Kanski festival 2025: Odlični filmovi pre svega
- Sadržaj:
- 1. A Zlatna palma ide u ruke...
- 2. Ko je još dobio nagrade u Kanu?
- 3. Koje još kanske filmove ne bi trebalo propustiti?
- 4. Zvezde na crvenom tepihu
Umetnički direktor Kanskog festivala Tjeri Fremo može da bude i više nego zadovoljan! U Kanu je bilo pregršt odličnih filmova, i to je ono što je najvažnije za jedan filmski festival i ljubitelje filma. Naravno, i ovih majskih dana se, po običaju, merilo koliko minuta su trajale ovacije za prikazane filmove, a na zadovoljstvo obožavalaca Kroazetom su šetale brojne zvezde svetskog i evropskog filma, prepričavale su se toalete i beležilo ko nije poštovao dress code (bez „golih” haljina).
Kanski festival je prvi put, u svom 78. izdanju, imao dva zvanična plakata. Na njima je čuveni zagrljaj Anuk Eme i Žan-Luja Trentinjana (na jednom plakatu vidi se njeno, na drugom njegovo lice) iz legendarnog filma Kloda Leluša Jedan čovek i jedna žena koji uskoro slavi 60. rođendan.
Festival je otvorila Žilijet Binoš, predsednica žirija, koja se u svom govoru dotakla tema globalnog zagrevanja, mizoginije i rata, kao stalno aktuelnih tema.
Festival je otvoren debitantskim filmom francuske režiserke Ameli Bonin Partir un jour, u kome pratimo mladu ugostiteljku koja odlazi u Pariz u želji da ostvari svoje snove, ali se zbog porodične krize vraća u rodni grad i ponovo sreće svoju veliku ljubav iz mladosti.
Iste večeri, Robert de Niro je dobio počasnu Zlatnu palmu, koju mu je uručio Leonardo Dikaprio, koji se pojavio kao iznenađenje večeri (zbog čega je ušao u dvoranu na sporedni ulaz). Dikaprio je rekao da je ovaj kultni glumac bio uzor generacijama mlađih kolega. De Niro se pak dosta oštro dotakao „Trampovih carina”, posebno u delu koji se odnosi na filmsku industriju.
Sam kraj festivala obeležio je i jedan incident. U gradu, ali i celom regionu, nestala je struja, kako su preneli mediji – usled sabotaže. Ipak, svečana ceremonija dodele nagrada održana je prema programu.
Ali, krenimo redom.
© Denis Makarenko / Shutterstock.com
A Zlatna palma ide u ruke…
Džafar Panahi
Od 22 izabrana filma, od kojih su sedam potpisale žene, žiri Kanskog festivala, kojim je predsedavala Žilijet Binoš, a u kojem su između ostalih bilie glumica Hale Beri i književnica Lejla Slimani, Zlatnu palmu dodelio je slavnom iranskom režiseru Džafaru Panahiju i njegovom političkom trileru It Was Just an Accident. Panahi se tako posle 20 godina, zatvorskih kazni i zabrane putovanja, pa i snimanja, sa kojima se suočavao u svojoj domovini, u velikom stilu vratio u Kan. Primajući nagradu, Panahi je rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Najjednostavnije, film It Was Just an Accident mogao bi se opisati kao: nezgoda koja pokreće lančanu reakciju. Inspirisan Panahijevim zatvorskim iskustvom, film prati grupu bivših zatvorenika koji se susreću sa čovekom koji ih je terorisao u zatvoru i razmišljaju da li da mu se osvete ili da mu oproste.
Ko je još dobio nagrade u Kanu?
Gran pri festivala osvojio je norveški režiser Joakim Trir (Joachim Trier) za film Sentimental Value. Reč je o intimnom i dirljivom filmu sa iznenađujućom notom humora, koji istražuje porodicu, sećanja, odnos između sestara i još više između očeva i ćerki, i koji slavi pomiriteljsku moć umetnosti. Inače, prema nekim izveštajima, ovaj film je nakon prikazivanja dobio najduže ovacije ove godine u Kanu, koje su trajale 19 minuta.
Nagradu žirija podelili su nemačka režiserka Maša Šilinski (Mascha Schilinski) za film Sound of Falling i francuski režiser Oliver Lakse (Oliver Laxe) za film Sirat.
Film Sound of Falling, dešava se na jednoj nemačkoj farmi koja krije tajne mnogih generacija. Film prati četiri devojke iz različitih istorijskih perioda – Almu, Eriku, Angeliku i Lenku – čiji su životi suptilno međusobno povezani. Ove žene, koje razdvajaju decenije, ali su ujedinjene traumom, otkrivaju istinu iza istrošenih zidova farme.
Nakon što mu ćerka nestane na rejv partiju, otac (odlična uloga Serhija Lopesa) putuje u Maroko sa sinom da je traži. Sirat je arapska reč koja se može prevesti i kao put, i zaista, ovaj film bi se mogao opisati i kao road movie, koji se događa u senci onoga što bi mogao biti lokalizovani sukob ili možda Treći svetski rat. Inače, među producentima ovog filma nalaze se i braća Almodovar.
