, 70-im – ako se dobro osećamo, ne znam, u trenerci i idemo gradom – super! Dobro se osećamo. Ako se dobro osećamo u klasičnom nekom ono kao poslovnom kompletu, kao što je moja baka zvala “kompletiću” – ako se  u tome dobro osećamo – odlično to treba da nosimo. Mislim da je prosto to samopouzdanje i taj osećaj da, da si sa sobom na ti; to je inače bio i neki slogan portala To sam ja – Sa sobom na ti. I to je najvažnije. Da znaš da to što nosiš ja nešto u čemu si ti ti. To je, to je najvažnije. I mislim da se to, da danas, bez obzira na sve što dolazi iz medija kao sugestija i to što se recimo ljudi koji se u javnom prostoru susreću sa osudama – to su opet neki ljudi koji osuđuju, koji im zapravo nikada u lic ned bi rekli i možda im se čak i dive zbog odluka koje su doneli. Mislim da je užasno važno da se donosu odluke koje su nekako kroz nas izašle.

Milica Gacin

Ja te molim da ponoviš, dakle: Drage žene! Bez obzira na broj godina nosite sve!

Lidija Jovanović

Nosite sve u čemu se vi dobro osećate i sa čime ste dobro! Prosto dobro.

Milica Gacin

Molim da se ovo bolduje! Da se zapamti! Hoću da dođemo do saveta. Uvek bi neka figura, odnosno neka silueta, trebalo da se istakne, pa sad bez obzira na formu tela. Je l’?

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste.

Milica Gacin

Al’ kako da se osećam sigurno?  Sad pazi, ako neko ima stvarno višak kilograma, ili ako neko ima izražen stomačić ili bokove, ne voli da mu se to vidi. Kako onda da se istakne ta figura?

Lidija Jovanović

Pa znaš šta, mislim pre svega to maskiranje – to su neki mehanizmi sa kojima se mi srećemo još u tinejdž danima i ljudi nekako te nesigurnosti uče da maskiraju kroz te jednostavne pokušaje u tim nekim godinama 14-im, 15-im, 16-im godinama. I mi te mehanizme onda prenesemo i kasnije u životu kada se sa tim sretnemo. Neko se prosto sretne sa tim, a nije imao taj problem do tih nekih godina. Neko ima oduvek ovaj problem. Ali ono što je važno to je da svako od nas ima neku prednost na svom telu. Svako ima dobru tačku. Niko nije do te mere sada ne znam nezgrapno građen da sad baš ne može ništa da istakne. Kod nekoga su to možda noge, kod nekoga je struk, ima žena koje su krupnije ali imaju još uvek lepo formiran struk; ima žena koje imaju dobre noge, ali su dobile u području grudi, stomaka. Znači svako ima  neku plus tačku. I poenta je da naučimo da tu tačku istaknemo, da ta tačka bude ono na šta ćemo staviti akcenat, a da onda ovo ostalo možda zamaskiramo, ali ne slojevima, ne količinom odeće, nego prosto dobrim krojem. Krojem koji našem telu pogoduje. I u stvari, kada smo pričale o onom malopre, o nekim jeftinim brendovima, mislim da je ustvari tu najveći problem – da bi ti jeftini brendovi pokrili što širu masu, oni zapravo koriste taj kroj – gubi se! On prosto ne ide više uz telo, nego sada treba da gađa što širu populaciju. E tu možda za žene koje se bore sa viškom kilograma, da bi opet izgledale što je bolje moguće, možda je dobar momenat onaj povratak na krojačice. Na nekoga ko će ili ono što su kupite ukrojiti za vaše telo, da vama dobro stoji, ili po vašoj meri šiti.

Milica Gacin

A gde su?

Lidija Jovanović

E! Tu je problem.

Milica Gacin

Ubih se tražeći neku dobru krojačicu. Gde su?! Mislim ima ih, ali su ili prezauzete ili..

Lidija Jovanović

To je problem.

Milica Gacin

Ili neće da prime nove klijente. Ne mogu prosto taj obim posla da iznesu.

Lidija Jovanović

Jeste. Ja sam već neko vreme kroz neke svoje tekstove i razgovore sa svojim studentima bavim time da se popularizuju te profesije u tim srednjim stručnim školama u kojima su bile profesije i, mislim i dalje postoje formalno. Sve se manje studenata upisuje na profesije krojača i tih nekih uslužnih delatnosti. A po meni to su profesije budućnosti!

Milica Gacin

Kako su profesije budućnosti ako imamo veštačku inteligenciju? Zar neće ona šiti?

Lidija Jovanović

Neće. Neće.

Milica Gacin

Krojiti?

