In Memoriam Bora Đorđević – ljuta rokerska čorba

Piše: Novinarka i književnicaMirjana Mitrovićseptembar 4, 2024septembar 4, 2024

Daj mi barem nade zračak, kaži gde je put za Čačak, pevao je Bora Đorđević sa svojom Ribljom čorbom u hitu Zadnji voz za Čačak iz 1987. Obeležio je formiranje generacija, bio je obožavan i razapinjan, provocirao je da bi i sebe i druge naveo na razmišljanje. U čistom rokerskom duhu, umeo je da peva i o najsuptilnijem i o najstrašnijem. Tokom duge karijere, često je bio kontroverzan po svojim stavovima, ali može li neko biti roker, a da uvek bude oprezan i umiven?! Do kraja je sačuvao taj ironični pristup, prema svemu, pa i prema smrti. Još davno je ispevao:

Ravnodušan prema plaču,

i konačno sasvim sam,

obožavam ilovaču,

ne može mi ništa šljam.

Bora Đorđević prvenstveno je bio pesnik, ne samo zato što je objavio više od deset knjiga poezije, već zbog sposobnosti da na pravi način izrazi najsloženije stvari, da sagleda dom svoj, baš kao anđeo iz njegovog večitog hita Pogledaj dom svoj, anđele.

Zaista ne volim to što starim

Kao i svaki roker, teško je podnosio starenje. Od starosti ga je spasavala ljubav, zbog koje je poslednjih desetak godina živeo u Ljubljani. Ipak, u jednoj od svojih poslednjih pesama, napisao je:

Zaista ne volim to što starim,

postajem matora lenština,

ne živim, samo životarim,

i patim od raznih boleština…

Ovde se osećam ko i svi stranci,

dok zadnje dane odrađujem,

sve ljude držim na distanci

i samom sebi dosađujem.

Sad, kad je Bora napustio ovaj naš zemaljski dom, u Ljubljani 4. septembra, u svojoj 72. godini, nije lako sagledati sve ono što je Bora uradio, što je bio i značio.

Nazad u veliki prljavi grad

Taj Čačak, u kome je Bora Đorđević rođen 1. novembra 1952. godine, i na rođenju dobio ime Borisav, ostao je za njega mitsko mesto, mada je Bora u Čačku živeo samo do kraja osnovne škole. A onda se preselio u Beograd i upisao Petu beogradsku gimnaziju. Vrlo brzo, Bora je osvojio „veliki prljavi grad”. Lep kao mladi Brando, višestruko talentovan, inteligentan i drzak, što je onda bilo na ceni, sa prozuklim hrapavim glasom zrelog muškarca, Bora je svoje mesto potražio u muzici.

Prvo je počeo da peva u grupi Suncokret, zajedno sa Biljanom Krstić, Goricom Popović i drugima, i s njima bio na njihovom prvom albumu Moje bube iz 1977. Onda je prešao u grupu Rani mraz u kojoj je frontmen bio Đorđe Balašević. Rani mraz bio je tesan za dva tako izrazita autorska glasa.

Uz to, silovitom temperamentu i rokerskoj estetici Bore Đorđevića nije odgovarala akustična muzika, pa je otišao iz Ranog mraza i 15. avgusta 1978. u restoranu Šumatovac sa ortacima formirao grupu kojoj su dali ime Riblja čorba (u beogradskom slengu, riblja čorba je bio izraz za menstruaciju).

Ostani đubre do kraja

Prvi hit benda bio je Lutka sa naslovne strane. Dama koja tvrdi da je njoj posvećen ovaj hit, kao i Ostani đubre do kraja i Dva dinara, druže, nema zašto da se ljuti. Bora je tako dobro izrazio povređene muške emocije, da su ove pesme postale i ostale „pokrivalica” za milione neisplakanih muških suza.

Nastup Riblje čorbe 2021. godine u Nišu © Radule Perisic / Shutterstock

Ribljoj čorbi se ubrzo priključio i 19-godišnji Momčilo Bajagić Bajaga, koji je uz Boru ubrzo postao još jedan autorski glas (mada je Čorba od početka izvodila i pesme drugih atuora). Prvi album Kost u grlu prodat je u 120 000 primeraka, a jedna od hit pesama sa tog albuma je i pomenuta Ostani đubre do kraja.

Pogledaj dom svoj, anđele

A posle prvog albuma, Bora je morao na odsluženje vojnog roka. Takvo je bilo vreme. Malo iz civila, malo iz vojske, grupa je snimila drugi album Pokvarena mašta i prljave strasti iz 1981. sa hitovima Dva dinara druže, Neke su žene pratile vojnike, a Ostaću slobodan (sa stihovima: Ostaću slobodan, neću se vezati, važno je samo dobro se zezati), postaće himna svog vremena.