Nagradu za najboljeg režisera odneo je Brazilac Kleber Mendonsa Filjo (Kleber Mendonça Filho) za istorijski politički triler Tajni agent (The Secret Agent). Godine 1977, u vreme vojne diktature u Brazilu, tehnološki stručnjak beži od misteriozne prošlosti i vraća se u svoj rodni grad Resife tokom karnevalske nedelje, ali ubrzo shvata da grad nije ni blizu utočišta koje traži. Za glavnu ulogu u ovom filmu nagradu je dobio i glumac Vagner Mora (Wagner Moura, publici poznat po ulozi Pabla Eskobara u Narkosu).
Za najbolji scenario nagradu su dobila braća Darden, Žan-Pjer i Lik, za film Yong Mothers u kome pet mladih majki (tinejdžerki), koje žive u skloništu, sanjaju o boljoj budućnosti za sebe i svoje bebe. Kritičari opisuju film kao dirljivo i saosećajno delo socijalnog realizma.
Za svoj filmski debi u ostvarenju The Young Sister (režiserske Hafsije Herzi), mlada francuska glumica Nađa Meliti (Nadia Melliti) dobila je nagradu za najbolju glumicu.
Specijalnu nagradu dobio je kineski režiser Bi Gan za film Resurrection, u kome nastavlja istraživanje prostora između stvarnog i imaginarnog. U ovom poetskom i maštovitom filmu, sećanje i tehnologija se spajaju i prepliću.
Zlatnu kameru za najbolji debitantski film osvojio je irački pisac i režiser Hasan Hadi za ostvarenje The President’s cake. Kolač za predsednika Sadama Huseina treba da ispeče devetogodišnja devojčica – da li je uspela, saznaćete ako pogledate ovaj film.
Koje još kanske filmove ne bi trebalo propustiti?
Ričard Linklejter snimio je Nouvelle Vague (Novi talas), film o snimanju filma, i to ni manje ni više nego Godarovog Do poslednjeg daha. Ovaj crno-beli film je u stvari omaž velikoj generaciji francuskih režisera i celom Novom talasu kao pokretu.
Eddington Arija Astera sa Žoakinom Finiksom, Pedrom Paskalom i Emom Stoun, reklamiran kao savremeni vestern, govori o sukobu šerifa i gradonačelnika izmišljenog gradića u Novom Meksiku u vreme lokdauna tokom pandemije kovida-19.
Kritičari su hvalili i Dženifer Lorens u filmu Die, My Love (koji potpisuje još jedna režiserka, Lin Remzi), u kome igra majku koja živi u udaljenom selu i trudi se da održi zdrav razum dok se bori sa psihozom.
Skarlet Johanson pojavila se u Kanu u dvostrukoj ulozi. Naime, ona se nalazi u zvezdanoj glumačkoj postavi predvođenoj Benisiom del Torom i Tomom Henksom u Feničasnkoj šemi Vesa Andersona, a kao režiserka potpisuje svoje debitantsko ostvarenje Eleanor the Great. Reč je o toploj priči o 90-godišnjoj ženi (izvrsna Džun Skvib – June Squibb), čija višedecenijska najbolja prijateljica umire, a ona reši da iz korena promeni svoj život i sa Floride se preseli u Njujork. U desetoj deceniji teško je steći nove prijatelje, a glavna junakinja upoznaje 19-godišnju studentkinju (Erin Keliman).
Eleanor the Great zvanični trejler:
Novi film Spajka Lija, neonoar triler Highest 2 Lowest, prikazan je u Kanu van konkurencije. Reč je o reinterpretaciji Kurosavinog filma Između neba i pakla, koji se odvija na ulicama modernog Njujorka. Priča prati muzičkog mogula koji je primoran da preduzme akciju nakon što je sin njegovog asistenta otet u slučaju pogrešnog identiteta. U ovom filmu ponovo su (peti put) sarađivali Li i Denzel Vošington , kome su u Kanu priredili prijatno iznenađenje i dodelili počasnu Zlatnu palmu.
Zvezde na crvenom tepihu
Ni kiša, ni poziranje ispod kišobrana, nisu smetali Rijani da, po običaju, privuče pažnju, ovoga puta u plavoj haljini modne kuće Alaja. Haljina je, kako su mnogi primetili, bila u „Štrumfeta nijansi”, što nikako nije slučajno jer je ona upravo objavila pesmu za animirani film o Štrumfovima koji uskoro stiže u bioskope i pozajmila glas ovoj crtanoj junakinji. Ona je u Kan došla na premijeru novog filma Spajka Lija u kojem igra i njen partner ASAP Roki.
Andželina Džoli, u elegantnom izdanju, pojavila se u Kanu na premijeri filma Eddington, ali i na dodeli Trophée Chopard zvezdama u usponu, Mari Kolomb i Finu Benetu.
Bela Hadid se poigrala novim pravilom za oblačenje i definitivno privukla sve poglede.
Aleksandar Skarskard imao je, verovatno, najduže čizme na crvenom tepihu u Kanu ove godine, Spajk Li bio je najživopisnije odeveni muškarac u odelu na narandžaste i plave pruge, Benedikt Kamberbač i Pol Meskal bili su među najelegantnijima, dok se glumac i član žirija Džeremi Strong verovatno najviše zabavljao u svojim odelima pastelnih boja.
Naslovna fotografija © Featureflash/Shutterstock.com