Lidija Jovanović

Neće. Evo, to po meri ne može da vam kroji veštačka inteligencija. Hoće verovatno u masovnim proIzvodnjama. Ali to – 1 na 1 – što mnogima od nas treba na kraju.  Mislim, svi mi na kraju volimo da imamo taj lični pristup stvarima. Ili, s druge strane, ima jako mnogo ljudi koji su zapravo jako kreativni. Oni ne žele da nose industrijske stvari. Žele da svojoj odeći daju neki lični pečat, ali kad se uputste u traženje krojačice i pokušaju da se to realizuje, onda dignu ruke i kažu – daj da kupim sad tu nešto, pa ću ja da došijem neku perlu. Nešto, učiniću da to bude drugačije. A zapravo, ja mislim da su to profesije budućnosti, samo ne na način na koji su rađene u prošlim vremenima. Ja mislim da sada ljudi očekuju da kad dođu u neki krojački salon da maju neku vrstu usluge, razgovora, da to bude jedan uredan i lep čist prostor, da ta osoba koja sa njima razgovara deluje kao da ozbiljno zna šta radi. Mislim da to jesu profesije budućnosti, ali njima mora da se pristupi na malo drugačiji način.

Milica Gacin

Da. Ta finalna izrada, to je podjednako važno kao odabir materijala, dizajn, kroj

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste.

Milica Gacin

Sve ovo prethodno pada u vodu, da. Ali kako će se ljudi motivisati da, odu u tu profesiju?

Lidija Jovanović

E pa ne znam. To je sada zaista problematično zato što se stvorio neki utisak da su, da je sav rad rukama zapravo neko zanimanje koje je niže na skali vrednosti. I mislim da kada bi postojao neki program koji bi to popularizovao, mislim da bi se jako brzo do toga došlo. Mislim, problem je što ja ne vidim da postoji uopšte vizija toga da je to bitno u ovom trenutku. Kada postane zaista vidljivo svima, a ne samo nama koji dolazimo iz tog sveta, mislim da će biti možda čak i kasnoza mnoge ljude. S druge strane, vi ste onda, ako ste društvena osoba, ako ste osoba koja voli tu vrste interakcije. Vi ste okruženi ljudima, vi imate svakodnevne razgovore; to su dinamična zanimanja. To su interesantna zanimanja. Ne sedite iza nekog boksa u nekoj kancelariji, nego ste u kontaktu sa živim ljudima svaki dan.

Milica Gacin

Ja poznajem nekoliko salona u Beogradu. Nisu to krojački saloni, to su dizajnerski saloni koji evo tako funkcionišu i mislim da rade zaista izuzetno dobro. Ali te stvari su skuplje nego kad se uđe u bilo koju prodavnicu industrijski proizvedene odeće i neke su skuplje zato što stoji jedan veliki, zaista veliki rad iza toga, ali mislim da tu treba i dosta vremena. Da bi se prosto došlo do tog nekog, do neke pozicije stvarno mora da prođe mnogo vremena i da taj krojač prosto izbrusi svoj zanat i da dođe do tog kvaliteta koji se očekuje. Da kad čovek uđe i sašije  i ponese ovako jednu stvar, i kaže – e to je to! Sad dubi na meni, sad je leglo kako treba. Treba tu dosta vremena.

Lidija Jovanović

To je odličan izraz, ja ga odavno nisam čula. I ja ponekad studentima kažem -to mora da dubil na ha ha ha. A oni kažu šta to znači? (smeh)

Milica Gacin

Mnogo toga ne razumeju. Ja sam očigledno neki old school, kad sam ja naučila decu da gledaju etikete i da gledaju kako je urađen šav unutra.  Ako je to bezveze, baci! Ne, nemoj to molim te! Jaoj, svašta sam im uradila što ne treba. Ali sam im rekla i jednu, čini mi se korisnu stvar i to može evo da pomogne i ženama. I ne samo ženama koje će nas slušati i gledati u ovom momentu, jer moda odavno više nije stvar kojom se bave samo žene; čak mi se čini i da su muškarci u nekim segmentima  izaraženiji od nas žena. Zora Davidović, profesorka na tvom fakultetu, na Fakultetu primenjenih umetnosti, je napisala jednu knjigu koju sam pročitala; o kostimu je naravno; davnih dana i ono što sam zapamtila kristalno, od pre nekih 15-20 godina pa do danas jeste sledeće: “da su za dobar izgled na jednoj osobi najvažnije polarne tačke – frizura i cipele“. Dakle, ako su ta dva elementa onako kako treba da bude ovo ostalo može da prođe.

Lidija Jovanović

Pa jeste.

Milica Gacin

I to je mislim ovako jedna tako dobro formula. Kad se malo mučimo, kad mu onako nešto kao – jao nije mi sad ovo baš nešto leglo, nisam sigurna, nije baš naj, znam da nije baš najbolje. Ali ako su te cipele perfektne i ako je ta kosa kako treba, sve je to tako kako valja. Jesi li saglasna sa tim?

