Some picture

Hrana koju jedemo kada smo tužni ili pod stresom – comfort food

U našem mozgu postoje dva anatomski odvojena centra koja regulišu dve vrste gladi. Dok kod prave gladi ukus hrane nema gotovo nikakav uticaj, kod hedonističke ima presudan

Mnogi se pitaju da li comfort food postoji ili je još jedan od novih trendova? Pre nego odgovorimo, sledi kratko objašnjenje – zašto mi uopšte jedemo, šta nas rukovodi, glad ili uživanje?

Osnovni razlog je biološki – glad – biološko stanje koje nastaje ili zbog objektivne nedostupnosti hrane, ili subjektivnog osećaja da će to nastupiti. Neunošenje hrane od bar osam sati smatra se tom granicom koja ovo stanje objektivno definiše.

Glad je biološko stanje koje nastaje ili zbog objektivne nedostupnosti hrane, ili subjektivnog osećaja da će to nastupiti

Pored toga, postoji i hedonistička glad. To je ono kad nakon obilnog ručka uzimamo desert, čokoladnu tortu na primer. Osoba koja nije na dijeti, šetajući ulicom nakon ručka ugleda svežu baklavu u izlogu poslastičarnice, ne odoli da ne uđe i da je pojede, jasno je vođena osećajem uživanja, a ne gladi. U našem mozgu postoje dva anatomski odvojena centra koja regulišu ove dve vrste gladi. Dok kod prave gladi ukus hrane nema gotovo nikakav uticaj, kod hedonističke ima presudan.

Ponekad se za ovu glad koristi i termin emotivno (nagradno) jedenje i mnogi ga povezuju sa stresom.

Određena veoma ukusna hrana ima anksiolitički efekat – oslobađa napetosti koju stvara svakodnevni stres

Eksperimenti koji su najvećim delom rađeni na pacovima pokazuju da samo ukusna hrana, a za pacove je to šećerni masni koncentrat, dovodi do aktivacije lučenja endorfina koji dovodi do osećaja blaženstva. To se ne događa ako se pacovi hrane neukusnom hranom jednake kalorijske vrednosti, što je dokaz da i u mozgu postoje dva odvojena sistema za biološku glad – sitost i sistem koji reaguje na „nagradna” svojstva hrane.

Odgovor mozga na hedonističko jedenje, ili uživalačka a ne energetska svojstva hrane, je lučenje endogenih opijata. To je nagrada koja sledi nakon unošenja hrane u kojoj uživamo. I kod ljudi potvrđuje da određena veoma ukusna hrana ima anksiolitički efekat – oslobađa ih napetosti koju stvara svakodnevni stres. Pored hrane, na ovaj centar utiču mnoge druge supstance i ponašanja, ali to je neka druga tema.

Odgovor mozga na hedonističko jedenje, ili uživalačka a ne energetska svojstva hrane, jeste lučenje endogenih opijata

Kad je reč o terminu iz naslova, onda ta vrsta hrane ima često i nostalgičnu, emotivnu komponentu – sećanja na hranu iz detinjstva – pileća supa moje babe ili već slična kuvana jela. Interesantan je i podatak da se muškarci i žene dosta razlikuju u tom smislu. Dok kod muškaraca ta vrsta kuvane hrane ima najbolji „antistres” utešiteljski efekat, žene pod stresom češće posežu za „nezdravim” grickalicama.

Hrana koja teši često ima i nostalgičnu, emotivnu komponentu – sećanja na hranu iz detinjstva

Zajedničko za jedne i druge jeste da je to najčešće hrana bogata mastima i/ili šećerima i veoma dostupna u svakom momentu, što može biti razlog povećanja težine. Ali, to ne mora uvek da bude slučaj, niti razlog da jedemo samo neukusnu hranu koja je često osnov većine redukcionih dijeta osuđenih na propast.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *