Bolest

Dok svet gori u paklu straha od mogućnosti da se užas rata između Irana i Izraela proširi na čitavu zemaljsku kuglu, šizofrenija bukvalnih i simboličkih poruka dobija na zamahu.

Žena kojoj su ruke vezane ogrlicom; gospodin u fraku, sa cilindrom i s novčanicama na naočarima; mrtvačke face okrečene u belo u duksevima na kojima piše „KULT”; žena u elegantnom kostimu, izbeljenog lica, u ustima nosi kuglu-davilicu poput onih iz sado-mazo filmova; bele rukavice na kojima su dlanovi crvene boje; mračne maksi-odore s kapuljačama kao u sceni okultne ceremonije u filmu Široko zatvorenih očiju; nakazna izdeformisana lica, sa ožiljcima od operacija i svakovrsnih telesnih modifikacija; manekeni sa crnim očima u kojima nema beonjača…

Rečju – horor frik šou!

Demoni s kandžama od dvadesetak sanitmetara; krvavi zubi; čizme s prstima od materijala koji izgleda kao ljudska koža; Demi Mur, mršava kao leš; Madona koja se sa ćerkom Lurdes ljubi u usta na crvenom tepihu…

Ovo su samo neki od detalja ovogodišnje Pariske nedelje mode, koja bi se drugačije mogla nazvati i – Nedelja moralne bolesti čovečanstva. Šokantna revija, nazvana „1%”, koja je predstavila ovaj mrak, navodno je imala za cilj da svetu prikaže život i vrednosti onih jedan odsto manijaka koji sebe, ničim izazvani, nazivaju elitom.

S druge strane, teško je oteti se utisku da je i modna, kao i svaka druga scena, neka vrsta sociološkog i vrednosnog lakmus papira koji testira reakcije javnosti na ono što je već spremljeno kao plan za čovečanstvo.

Setimo se samo čuvene „kanibalske večere” u Holivudu, predstavljene kao vrhunski art događaj „umetnice koja mora biti lepa”, na kojoj je hrana bila u obliku ljudskog tela i na kojoj su slavni žitelji Holivuda, obučeni u bele mantile, sedeli za stolovima iz kojih su kao ukrasi virile prave ljudske glave. I svi su bili oduševljeni i uzneseni idejom da je kanibalizam, u stvari, „art” i veoma šik. Nešto što obični ljudi ne mogu da razumeju.

Sa otvaranjem Epstajnovih arhiva, ispostavilo se da ova umetnost ne samo da imitira ogavštine stvarnosti nego doprinosi njenoj „estetizaciji”, a zatim i normalizaciji svake boleštine iz podruma i slivnika čovečanstva.

Drugim rečima, svet je na putu da ode dođavola, i sve ovo što danas posmatramo jeste samo delimična slika demonskog loptanja našim dušama.

Da stvar bude još pikantnija, čuvena holivudska glumica Šarliz Teron pojavila se pre nekoliko dana sa svojim trinaestogodišnjim usvojenim sinom na pijaci u Los Anđelesu. Majke mi, „paparaco” slike predstavile su malog Afroamerikanca sa grudima! „Dobra mama” je ovo nesrećno usvojeno dete oblačila kao devojčicu, otkako je prohodao.

Što bi rekao Duško Kovačević : „Ko je njih znao, ni pakao mu neće teško pasti”.