Hranite dušu srećom, pažnjom i poštovanjem

Pričam danas s drugaricama o ljubavima koje su prošle. Uvek dobra tema za kraj leta!

Nekoga se sećamo sa osmehom, nekih se ni ne sećamo. I slučajno i namerno.

U periodu života smo kad nam se deca zaljubljuju, počinju svadbe. Gledaš mladost i uživaš. Mi smo naše greške prošli…

Da li su ljubavi bivše – greške, lekcije ili blagoslov?

Sećate se? Bilo je svega – ljubavnih brodoloma, ljutnji, smejanja, ljubomore, optužbi, ljubavnih zanosa, dobrog seksa, ljubavnih pisama, uzdaha patnje, zamišljenosti, čekanja, iščekivanja, drugarica koje ti zameraju i zakeraju, ljubomornih majki i sestara. Bilo je i ljubomornih scena, ali i romantičnih ručkova i večera. Verovanja u zajedničko sutra, zajedno zauvek. Bilo je i – volim te do neba i nazad. I izjava – živećemo u sreći i veselju do kraja života. Bilo je i preranih smrti, suza i očaja.

A pre svega bilo je nas, da svoje srce predamo.

A danas, kada dočekasmo da nam se žene sinovi, gledam u nebo sa zahvalnošću.

Našem podmlatku takođe želim – da vole iz sveg srca. Da slušaju samo sebe. Da biraju samo srcem i dušom. Hranite dušu srećom, pažnjom i poštovanjem.

Volite svako jutro ispočetka. Najjače i bez dileme.

Nije bogat ko ima volova, već kćeri i sinova. Nije silan ko ima pušaka, već kolevki. Nek ljubav nadjača, nek ne bude plača, osim dečjeg…. Pa i kad kadio i voćke sadio… deca ti se rađala… Amin – Ljubivoje Ršumović.

Na radost i veselje.

Nova haljina i frizura. Glasna muzika i pečeno prase.

Bogu na slavu!