Greške koje čine pacijenti s povišenim krvnim pritiskom
Prema svetskim statistikama, polovina populacije odraslih ima povišen krvni pritisak ili hipertenziju. Svojevremeno, spremajući projekat u vezi s lečenjem hipertenzije u opštini Stari grad u Beogradu, ustanovio sam da je čak dve trećine stanovnika imalo povišen krvni pritisak. Radi se o problemu koga treba ozbiljno shvatiti. Pored toga što predstavlja bolest, krvni pritisak je faktor rizika koji, zajedno sa ostalim faktorima rizika kao što su gojaznost, povišene vrednosti lipida i šećera, pušenje, alkohol i genetika za infarkt miokarda, praktično utiče na mogućnost moždanog udara, bolesti bubrega, a dovodi i do ateroskleroze.
Ovim tekstom želimo da vam ukažemo na sve probleme s kojima se sreće neko ko prvi put izmeri povišen krvni pritisak, kako treba da postupi, koje su normalne vrednosti i kako sam sebi možete da pomognete.
Prvi put izmeren povišen krvni pritisak u ordinaciji ne mora da bude hipertenzija
Kao tihi ubica, povišen krvni pritisak može dugo da bude neprepoznat i da se dijagnostikuje suviše kasno, kada već dovede do određenih promena u organizmu. Najčešće se otkriva slučajno, na pregledu. I tu je prva greška, jer ta izmerena vrednost najčešće ne odgovara prosečnim vrednostima kod date osobe. Za to ima mnogo razloga, ali dovoljno je da pomenemo uzbuđenje pacijenta što je konačno došao na pregled, pa iščekivanje da li će sve biti u redu, što zajedno dovodi do moguće „hipertenzije belog mantila” i povišenog krvnog pritiska koji se meri samo u ordinaciji. Zbog toga, ta vrednost mora da se proveri merenjem u kućnim uslovima ili putem holtera, i nikada je ne treba uzimati kao konačnu.
Prema preporukama, ovo je najčešće slučaj otkrivanja pacijenata sa hipertenzijom 1. stepena. Rutinsko lečenje lekovima nije indikovano za hipertenziju belog mantila, ali modifikacija životnih navika se preporučuje. Dugoročni periodični pregledi ovih pacijenata su važni zato što će mnogi razviti povišen krvni pritisak na kućnom ili ambulantnom monitoringu, što će zahtevati terapiju.
Početak lečenja hipertenzije ne treba da bude lekovima
Sledeća greška je određivanje terapije, jer ni pacijent ni lekar nemaju mogućnost da se vide dovoljan broj puta da pristupe lečenju po preporukama Evropskog udruženja kardiologa. Najčešće, pacijenti odmah dobiju terapiju, i time praktično postaju doživotni pacijenti, što nije ispravno.
Čini se da je to najveća greška jer, prema preporukama, prvi pristup lečenju povišenog krvnog pritiska je modifikacija načina života. Izbor zdravog načina života može ne samo prevenirati ili odložiti pojavu hipertenzije već može i da smanji ukupni kardiovaskularni rizik. Prave i dosledne promene načina života mogu biti dovoljne da odlože ili preveniraju potrebu za primenom terapije lekovima kod pacijenata s početnom hipertenzijom.
Promenu načina života većina lekara ne savetuje kao početak terapije
Evropsko udruženje kardiologa preporučuje sledeće mere:
- Restrikcija unosa soli <5 g/dan
- Restrikcija unosa alkohola: manje od 14 jedinica nedeljno za muškarce, manje od 8 jedinica nedeljno za žene
- Povećanje potrošnje povrća, svežeg voća, ribe, koštunjavog voća, nezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje), niskomasnih mlečnih proizvoda, a smanjenje potrošnje crvenog mesa
- Kontrola telesne težine i izbegavanje gojaznosti (BMI >30 kg/m2 ili obim struka >102 cm kod muškaraca i >88 cm kod žena). Cilj je optimalan BMI (<25 kg/m2) i obim struka (<94 cm kod muškaraca i <80 cm kod žena)
- Aerobne vežbe (npr. najmanje 30 minuta umerenih dinamskih vežbi 5‒7 dana nedeljno)
- Prekid pušenja i program podrške, kao i upućivanje na program za odvikavanje od pušenja
Određivanje terapije definisano je preporukama
Terapijska strategija za nekomplikovanu hipertenziju prikazana je u dijagramu ispod. Algoritam, takođe, odgovara za većinu pacijenata sa hipertenzijom – posredovanim oštećenjem ciljnih organa, cerebrovaskularnom bolešću, dijabetesom ili perifernom vaskularnom bolešću. Važno je videti da se započinje s jednom tabletom koja ima dvojnu kombinaciju lekova koju čine ACE inhibitori i diuretici, ili kalcijum antagonisti, a da se terapija usložnjava nemogućnošću da krvni pritisak dovedemo u granice normalnih vrednosti.
Pacijenti treba da nauče da prate svoj krvni pritisak i koriguju dozu leka
Većina pacijenata misli da dozu leka može da promeni samo lekar, a ne shvataju da sami mogu mnogo da učine, ako prate svoj krvni pritisak. Naime, krvni pritiska treba meriti kod kuće i zapisivati njegove vrednosti da biste shvatili kako se ponaša. Ako vrednosti padaju ispod normalne vrednosti, onda je dozvoljeno smanjiti dozu leka tako što se tableta prepolovi ili uzme fabrički manja doza. Slično je i s povišenim vrednostima kada dozu leka treba povisiti do maksimalne preporučene doze. Iako bi bilo logično da tu vrstu intervencije radi samo lekar, usled nemogućnosti da pacijent dovoljno često poseti lekara, treba da razume svoju bolest i terapiju koju prima.
Uvek treba težiti optimalnom krvnom pritisku
Poslednje preporuke Evropskog udruženja kardiologa iz 2018. godine vrlo striktno su odredile šta je optimalni pritisak, kao što su i napravile gradaciju kada počinje hipertenzija i klasifikovale je. Hipertenziju su definisali kao vrednosti sistolnog pritiska ≥140 mmHg i/ili vrednosti dijastolnog krvnog pritiska ≥90 mmHg kod osoba starijih od 16 godina.
Kategorija krvnog pritiska | Sistolni (mmHg) | Dijastolni (mmHg) | |
Optimalni | <120 | i | <80 |
Normalni | 120–129 | i/ili | 80–84 |
Visoko normalni | 130–139 | i/ili | 85–89 |
Hipertenzija I stepena | 140–159 | i/ili | 90–99 |
Hipertenzija II stepena | 160–179 | i/ili | 100–109 |
Hipertenzija III stepena | >_180 | i/ili | >_110 |
Izolovanja sistolna hipertenzija | >_140 | i | <90 |
Terapijski ciljevi u lečenju KP nisu – ʼšto niže to boljeʼ
Nivo do koga bi KP trebalo sniziti lekovima zavisiće od pacijentovih godina, komorbiditeta i tolerancije tretmana. Ciljni opseg je preporučen kako bi se odredila najniža bezbednosna granica ispod koje KP ne bi trebalo snižavati. Ciljni opsezi za ambulantni KP su sumirani u tabeli ispod.
Odgovarajuće ciljne vrednosti za kućni i ambulatorni 24h KP su manje jasno definisane, ali ambulantni KP <130 mmHg verovatno odgovara sistolnom pritisku <125 mmHg merenom 24h holter monitoringom i prosečnom kućnom sistolnom pritisku <130 mmHg.
Najvažnije je merenje krvnog pritiska
Na kraju, dolazimo do onoga u čemu ljudi najviše greše, a to je merenje krvnog pritiska. Naime, veliki broj pacijenata ne meri pritisak u mirovanju, zatim nepravilno koristi merač koji se stavlja oko ručja, ima neodgovarajući aparat i ne zapisuje vrednosti.
Preporuke kako treba meriti krvni pritisak
- Pacijent treba da sedi mirno 15 minuta pre započinjanja merenja krvnog pritiska.
- Pri prvom utvrđivanju povišenog krvnog pritiska treba da budu zabeležena tri merenja, s pauzama od 1 do 2 minute, a dodatno merenje se preduzima samo ukoliko se prva dva očitavanja razlikuju za >10 mmHg. Vrednost krvnog pritiska beleži se kao prosek dva poslednja merenja KP.
- Pri prvom utvrđivanju krvnog pritiska treba meriti uvek na obe ruke u cilju detekcije moguće razlike između ruku. Koristiti ruku na kojoj je izmeren viši pritisak kao referentnu vrednost.
- Treba koristiti standardne manžetne (širine 12‒13 cm i dužine 35 cm) za većinu pacijenata, ali treba posedovati odgovarajuće veće i manje manžetne za širi (obim nadlaktice >32 cm) i uži obim ruke. Dobra manžetna zahvata dve trećine nadlaktice.
- Manžetna treba da bude postavljena u nivou srca, a leđa i ruka pacijenta da imaju potporu kako bi se izbegla kontrakcija mišića i izometrijsko i od pokreta zavisno povećanje krvnog pritiska.
- Kod korišćenja aparata koji se stavlja iznad zgloba, ruku treba saviti tako da aparat bude u nivou srca, a ruku ne treba pomerati tokom merenja.
Primer ilustracije sa shuterstocka za merenje standardnim aparatom
Primer ilustracije za merenje krvnog pritiska ručnim aparatom
Beleženje krvnog pritiska je od velike važnosti
Bez beleženja pritiska nije moguće sa sigurnošću odrediti i pratiti terapiju. To je jedna od najvažnijih stvari koju svako ko ima povišen krvni pritisak treba da savlada. Najbolje je da ima malu svesku koja stoji pored aparata, i da u nju redovno upisuje vrednosti izmerenog pritiska.
Datum | Vreme | Pritisak | Puls | Komentar |
Npr. ne oseća dobro, povećao je terapiju itd. | ||||
Puls je dobro zabeležiti, jer mnogi lekovi deluju i na puls, i svakako ga treba pratiti. Uvek je dobro beleške pritiska poneti kod doktora na kontrolni pregled.
Povremeno merite krvni pritisak
Čak i kada vam je dobro i kada nemate nikakve tegobe, dobro je da izmerite krvni pritisak, jer on najčešće ne ide s bilo kakvim simptomima. Preporuka da imate aparat za merenje krvnog pritiska kod kuće je dobra, jer vam omogućava da vodite računa o tako važnom faktoru rizika i reagujete kada počne da se menja. To podrazumeva da shvatite suštinu i da objektivno sami možete sebi da pomognete u mnogim situacijama. Iako cilj teksta nije da se sami lečite, vredno je pažnje da kod jako visokog pritiska znate da možete da uzmete Katopil od 12,5 do 75 mg ili Nifedipin od 2,5 do 10 mg i sažvaćete ga. Naravno, tu vrstu samopomoći treba da uradite samo ako ne možete da dobijete profesionalnu pomoć.
Verujem da će mnogima nakon čitanja teksta biti jasnije kako da postupe u slučaju da imaju povišen krvni pritisak. Često sam bio u prilici da se susrećem s pacijentima koji ne shvataju da umnogome sami sebi mogu da pomognu. Jedan iskusni kardiolog odavno je rekao – proverite krvni pritiska pre nego što on proveri vas.
Jednostavno, budite proaktivni kada je u pitanju vaše zdravlje.