Bajka

Priča Džejsona Ardeja, profesora sociologije sa Kembridža, koji je pre nekoliko nedelja postao planetarna zvezda iz pogrešnih razloga, toliko je neverovatna da sam ubeđena da će se po njoj snimiti holivudski film.

Naime, ovaj mlad čovek (41) bio je prvi crni profesor na Kembridžu. Ovih dana čuvena izdavačka kuća Sajmon i Šuster objavljuje njegovu autobiografiju, a u međuvremenu – postao je zvezda svih medija zbog optužbi da je plagirao doktorsku tezu, zbog čega je, samo nekoliko dana pred izlazak autobiografije, podneo ostavku. A pre nekoliko dana stigla je tužna vest da je izvršio samoubistvo.

U ovom trenutku, brojne neformalne grupe krive medije za njegovu smrt, optužujući ih za rasizam, a optužbama se pridružilo i nekoliko britanskih poslanika. Plagiranje naučnog rada stavljeno je u drugi plan, ako ne i zaboravljeno, a nesrećni Ardej postao je ponovo zvezda i simbol borbe „protiv svega što ne valja u društvu”.

Njegova biografija je više nego zanimljiva – rođen 1985. godine u Londonu, u porodici imigranata iz Gane. U trećoj godini Ardeju je dijagnostikovan autizam, i nije govorio do 12. godine. Naučio je da čita i piše u kasnom tinejdžerskom dobu, dijagnostikovana mu je gluvoća, disleksija i nesposobnost da računa. A onda je postao doktor nauka na Kembridžu, najmlađi, i prvi crni profesor.

Međutim, pred sam izlazak njegove autobiografije, krenule su da iskaču i neke druge kontroverze – na primer, profesor je tvrdio da je sakupio preko 5,5 miliona funti u dobrotvorne svrhe, tako što je trčao 30 maratona u 35 dana (!), ali da ne može da otkrije ko su bili donatori, jer je potpisao Ugovor o tajnosti podataka. Ispostavilo se, takođe, da je izmislio da je bio gostujući profesor i na Univerzitetu u Glazgovu, a tvrdio je da je bio i poluprofesionalni fudbaler i da je za mnoge dobrotvorne organizacije skupio mnogo novca. I bilo je tu još mnogo neverovatnih detalja za jednu „sočnu” autobiografiju, koja će sada, kada je on tragično završio svoj život, verovatno da se prodaje kao luda.

Inače, profesor Ardej bio je lep kao Mili Vanili, i nosio je rege kapu i dredove u stilu Boba Marlija.

Bio je lep, i kako pišu po društvenim mrežama, bio je gej.

Da li je ovaj mlad čovek bio programiran da veruje u svoje fantazije, i da li su ga programirali oni koju su ga napravili „naučnom zvezdom”, više nije ni bitno.

Ipak, neverovatno je kako ova priča u sebi nosi elemente svega što su bombastične teme današnjice – rasizam, mediji, samoubistvo i potencijal ne samo za novo veliko „čišćenje sveta” nego i za holivudijanu koja će naknadno da nam objasni koliko je sumnja opasna, bolesna i dovodi do tragičnih posledica.