Lidija Jovanović

Jesam. Jesam. Apsolutno jesam. Jesam zato što kad je kosa u pitanju to je, to je nešto što je direktno vezano za nas. Izlazi iz nas. I sa njom idemo gde god da krenemo, ne možemo da je menjamo. I ta vrsta negovanosti je jako bitna. Ona govori o tome da mi zapravo držimo do sebe  i to je jedino iz nas što se spolja vidi i može da kaže tako nešto. A obuća definitivno jeste; sad da ja ne govorim iz svog ugla i ne navodim vodu na svoju vodenicu, ali zaista obuća jeste to nešto što daje pečat. Cipela je bila nešto do čega se jako teško dolazilo. Mi zapravo danas nemamo tu perspektivu koliko je do cipele bilo teško doći. Mislim, mi imamo cele generacije koje su; ako nisu živele baš u velikim gradovima, u proleće su deca izuvala cipele i oblačila ih ponovo na jesen. Pa su se onda nasleđivale cipele. Deca su išla bosa pet, šest meseci. Do cipela se teško dolazilo. Pa onda su došla ratna vremena gde je cipela takođe bila neka velika vrednost. Zato što su bile teške za izradu ustvari. Tehnički je bilo teško napraviti cipelu. I onda se u cipelu ulagalo. Cipela je bila zaista skup objekat do koga, kada se dodje, onda kupuješ skupu cipelu jer ona treba da ti traje. I to jeste jedna stvar. Ali je  nekako ona i dalje ostala, čini mi se, temelj toga kako zapravo jedan izgled može da se postavi.

Milica Gacin

Mhm.

Lidija Jovanović

Isto kao što mislim da neki dobar komad nakita može da parira svemu tome.

Milica Gacin

Mhm.

Lidija Jovanović

A ne mora da bude skup. Ali mora da bude dobro odabran, u skladu. Ako su minđuše – u skladu sa vašim licem, sa, hajde u krajnjem slučaju i kosom, frizurom i mora da, da na neki način govori nešto. Ja sam jedan veliki ovaj pobornik nakita i asesoara.

Milica Gacin

Vidim (smeh).

Lidija Jovanović

Jeste (smeh).

Milica Gacin

Vidimo.

Lidija Jovanović

I zaista mislim da nakit može da govori o vama. Može da kaže ko ste vi. Evo ja sad, obučena sam u skladu sa sobom, sa onim kako ja vidim svet, a to je malo na stranu casual, na stranu opuštenog, ali nakit je taj koji govori još nešto o meni. On kaže šta ja dodatno još imam da poručim svetu.

Milica Gacin

Mhm. Vraćamo se na cipele.

Lidija Jovanović

E da, na cipele. (smeh)

Milica Gacin

Šta je dobra cipela?

Lidija Jovanović

Dobra cipela, pre svega, mora da bude udobna.

Milica Gacin

Okej, završićemo razgovor (smeh)

Lidija Jovanović

Eto to je, to je najvažnije za cipelu, zato što ona, od sve ojeće koju nosimo najviše utiče direktno na naše zdravlje. Utiče na naše držanje, utiče na razne komplikacije koje na stopalu mogu da se naprave. Kada je lepo vreme može da utiče i na razne neke, sad to zvuči ružno kad se izgovori – ali infekcije i razne druge probleme.

Milica Gacin

Jasno, jasno.

Lidija Jovanović

Za cipelu mislim da je jako važno da ima kožnu postavu. Čak i ako cipela spolja nije kožna.

Milica Gacin

A zašto? Jer najčešće je obrnuto. Najčešće je spolja kožna, a unutra ima veštačku postavu.

Lidija Jovanović

E! Ali obrnuto je važno, zato što taj dodir naše kože, pogotovo leti kada se cipele nose bez čarape, taj dodir naše kože sa veštačkim materijalima, može da stvara razna trenja, može da stvara razne infekcije, može da stvara, ako imamo neku ranicu razne probleme, a koža na koži to je, to je najbolja opcija. I ono spolja može da bude od čega god hoćete. To je sad manje bitno. Bitno je da recimo, ne znam, ako je cipela od veštačke kože, od nekog veštačkog materijala, kada je kupujete ona mora da vam bude taman, jer ona se neće razgaziti. A cipela koja je od prirodne kože, ona može da bude i knap, jer ona će posle nekog vremena da poprimi oblik vašeg stopala, jer koža živi. Ali, nevezano od svega toga, unutrašnjost cipele je zapravo mnogo važnija nego ono što mi vidimo spolja.

Milica Gacin

Da to je stvarno, mislim ono maločas kad smo se našalile, okej, kraj razgovora – naravno da ne! Ima dobrih cipela na tržištu i mogu da se nađu.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

Ali zaista je najčešći ovaj slučaj – da je, unutra sve veštačko.

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste. To je ono na čemu svi mislie da mogu da štede kada se bave proizvodnjom, jer to se ne vidi. Mi vidimo ono što je spolja – ‘ajde tu ćemo staviti sav sjaj koji je potreban da bi se nešto prodalo, a unutra nema veze. A u stvari za nas, kao onoga koji konzumiramo, koji nosimo tu cipelu, to što se dešava unutar nje je najbitnije, jer to je direktno u dodiru sa našom kožom.

Milica Gacin

Mhm.