Ubrzo, zbog pesme Na zapadu ništa novo i stiha: Za ideale ginu budale i Riblja čorba i Bora Đorđević dolaze pod udar socijalističke javnosti. Uprkos tome, na Dan mladosti 1982. grupa je dobila Majsku nagradu jer peva o „problemima socijalističke omladine”. Na četvrtom Čorbinom albumu Buvlja pijaca Bora se otvoreno okreće angažovanoj tematici, a prve takve pesme su Ja ratujem sam i Kako je lepo biti glup.

Album Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju zvanično je bio proglašen šundom, ali je stekao veliku popularnost. Veliki Bajagin autorski doprinos dovodi do neslaganja i on napušta Čorbu 1984. Status Čorbe je poljuljan, Bora čak počinje saradnju sa Goranom Bregovićem, ali ipak 1985. izlazi album Istina sa pesmom Pogledaj dom svoj, anđele, koja je 1990. proglašena za pesmu decenije.

Peva hitić Mile Kitić, i naravno Džej

Tokom te, ključne decenije Borinog stvaranja sa Ribljom čorbom, desio se i ambiciozno zamišljen koncert na Beogradskom sajmu koji nije privukao očekivani broj publike, pa se Bora zbog izgubljene opklade ošišao do galve. Bori je 1987. suđeno zbog vređanja radnog naroda Jugoslavije, ali je pesma Zašto kuče arlauče (koja je kao poklon-singl deljena uz album Ujed za dušu) široko prihvaćena. Sa devetog albuma, Priča o ljubavi obično udavi, ostala je pema Avione, slomiću ti krila.

Tokom 1980-ih, kreativni poriv Bore Đorđevića je bujao; Riblja čorba mu nije bila dovoljna. Kasnije je Bora pričao da je grupa često išla i na gastarbajterske vikende u inostranstvo da bi zaradila, pa je na osnovu tog iskustva nastala njegova Gastarbajterska pesma sa stihovima: Peva hitić Mile Kitić, i naravno Džej. Tada je Bora napisao i priličan broj pesama za pevače narodne muzike. Isprva to nije obelodanjivao već je njegove stihove potisivala njegoa prva žena Dragana.

Volim, volim, volim, volim žene…

Ljubavna priča Bore i Dragane planula je kratko još u gimnazijskim danima, ali ih je onda život udaljio. Kad su se ponovo sreli, ona je bila razvedena i imala ćerku, a on je i dalje bio zaljubljen. Venčali su se i dobili sina, a s njima je živela i Draganina ćerka iz prethodnog braka. No, rokerski život i porodične obaveze ne uklapaju se baš lako. Par se razveo, a Dragana je umrla 2007. Njihov sin Boris nije pošao očevim stopama, već se na Rudniku bavi organskom poljoprivrednom proizvodnjom.

Bora Đorđević je imao još jedan brak, sa Aleksandrom, koju je upoznao na turneji po Americi. Ovaj brak je potrajao samo četiri godine.

Bora i Riblja čorba, uprkos najavama kraja benda, nastavili su da rade i 1990-ih, ali je to bilo ratno vreme, kada je Bora, vrlo oštro i u svom rokerskom stilu, drsko komentarisao zbivanja. Proglašavan je protivnikom režima, nacionalistom, reakcionarom, revolucionarom. Njegova plaha narav i suptilan osećaj za pravdu nisu se dobro slagali sa teškim političkim previranjima. Ipak, on nije mogao da ne reaguje, javno, po novinama, ali i stihovima. Kad sve to nije mogao da snimi i otpeva, on je pisao poeziju i objavljivao knjige. Iako je većina Borinih knjiga angažovana, njegova deseta knjiga poezije, pod naslovom Ostrvo, posvećena je Dubravki, njegovoj poslednjoj i najvećoj ljubavi.

Poslednji voz za Čačak

Nekoliko godina, tokom kojih je Bora otvoreno izjavljivao: „Zaljubljen sam, nemam šta da krijem”, on je ostajao u Beogradu, a Dubravka u Ljubljani. Ipak, venčali su se 2014, a Bora je poslednjih desetak godina života proveo u njenom gradu.

Zdravlje mu je ozbiljno ugrozio opstruktivni bronhitis. Bora nije amnestirao sebe. „U životu sam često preterivao”, izjavljivao je.

Poslednja želja Bore Đorđevića bila je da bude sahranjen u rodnom Čačku. Govorio je: „Neka mi telo počiva u Čačku, a srce mi ostaje u Ljubljani.” Želja će mu biti ispunjena. Poslednji voz za Čačak Bore Đorđevića krenuo je 4. septembra 2004. godine.