Apetit

Sa hlebom i bez hleba, kinoa ili samo heljda, paleo, keto, veganska, vegetarijanska, mediteranska, kupus, inetermitent ili bilo koji drugi globalno promovisani model savremene ishrane služio je, osim za besomučne profite, i kao neka vrsta mentalnog treninga – da Veliki Brat utvrdi kako može da na nama trenira strogoću i da nas dribla u stilu „sedi, dig’se, ustaj, lezi”.

Međutim, jedna svetski poznata doktorka u poslednjih nekoliko dana postala je glavna tema na internetu, jer je potpuno obrnula igricu. Naime, naučnica koja se bavi ishranom, kao i raznim zabludama koje su se krile iza najpopularnijih dijeta i programa ishrane, otkrila je čovečanstvu golu istinu – čovek nije napravljen da ždere, nego da jede umereno ili malo, dakle, ne deset puta dnevno, nego jednom dnevno. Dodala je još i da je vrlo zdravo ponekad po ceo dan ne jesti apsolutno ništa.

Nisam mogla da se otmem utisku, dok sam je slušala, da naučnica govori u suštini isto što i naše bake. Posle svih ludila, ispostavilo se da je ključ zdravlja i dugovečnosti – kuhinjski koncept naših baka koje su, i silom prilika, bile fenomenalni nutricionisti. Jelo se malo, i logično – to je značilo da je hrana uvek bila u vezi sa podnebljem, godišnjim dobom i sa drevnim empirijskim znanjem da je dobro ponekad osetiti glad.

Kad bolje razmislimo, naši preci su, ako su poštovali sredu i petak i sve ostale postove, bili na veganskoj ishrani više od 270 dana godišnje, i jeli su običnu biljnu hranu koja im je bila pri ruci. Šećer je bio skupa namirnica, pa su slatkiši kod nas ušli u modu tek u devetnaestom veku. Mnogo rada značilo je mnogo, mnogo kretanja, a jedino sedenje, bilo je sedenje posle napornog rada.

I danas, kada pitate stogodišnjake, bilo gde u svetu, kako su ostali vitalni i doživeli stotu, svi će vam reći da nikada nisu za jedan obrok pojeli više hrane nego što može da im stane u dlan. Nema debelog starca.

Ali doktorka je smetnula jednu stvar – ljudi su bili zdraviji kad nije bilo televizije, kompjutera i telefona. Ne samo da nisu sedeli satima buljeći u ekrane, nego nisu ni bili izloženi brutalnoj propagandi koja poručuje – jedi, bez obzira da li se radi o reklamama, subliminalnim porukama ili o bumu kuvarskih TV progama. Gledati hranu, otvara apetit. A preterani apetit i preterano sedenje, stvaraju gojaznost, nezadovoljstvo i bolesti.

Nije ni čudo da su od ove dirigovane oblapornosti sveta najviše profitirali ne samo oni koji nas „hrane” i oni koji nas „leče”, nego i čitava industrija dijeta.