Lidija Jovanović

Onda, s druge strane kada pričamo o cipelama koje imaju štiklu. Sad je kao neko opšte pravilo da cipela ne treba da bude ni previše ravna ni previše visoka da bi nama bila udobna. I one baletanke i japanke koje mi volimo iz modnih razloga leti  da nosimo, al’ koje su skroz ravno nisu dobre za nas. Idealno bi bilo da nosimo negde između 3 i 5 cm visinu štikle. E sad mnogi od nas to ne biraju zato što vizuelno nam se ne dopada. Ali kad pređemo tu visinu i kada idemo u visinu štikle, e onda je zapravo važna čitava jedna statika koja ulazi u projektovanje te obuće i zapravo projektovanje toga da li će ta štikla biti udobna ili neće. I ono što je najvažnije je da se težište našeg tela zapravo celo oslanja na jednoj tački. Ono jeste na prstima, ali s druge strane, na jednoj tački pete, na središtu naše pete. I ako je štikla centrirana, tako da je oslonac na toj jednoj tački, nama će cipela biti udobna čak i kad je jako visoka.

Milica Gacin

Zato meni prijaju štikle koje su malo uvučene i praktično kad pogledam ona dolazi na centar pete.

Lidija Jovanović

Jeste. Te cipele koje su čak i jako tanke, ali su izmeštene ka spolja, one će posle nekog vremena početi svod da guraju na dole i zapravo, sem što će nam biti neudobno, vrlo će ružno posle nekog vremena izgledati, jer će da krenu da se krive.

Milica Gacin

Aha, da i na spolja.

Lidija Jovanović

Štikla će da krene da izlazi ka spolja.

Milica Gacin

Aha aha.

Lidija Jovanović

E sad, dobro to zavisi malo od težine, od načina hodanja, od visine. Sve to utiče naravno na – recimo mi imamo ljude koji su, ne znam, visoki metar 1,70, žene koje su visoke 1,77, 8, 9 , a imaju relativno malo stopalo i to je drugačija proporcija nego kod nekoga neko ko je niži. Neko ko je niži i ima veće stopalo ,većina obuće će mu biti udobna. To je (smeh).

Milica Gacin

Ozbiljno?

Lidija Jovanović

Jeste. I to su sve faktori koji utiču na ovaj na pritisak.

Milica Gacin

Znači u problemu su visoki ljudi sa malim stopalom.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

Visoke žene sa malim stopalom.

Lidija Jovanović

Ili teške žene sa malim stopalom. I to je isto problem.

Milica Gacin

Da, da, da. To je vrlo interesantno. Da. Ali, dobro znaš kakve su žene – ako nam se nešto dopadne od cipela, pa neka je i dvanaestica – izdržaću! (smeh)

Lidija Jovanović

Naravno! Ja sam ulazila u cipele. Nosim 37, ali sam ulazila u 36 do 39.

Milica Gacin

Apsolutno. Izdržaću.

Lidija Jovanović

Zavisno od toga šta mi se sviđa, a ima samo u tom broju.

Milica Gacin

Da, da, da. Ali to sam radila kad sam bila mlađa. Sad ne mogu da izdržim. Znači, nosim štikle, obožavam, ono ceo dan sam u njima, preigram sve što treba -svadbe, novogodišnje programe, nije problem, ali moraju da budu te pete.

Lidija Jovanović

E to je još jedna od lepih stvari o kojima smo pričale – ono posle 40-te i 50-te godine.

Milica Gacin

E tako je.

Lidija Jovanović

Znaš šta ti odgovara, šta ti ne odgovara, šta hoćeš da trpiš i šta nećeš da trpiš, i to je jako dobra stvar.

Milica Gacin

Da, da.

Lidija Jovanović

Ja kada sam počela da proizvodim obuću; u tom trenutku sam sve što sam radila od obuće bio je kožni đon. Ovaj i ja sam u nekom trenutku morala da donesem, pošto tad su se pojavili ti farbani djonovi zapravo. Ja sam imala i crveni đon i zlatni i srebrni. Tek kasnije je on nekako poćeo da se vezuje za određeni brend.

Milica Gacin

Serija je čudo!

Lidija Jovanović

Jeste. I imala sam problem. Sa time da žene kod nas, kod mene kada su dolazile u radnju, su tvrdile da to ne može da bude, da je to plastični đon, da to ne može da bude kožni đon. I onda sam ja držala u radnji, đon koji je potpuno izvučen iz konteksta cipele. Stajao je izložen da pokažem da to zaista jeste koža samo da je farbana, da je lakirana.

Milica Gacin

Samo da si se setila serije. Sve bi bilo drugačije

Lidija Jovanović

E pa serija je došla kasnije.(smeh)

Milica Gacin

Ti si preteča. Vidiš ti šta su mediji?!

Lidija Jovanović

Ona je inače za industriju dizajna obuće napravila. Serija Sex i Grad je najvažnija za poziciju dizajnera obuće u današnje vreme .

Milica Gacin

Ozbiljno? To je zvanična statistika.

Lidija Jovanović

To je apsolutno tačno. Pre toga svi brendovi su imali i proizvodnju obuće kao jedno od bitnih stavki, ali zapravo to je bio prateći program. Postojali su brendovi koji su se bavili proizvodnjom obuuće, ali oni su bili na nivou velikih proizvodnji, industrije. Zapravo mali dizajneri koji imaju taj status, glamurozni koji imaju dizajneri odeće, nisu postojali. Oni su bili tu tako razbačani, razbacani – Manolo i još neki. I zapravo serija Seks i grad ih je zapravo digla na pijadastal koji danas imaju. Oni, a zajedno sa njim i svi mi koji smo za njima ušli u tu priču.

Milica Gacin

Mislim da je i masovnoj publici ustvari ta serija pokazala koliko je kombinovanje odevnih predmeta jedno neomeđeno polje kreativnosti.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

I da stvarno može nešto što nam nikad ne bi palo na pamet da se iskombinuje – da se iskombinuje, a da ne bude kič, da ne bude vulgarno i tako dalje. Jer nekad onako – pošto smo svi gledali 350 milijardi puta je l’? Sve epizode i onako znaš kad pogledaš neke odevne elemente koje nosi Samanta, neka zlatna haljina nešto. Ali na njoj nikad ne izgleda prosto.

Lidija Jovanović

Jeste.

Milica Gacin

Na Keri nikad ništa ne izgleda prosto. Izgleda jako dobro! Možda je caka i u onom najvažnijem elementu odevanja, a to je samopouzdanje. To ne može da se kupi.

Lidija Jovanović

Jeste. to ne može se kupi definitivno.

Milica Gacin

To moramo sami da skrojimo, da dubimo.

Lidija Jovanović

Jeste. I da zaista, da se pomirimo sa sobom. I ako ga nemamo, mislim onda, ako ga nemamo ne treba da se guramo tamo gde nam je neudobno.

Milica Gacin

A kako? To je vidiš interesantno gledište. Kako?

Lidija Jovanović

Pa mislim prosto ja vidim recimo jako mnogo žena koje se susreću sa time da moraju veštački da stvore samopouzdanje i da moraju sada da budu, po svaku cenu, ovakvi ili onakvi, a ne osećaju se u tome udobno. I mislim da je u tome malo kriva zaista i modna industrija jer ja recimo o tome često razgovaram sa svojim studentima kad radimo ciljnu grupu za kolekciju. To je jednan istraživački koji koji prethodi crtanju modela. Moraju da verbalizuju to kome se oni obraćaju, ko je njihova cijena grupa i u 90% slučajeva ono što čujete od njih, a i što čujete i u medijima to je – ja kreiram odeću za samopouzdanu ženu koja zna šta hoće i koja je sigurna u sebe.

Milica Gacin

Jao kako je prepisano iz nekih novina! (smeh)

Lidija Jovanović

Pa šta sad?! Sve one, znači sve one žene koje nisu samopouzdane, koje nisu sigurne u sebe one ne treba ni da se obuku i ne treba ni da postoje. E, ono što je takođe jako važno da se pomirimo sa time – da možda nismo sigurni u sebe jer se oblačimo u skladu sa sobom i da oblačimo ono u čemu se dobro osećamo  prosto. I to je potpuno legitimno i to je u redu i to je normalno i ne treba sad svako da bude neobičan, autentičan, specifičan. Ko jeste i super je da jeste i treba da živi sa time; ako nije, treba takođe da se oseća dobro i da živi svoj život i da mu odeća ne bude nešto što mu stvara ne nekomotnotnost i nesigurnost i neki dodatan stres u životu.

Milica Gacin

Da. Koliko je ozbiljna pojava, ozbiljna činjenica u našim životima da smo skloni tome da karakterišemo nekoga samo na osnovu izgleda i samo na osnovu odevanja, da mu dajemo osobine koje ima ili nema i prosto da donosimo ozbiljne odluke o tome kako je neko, odnosno spram toga kako je neko obučen i koje zaista mogu da nastanu posledice koje možda mogu da budu i odlučujuće. Prosto sam bila u nekim situacijama gde kad te neko skenira i kaže a super! I prosto se prenebregne sve ono što je suštinski važno. Znači mnogo. Mislim – odelo ne čini čoveka ili ga čini?

Lidija Jovanović

Odelo mislim da ne čini čoveka, ali govori o čoveku. Govori o čoveku, ne mislim kvalitet onoga što nosi. Ne. Ali neki odabiri govore. Evo pričali smo malopre o asesoarima ili odabiru odeće  govori o tome da li ste vi hrabri, da li donosite hrabre odluke? Šta se može desiti na nekim recimo razgovorima za posao. Ako vi sad imate na sebi previše asesoara, neko će da proceni – Aha! Vi ste previše slobodnog duha i za naš korporativni sistem niste. Ili će da kažu – Aha! Vi ste čisti, uredni, sređeni, skockani, znači vi ste neko na koga mogu da se oslonim kad donosim  neke poslovne odluke. To je jako jako specifično polje vezano za psihologiju, vezano za i to kako mi doživljavamo stvari i kako onaj ko nosi odeću doživljava, kako mi njega doživljavamo, kako on sebe doživljava. Mislim da je sredina negde na pola puta. Mislim da i govori o nama i ne govori.

Milica Gacin

Dobro, počinjemo 2024-tu. Šta će se nositi ove godine? Šta će biti u trendu?

Lidija Jovanović

Pa meni je zanimljivo zato što se na kraju svake godine odabere panton boja koja bi zapravo trebala negde da govori o tome kakva će atmosfera biti. Ta boja ne bude obavezno dominantna boja sledeće sezone. Ona samo govori o osećanjima koja bi trebala tokom sledeće godine da se negde provuku. I meni je sad sve to zanimljivo zato što prethodnih godina su to bile aktuelne blok boje, te neki sudari, jake emocije, pokušavanje da se izvuče na površinu nešto što će da nas izvuče iz one neke letargije u koju smo možda u onim Covid godinama upali, pa smo nosili te suprotstavljene stvari. I sada je odabrana neka boja breskve. Zove se, peach faza , koja nije čak ni klasična breskva nego blago pastelna boja. I ako ona govori o tome šta će biti tendencije u svetu sledeće godine, to je sada ta neka ideja da se mi uvedemo u mir sa samim sobom s obzirom na svet koji je eksplodiran oko nas. I ja mislim da će zapravo biti ti  neki blaži izbori. Neke, neke svedenije kombinacije, neke mirnije kombinacije i u tom pravcu nas sada i vode tendencije modne. Međutim, ono što se pokazalo da kad se naprave te projekcije šta su trendovi za sledeću godinu, desi se da od tih trendova neki detalj oživi koji uopšte nije zamišljan. Tako da ćemo u stvari tek videti.

Milica Gacin

Mhm. A od čega to zavisi?

Lidija Jovanović

Od tržišta. Zato što su se desile promene kada su trendovi u pitanju. Nekada su se trendovi diktirali od vrha. Ja kažem da je to obrnuta piramida. Od vrha ka dnu. Zapravo se te zemlje, velike, koje imaju ili komitete pri ministarstvima ili ministarstva koje su zadužena baš za modu, jer su im to velike industrijske grane. One projektuju i pokušavaju da po 2-3 godine unapred predvide šta će se dešavati, zato što zapravo na taj način kontrolišu proizvodnju. I tako je i išlo. Projektuju se trendovi, onda se oni šire ka dole. E sad sa eksplozijom Instagrama pre svega i društvenih mreža stvari su počele da se šire odozdo ka gore da se dižu i zapravo ono što je street fashion, ono što je ulična moda, ono što se na ulici nosi, vrlo često odredi šta će biti trendovi. I zapravo, iako ti ljudi koji biraju iz tih ovaj svakodnevnih okolnosti, biraju šta oni od trendova koji su ponuđeni vole. Desiće se zapravo da oni odrede šta je trend za sledeću sezonu, jer su mnogo veći, zato se zovu influenseri. Mnogo je veći njihov uticaj, njihov influence na ono što će se nositi, nego zapravo od onih koji projektuju sa vrha.

Milica Gacin

Kako se stvar obrnula- pravila igrice su se promenila.

Lidija Jovanović

I to u pet godina. Mislim ajde da kažemo deset, ali pet, šest aktivnih godina.

Milica Gacin

Hm. Dakle, kreativnost tih pojedinaca, iako su oni – influenseri sad već zanimanje, masovna pojava. Njihova kreativnost zapravo daje jedan ozbiljan pečat i možda ima odlučujuću ulogu.

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste.  

Milica Gacin

To je interesantno.

Lidija Jovanović

I zato veliki brendovi sada posežu za influenserima da ih reklamiraju mnogo više nego za modnim časopisima koji praktično nestaju sa tržišta. Mnogo je značajnije da neki influencer nosi nešto. E sad, tu se opet stvari vraćaju u neku staru ravnotežu zato što sada su modni brendovi počeli da na neki način finansiraju i plaćaju influensere da ih reklamiraju. Tako da se sada opet gubi taj momenat kreativnosti koji je bio u međuvremenu kao u nekom sendviču između dva pola, pa ćemo sada da vidimo kako će se to završiti.

Milica Gacin

Interesantno je da tu ipak ide odozdo ka gore, a ne obrnuto. Sve to govori o slobodi pa možemo tako i da se vratimo na početak – dakle, šta da obučem? Sloboda je ozbiljna stvar, to svi znamo nije to nova informacija, al’ kako se boriti s tom činjenicom? To je stvarno vrlo interesantno. I sad kako da u tom moru influensera, predloženih trendova, raznoraznih stilova, raznorazne odeće u šoping centrima koje idu od nikakvog kvaliteta do, do nekog kvaliteta; ne mislimo naravno ni na šta konkretno; do, dizajnirane odeće koja je kvalitetna i skupa sad – šta da obučem? I kako da izaberem?

