Ko ima recept za sve nas?

Sećate se kad smo bili mali pa nam mama kaže: Nemoj to da radiš, nije kulturno!

Kulturno je bilo ustati starijem u autobusu, staviti ruku na usta kad kašlješ, reći dobar dan.

Smatralo se normalnim, ne naročito kulturnim, pročitati lektiru. Odlazak u pozorište se nije smatrao izuzetkom. Išli smo redovno, čak i sa školom.

Velika zemlja ulagala je u kulturu mnogo, što je bilo vidljivo na svakom koraku. Jugoslavija je bila majka umetnicima svih vrsta, nacija i opredeljenja. Bila je i standardna i avangardna. Lansirala je trendove, nije bila puki gledalac ili prepisivač.

Dušan Radović je često isticao da kulturu treba da posmatramo iz ugla morala. Ne iz ugla obrazovanja.

Često mislim na tu rečenicu i zahvalna sam mu.

Kultura je u našem biću, a treba biti nežan prema sebi.

Kad mislimo da smo izrazito kulturni, razmislimo koliko su nam potezi moralni.

Gradimo naše društvo na moralu pa ćemo sasvim dovoljno biti kulturni.

Kultura i moral, kao skupovi ljudskih dostignuća od značaja za rast i razvoj ljudskog roda, neodvojivi su. Kao nevidljiva mreža koja nas drži sve zajedno, a nikada ne znamo kad ćemo biti upecani.

Slažem se, mnogo je lakše praviti torte iz preciznih kuvara, kao što je Patin kuvar koji danas pratim dok pravim punjenu ćurku na francuski način.

Očigledno je zašto imam ove komplikovane, skoro pa filozofske misli.

Ko ima recept za sve nas?

Ispovedajte i slavite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova. Psalam 135