Efekti umerenog konzumiranja piva na zdravlje
Nema dovoljno dokaza koji potvrđuju da umereno konzumiranje piva doprinosi opštoj ili abdominalnoj gojaznosti, takozvanom „pivskom stomaku”
Danas je uticaj alkohola na zdravlje ljudi predmet brojnih istraživanja u svetu. Međutim, najviše se zna o štetnim efektima prekomernog konzumiranja alkohola, a mnogo se ulaže u istraživanja koja se bave efektima umerenog konzumiranja alkohola. Umereno konzumiranje alkohola podrazumeva da žene konzumiraju do jednog pića dnevno, što predstavlja 12 g etanola, a muškarci do dva pića dnevno. Poseban akcenat stavlja se na ispitivanje uticaja različitih alkoholnih pića (vina, piva, žestokih pića) na zdravlje, jer imaju različit sadržaj bezalkoholnih komponenti.
Šta je pivo?
Pivo predstavlja jedno od najstarijih (datira iz 5. milenijuma pre nove ere) i najčešće konzumiranih alkoholnih pića u celom svetu. To je treće najpopularnije piće, iza vode i čaja. Najveća potrošnja piva je u Evropi. U Evropskoj uniji su 2019. godine na vrhu liste koja meri godišnju prosečnu potrošnju piva po glavi stanovnika bile: Češka (141 l), Austrija (107 l), Nemačka (102 l), Poljska (100 l) i Rumunija (85 l).
Pivo se najčešće kuva od sladnog ječma, ali se može napraviti i od pšenice, kukuruza i pirinča. Za pravljenje piva, osim ječma, neophodni su i hmelj, kvasac i voda. Oko 90 odsto piva čini voda. U jednom litru piva nalazi se prosečno oko 4,6 g proteina i 35,5 g ugljenih hidrata. Energetska vrednost 1 litra piva je 430 kcal. Procenat etanola u različitim vrstama piva kreće se od 3,5 do 10 odsto. Umereno konzumiranje piva podrazumeva jedno piće dnevno za žene (obično limenka piva, 330 ml, koja sadrži oko 4 odsto etanola) i dva pića dnevno za muškarce.
Umereno konzumiranje alkohola podrazumeva da žene konzumiraju do jednog pića dnevno, a muškarci do dva pića dnevno
Limenka piva od 330 ml obično ima oko 140 kcal, što u ishrani od 2000 kcal čini 7 odsto dnevnih energetskih potreba. Takođe, sadrži oko 12 g ugljenih hidrata i brojne minerale u tragovima kao što su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, bakar, mangan, selen, fluor i silicijum. Pored toga, pivo sadrži i značajne količine fluorida, folata, holina, silicijuma, vitamina B kompleksa i polifenola (kao što su flavonoidi i fenolne kiseline).
Pivo i kardiovaskularne bolesti
Sadašnji dokazi, dobijeni iz epidemioloških studija, ukazuju na zaštitni efekat umerenog konzumiranja alkohola na kardiovaskularni sistem, uključujući ishemijsku bolest srca (IBS), perifernu arteriopatiju i kongestivnu srčanu insuficijenciju (slabost). Rezultati jedne metaanalize sprovedene 2011. godine, koja je obuhvatila 16 studija, uključujući skoro 290.000 zdravih odraslih osoba, potvrđuju značajno smanjenje kardiovaskularnog rizika povezanog sa konzumiranjem vina, kao i postojanje veze između konzumiranja piva i kardiovaskularnog rizika, koja je u vidu slova J. Istraživanje ukazuje da su krive koje pokazuju uticaj konzumirane količine alkohola na smanjivanje rizika od kardiovaskularnih događaja slične i za pivo i za vino, odnosno da umereno konzumiranje alkohola ima zaštitni efekat. Dokazi o zaštitnim efektima umerenog konzumiranja piva su takođe potvrđeni kod osoba koji su već imale kardiovaskularni događaj.
Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati krvni pritisak, a ponovljeno opijanje može uticati na pojavu trajne hipertenzije. Opijanje se definiše kao četiri ili više pića u roku od dva sata za žene i pet ili više pića u roku od dva sata za muškarce. Takođe, alkohol sadrži kalorije koje mogu doprineti neželjenom dobijanju na telesnoj težini, a prekomerna telesna težina je faktor rizika za nastanak hipertenzije.
Preterano konzumiranje piva (kao i drugih alkoholnih pića), čak i povremeno (tokom vikenda), treba smatrati štetnim za zdravlje. Ne preporučuje se konzumiranje piva (i drugih alkoholnih pića), u bilo kojoj količini, mladim osobama, trudnicama, osobama sa rizikom od alkoholizma, sa kardiomiopatijom, srčanim aritmijama, bolestima jetre ili pankreasa, ili tokom izvođenja aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju, veštinu ili koordinaciju. Iako nisko do umereno konzumiranje piva (alkohola) smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, ne treba preporučivati odraslim apstinentima da koriste alkohol iz zdravstvenih razloga, jer uvek postoji rizik da će neko od njih konzumirati alkohol više od preporučenih količina, što će imati štetan efekat na zdravlje.
Pivo se najčešće kuva od sladnog ječma, ali se može napraviti i od pšenice, kukuruza i pirinča
Pivo i moždani udar
Postoji mali broj studija koje daju prospektivne podatke o povezanosti unosa piva i rizika od moždanog udara. Odnos između konzumiranja alkohola i moždanog udara je složen, delimično odražavajući heterogenost ove vaskularne bolesti. Postoji veza u obliku slova J između konzumiranja alkohola i ishemijskog moždanog udara, sa manjim rizikom za umereno konzumiranje alkohola.