Lidija Jovanović

Pa ništa! Tu opet dolazimo do onog susreta sa samim sobom, da se čovek nekako presabere. Mislim, bez obzira šta odluči, vuči će ga sve te sitne distrakcije na razne strane.

Milica Gacin

Al’ mi smo dovitljivi. I kad ono možda i nema budžeta, jer tu se nekako slome stvari na budžetu i kad nema budžeta, snađemo se! Ne znam kako se snađemo.

Lidija Jovanović

Pa jeste. Pa dobro mi smo ljudski rod, ali generalno mi  smo ovde izloženi stalno nekim okolnostima sa kojimak se srfećemo. Mislim, tu su ljudi preko 40-te godine pa naviše odrasli su u okolnostima u kojima smo se stalno snalazili. Ni ne zna čovek za neke druge okolnosti. Vi kad pogledate, kad prođete ulicama Beograda, ljudi su u proseku mnogo bolje obučeni nego što mogu. Nego što su im mogućnosti zapravo. Iako se oseti razlika kada se ode u neki veći svetski centar ovaj u odnosu na Beograd oseti se ipak da se teže živi, ali u proseku ljudi izgledaju bolje nego što bi potencijalno mogli kada pogledamo ne znam koja nam je prosečna plata, kako nam životi izgledaju. I onda dolazimo u stvari do toga da smo mi spremni da damo mnogo više zapravo za odeću, nego za neke druge stvari.

Milica Gacin

Nek’ ide život. Nek slupam sve nije važno. Dobro! Dakle,neka ta kao breskva, pastelna; šta će još biti od trendova? Nekako na tu stranu pastelniju, mekšu. Sve nekako.

Lidija Jovanović

Da! Deluje da će sve biti mekše, da će biti umekšano kada su u pitanju boje. Kada su u pitanju tonovi, taj senzibilitet će nam se provlačiti kroz život. Kada su u pitanju forme – forme i dalje ostaju oversize već godinama. Imamo sad poslednjih par godina vraćanje na 90-te, što je takođe jako zanimljivo koliko nismo svesni vremena u kome živimo. Ja se sećam recimo kada sam tamo negde krajem 90-ih završavala fakultet pa smo radili neie presek dekada, neki seminarski rad. I tu smo svi imali  viziju da 80-ih sve završavaju, da 90-te nemaju svoj karakter. I kad smo se odmakli sad od 90-ih vidimo da 90-te i te kako maju prepoznatljiv karakter, jer su sada 90-te ponovo u trendu. To je počelo od prošle godine. I te 90-te u letnjim mesecima dovešće neke svedene forme, haljine lagane sa tankim bretelama, sve čisto minimalistički, ali u zimskim mesecima, mislim i ove zime i sledeće zime ostajemo u tim nekim predimenzioniranim formama, jer se pokazalo da je to nešto što je zapravo ljudima jako udobno. Pogotovo u tom nekom gradskom životu koji donosi brzinu. Patike nas ne napuštaju. Ostaju sastavni deo naših života i u večernjim kombinacijama i u dnevnim kombinacijama. I cipele su od prošle godine krenule da bivaju sve više četvrtase.

Milica Gacin

Uh!

Lidija Jovanović

Pa to su 90-te (smeh).  Bilo je pokušaja i pre 4, 5 sezona. Nije tako dobro sve nekako, nije zaživelo, nije se primilo, nisu ti influenseri to prihvatili, ali sada vidim da je to sve češće. I sad četvrtasta cipela počinje ponovo da biva aktuelna.

Milica Gacin

Da! Apropo budžeta, popularne su second hand prodavnice i kod nas. I već kad si spomenula influensere, ima jedna devojka koju ja pratim, pratim  ih više ali, dopada mi se kako ona to radi. Zove se Tatjana Bosanac (halllo, iako se ne poznajemo lično :). Zašto nju pominjem? Zato što se vidi da prosto voli i zaista se trudi da pokaže kako da se neki komadi iskombinuju. Naprosto daje vrednostima koje prate. Ali o čemu želim da porazgovaram sa tobom je sledeće: imala je prilike da, zahvaljujući kompaniji Lindex, boravi u njihovom proizvodnom pogonu i prosto da bude sa njihovim kreativnim timom i onda je intervjuisala njihove zaposlene – šta oni nose. Dakle, govorimo o Švedskoj gde je standard takav kakav jeste. I govorimo o ljudima koji rade u jednoj dobroj kompaniji koja je deo velike industrije i gotovo svako od zaposlenih je rekao da na sebi ima bar jedan komad odeće koji  je iz second hand-a. Nisam sigurna da je kod nas baš do te mere to prihvaćeno. Prosto, kako ti razmišljaš o tome?

Lidija Jovanović

Jeste! Jeste prihvaćeno, da. To je, to baš primećujem

Milica Gacin

Ili bar ne govore javno? Možda je to?

Lidija Jovanović

Možda ne govori javno, mada sve više i govore javno. To sam primetila ustvari mnogo kroz rad sa studentima u poslednjih 5-6 godina jer su oni ti koji su nosioci toga kod nas. Te neke nove tendencije. Jer su oni, nemaju sve te predrasude koje su imale prethodne generacije. Potpuno drugačije o tome razmišljaju. Smatraju da odeća ako je dobra treba da živi, da i ako je neka dobra kožna jakna je u nekom secondhand-u, ne znam, 2.000 dinara, zašto bih ja sada išao da kupim? I još i ima i potpis nekog brenda. Možeš da nađeš tamo recimo neku haljinu Armanijevu koja je 500 dinara na primer. I oni hoće da produže život te odeće. I zapravo je to meni jako interesantno, jer su oni  neka nova snaga i oni sve češće u svoj dizajn uključuju čak delove te odeće i koriste neke stvari koje su već upotrebljene i mislim da je to sve više i kod nas prisutno. U svetu je to sad postalo čak i neka stvar trenda. I to neko traganje za tim nekim posebnim komadima koji su proživeli svoj život, pa sad mogu ponovo da žive. Ili čak nisu ni nošene. To su stvari koje su nošene par puta. Kod nas je to bio jako dugo taboo, to je bilo nešto o čemu se nije govorilo, čak neka vrsta otpora prema svemu tome, ali vidim da je za nove generacije to potpuno prirodna stvar. Čak sam imala situaciju; radila sam sa jednom generacijom studenata, radili smo neku vrstu editoriala, ali su trebali da nađu ugao neobičan editoriala i devojka je radila, ona je to zvala “gerila editorial” tako što je pokupovala stvari na Kupindu, Limundu, po secondhand-ovima; napravila stajlinge i slikali su prostore za koje u principu treba se traži neka dozvola tako što je devojka koja je bila obučena u tu odeću; oni zaustave kola, stanu tu, na brzinu se fotografišu i idu dalje na drugu adresu. I ovaj, i vidim da je njima to jako interesantno. E onda sam i ja od njih pokupila tu vrstu razmišljanja i recimo kada radim pozorišne predstave vrlo često uključujem komade koji su na taj način nabavljeni zato što zaista smatram – a pogotovo pozorišni fundusi puni su odeće koja se tako jednom upotrebi, nosi. Neke, neke predstave se skinu posle 4, 5 igranja

I to stoji. To je, to je ogroman nečiji rad uložen u to, pa što ne bismo neki deo toga iskoristili inkorporirali u nešto što već postoji?

Milica Gacin

Da. Sad kad pričaš tako razmišljam. Brana Antović i Ida Prester. Jedino sam još kod njih videla da je ovo iz secondhand-a ili vintage ili ne znam šta. Ida Prester, mislim da ona baš vrlo rado onako ističe da nosi upravo ovaj iz  stil stog stava. Da. Onda sam ja negde bila u zabludi. Ali evo, to su samo tri žene, odnosno dve žene koje to promovišu bar da je meni poznato u nekom, nekoj javnoj sferi i ovo što sam videla iz Lindex-a.

Lidija Jovanović

Ima ih. Ima ih još.

Milica Gacin

To je jedan fin način razmišljanja.  Zašto pomenula? Zašto što stvarno daje jedan novi pogled, jedan novi ugao na tu odeću, zašto da ne

Lidija Jovanović

Jeste. Jeste.

Milica Gacin

Svašta. Baš je svašta. Dobro.

Lidija Jovanović

Ali mislim da je i to posledica ovog razmišljanja o sporoj modi zapravo. I tog osvešćivanja toga da odeća ne treba da se baca na taj način. Mislim da je to sve deo tog pokreta.

Milica Gacin

Mhm. Dobro, da završimo, kojim porukama? Mislim, kako žene koje kažu da su, koje su sa sobom na ti, koje su u svojim godinama, da puste sebi mašti na volju?

Lidija Jovanović

Treba biti maštovit, treba biti dobar sa sobom, treba raditi ono u šta verujemo i kada je život i neke životne odluke u pitanju, tako treba tretirati odeću. Ja mislim da odeća nipočemu nije različita od svih ostalih aspekata našeg života, iako se trudimo sve više, kako godine prolaze tamo od 40-te pa nadalje trudimo se da nam bude udobno u svim sferama života tako da mislim da je jako važno da nam bude udobno u svojoj koži i onoj koži koju nosimo preko svoje kože.

Milica Gacin

I samopouzdanje. To obucite uvek.

Lidija Jovanović

Pa to je to.

Milica Gacin

Okej. Hvala ti!

Lidija Jovanović

Hvala tebi!

Milica Gacin

Dakle, budite sa sobom na ti, pustite sebi mašti na volju, sve je dozvoljeno i sve je okej. I secondhand i dizajnerski komadi. Sve ono što vam odgovara i što je udobno. To su trendovi za svaku sezonu, pa i za ovu koja dolazi.