Freediving kao idealan sport za žene ili zašto se ne odvažite i ne zaronite u plavo?
Danas je dobar dan za pisanje o ronjenju na dah (freediving). Aleksej Molčanov je oborio svetski rekord i zaronio na 125 m sa konstantnim opterećenjem (CWT ili constant weight, to je disciplina u ronjenju i znači da je zaron urađen sa tegom) na Svetskom prvenstvu AIDA koje se upravo održava na Korzici.
Međutim, iako on dominira u ovom sportu, žene nimalo ne zaostaju. Može se reći da su vrlo blizu muškim rekordima, što najčešće nije slučaj u drugim sportovima. Recimo, Alenka Artnik iz Slovenije trenutno, u istoj disciplini (CWT), drži rekord za žene sa 111 m.
Beograđani na vrhu svetske asocijacije ronilaca
Može se reći da je ronjenje na dah idealan sport za žene. I kada pogledamo ko vodi AIDA, odnosno Svetsku asocijaciju za razvoj apneje (prestanak disanja), jednostavnije rečeno – međunarodnu organizaciju ronilaca na dah, žene su dominantne. Kao što je nekad Momo Kapor govorio za Beograd da je tajni centar sveta, opet imamo predstavnike beloga grada u vrhu jednog svetskog sportskog udruženja. Tako je Saša Jeremić predsednica AIDA, a sportski direktor je Uroš Kojić.
Fotografija: Nenad Dikić i Saša Jeremić, privatna arhiva
Saša je s pravom na čelu ove organizacije jer je prošla sve stepenice u ronjenju, od početnika koji uči apneju, odnosno kako da zadrži dah, do toga da je svoj rekreativni sport pretvorila u posao i sada ima klub na Kipru. Zatim je volontirala na poziciji blagajnika u AIDA, da bi krajem prošle godina bila izbrana za predsednicu AIDA.
I to možda ne bi bila priča, da AIDA nije organizacija koja počiva na volonterima. Za one koji ne znaju, treba reći da je, nažalost, savremeni sport otišao u drugom pravcu i postaje sve komercijalniji i komercijalniji. Zbog toga je lepo videti da nešto funkcioniše kao vrhunski šampionat u fudbalu ili košarci, ali na potpuno dobrovoljnoj osnovi. To nije samo zasluga Saše, ali definitivno je i njena, jer se u današnje vreme nije lako izboriti sa svim prohtevima velikog udruženja koje u svojim redovima ima ronioce, pa one koji obezbeđuju sigurnost ronilaca, sudije, lekare, razne stručnjake u medijima, pa snimatelje, komentatora itd. Iskreno, nekada je postojala ta vrsta entuzijazama i kohezije, ali danas je toga sve manje i manje.
Veliko plavetnilo
Što se tiče samog sporta, on podrazumeva sve one discipline koje se dešavaju u apneji, odnosno bez disanja. Generalno se dele na bazenske i dubinske, statičke i dinamičke, a zatim one koje ljude najviše impresioniraju, a to su zaroni u dubinu. Mada, kada ljudi čuju koliko ronioci mogu da ostanu bez daha, potpuno se iznenade. Trenutni rekord za muškarce je oko12 minuta i 35 sekundi, a za žene 9 minuta i 7 sekundi. Zamislite sada da čitate ovaj tekst od početka do kraja i ne dišete!?!
Možda zarad čuvanja života čitalaca treba da prestanem, ali ipak ne mogu a da ne spomenem čuveni film Lika Besona Big blue, koji je kod nas preveden kao Veliko plavetnilo, u kome su glumili Žanr Reno i Žan Mark Bar. Film govori o rivalitetu čuvenih ronilaca Enca Majorke i Žaka Majola i predstavlja nešto što je takođe nestalo jer, zahvaljujući društvenim mrežama, svako misli da je poseban, a niko nije veliki ako sam za sebe to misli.
Fotografija: Saša Jeremić roni u dubine mora, privatna arhiva
E, taj film je u dušama mnogih ronilaca, pa i Saše Jeremić koja je, tragajući za plavetnilom dubine, zaronila do katarki potonulog broda i „plivala u plavom” sa ajkulom i mantom (velikom ražom). Možda baš ronjenje na dah pokazuje i naše poreklo, ali ne želim sada da otvaram velike teme, više želim da zainteresujem ljude za jedan sport koji ne zahteva skupu opremu, već samo posvećenost i znanje.
Razlika između ronjenja na dah i sa bocom
Znam da apneja ronioci gledaju na nas koji ronimo sa bocom kao manje vredna stvorenja. Možda su i u pravu, jer ronioci sa bocama tako rone upravo zbog komfora i minimalne potrebe za treniranjem. Poređenje ronilaca na dah i onih sa bocom izgleda gotovo groteskno, jer su prvi debeljuškasti i najčešće ne u sjajnoj kondiciji, dok su drugi vižljasti, mršavi i u sjajnoj kondiciji. Možda je i to razlog zašto freediving privlači žene, jer jednostavno nameće lifestyle koji je važan ne samo za ronjenje, već i za zdravlje i lep izgled.
Fotografija: Saša Jeremić roni sa ajkulom, privatna arhiva
Posavetovao bih vas da bar probate kod Saše jedan zaron (freedivingcyprus.com), ali pošto ona živi daleko, na Kipru, možda da prvo probate kod Uroša u Beogradu, a da onda, kada se osetite malo spremnijim, odete na Kipar kod Saše i zaronite u plavo.
Naslovna fotografija: Saša Jeremić u morskim dubinama, privatna arhiva