Prekomerno konzumiranje alkohola (pa i piva) povećava rizik od moždanog udara, kako ishemijskog tako i hemoragijskog. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje procenilo da li umereno konzumiranje piva ima zaštitno dejstvo na ishemijski i hemoragični moždani udar.
Efekti etanola i polifenola u pivu
Polifenoli u vinu i pivu preveniraju fatalne i nefatalne kardiovaskularne događaje. Oni imaju pozitivan efekat na biomarkere zapaljenja i preveniraju bolesti povezane sa inflamacijom. Dokazana je i njihova antioksidativna uloga (sprečavaju oksidaciju čestica LDL holesterola i povećavaju aktivnost nekoliko antioksidativnih enzima). Međutim, ne treba zaboraviti da pivo ima relativno nižu antioksidativnu i antiinflamatornu aktivnost u odnosu na vino.
Međutim, ne može se isključiti da prevencija kardiovaskularnih događaja nije rezultat delovanja samog etanola. Etanol doprinosi povećanju dobrog (HDL) holesterola, smanjenju agregacije trombocita, smanjenju nivoa fibrinogena, povećanju aktivnosti inhibitora aktivatora plazminogena, smanjenju aktivnosti aktivatora plazminogena u postprandijalnom periodu (pet sati nakon jela) i povećanju osetljivosti na insulin.
Opijanje se definiše kao četiri ili više pića u roku od dva sata za žene i pet ili više pića u roku od dva sata za muškarce
Pivo i gojaznost
Nema dovoljno dokaza koji potvrđuju da umereno konzumiranje piva doprinosi opštoj ili abdominalnoj gojaznosti (takozvanom „pivskom stomaku”). Dnevno konzumiranje >60 g etanola povećava rizik od abdominalne ili opšte gojaznosti, zbog većeg energetskog unosa.
Pivo i maligne bolesti
Teško je razdvojiti uticaj konzumiranja piva od uticaja konzumiranja drugih alkoholnih pića, jer ljudi koji konzumiraju alkohol obično koriste više od jedne vrste alkoholnog pića. Međutim, dosadašnje studije o uticaju ukupnog alkohola potvrđuju vezu između alkohola i šest malignoma: rak usne šupljine i farinksa, larinksa, jednjaka, debelog creva i rektuma, jetre i dojke kod žena.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2020. godinu, za oko 750.000 obolelih od malignoma odgovorno je konzumiranje alkohola. Većina karcinoma povezanih sa alkoholom (85–90 odsto) nastaje zbog prekomernog konzumiranja (>2 pića dnevno kod muškaraca, >1 kod žena), dok je umereno konzumiranje povezano sa oko 100.000 slučajeva raka godišnje širom sveta.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je umereno konzumiranje alkohola povezano sa umerenim rizikom od raka usne šupljine i farinksa (relativni rizik, RR, oko 1,2), karcinoma jednjaka (RR oko 1,3) i karcinoma dojke (RR 1,06). Jedno od mogućih objašnjenja za ovako veći rizik je da kod ovih malignoma postoji jaka interakcija između alkohola i duvana na sluznici gornjeg dela digestivnog i respiratornog trakta, ali i da sam alkohol ima nezavisan efekat na tim mestima.
Međutim, uočeno je da je rizik od karcinoma usled konzumiranja slične količine alkohola veći u azijskoj nego u populaciji belaca ili crnaca. Veći rizik od karcinoma u Aziji usled konzumiranja alkohola može biti povezan sa polimorfizmom acetaldehid dehidrogenaze (ALDH, enzim jetre), koji dovodi do akumulacije acetaldehida, prvog metabolita alkohola i dokazanog kancerogena.
Ne postoje dokazi da je prekomerno konzumiranje piva više (ili manje) štetno za rizik od raka od drugih vrsta alkoholnih pića.
Preterano konzumiranje piva (kao i drugih alkoholnih pića), čak i povremeno (tokom vikenda), treba smatrati štetnim za zdravlje
Pivo i koštani sistem
Iako je poznato da alkoholizam ima negativne efekte na kosti, prijavljena je pozitivna povezanost između umerenog unosa alkohola i mineralne gustine kostiju (BMD). Profesor Džonatan Pauel (Kembridž, UK) je ukazao da umereno konzumiranje piva može imati dva komplementarna efekta na zdravlje kostiju: etanol sprečava gubitak kostiju, dok silicijum pojačava formiranje kosti.
Pivo i bolesti jetre
Nisu pronađeni dokazi o povećanju gama-glutamiltransferaze (GGT), aspartat aminotransferaze (AST) i alanin aminotransferaze (ALT) nakon tri nedelje od konzumiranja četiri piva dnevno kod 11 muškaraca. Romeo i saradnici su dobili slične rezultate nakon umerenog konzumiranja piva (jedno piće za žene i dva za muškarce) u periodu od 30 dana.
U danskoj kohorti od 30.630 muškaraca i žena, prekomeran unos sve tri vrste alkohola bio je povezan sa povećanim rizikom od ciroze jetre. Međutim, oni koji su pili vino imali su manji rizik od onih koji su pili pivo i žestoka pića. Druge studije nisu pronašle značajne razlike u efektima na jetru koje određuju različite vrste alkoholnog pića, odnosno pivo u odnosu na vino ili žestoka pića.
Pivo i demencija
Demencija je veliki javnozdravstveni problem koji raste sa godinama starosti, posebno nakon 65. godine života. Najčešći tip demencije je Alchajmerova bolest koja je povezana sa visokim nivoom morbiditeta, mortaliteta i socioekonomskih troškova. Smatra se da životne navike igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika od ovih bolesti, a među njima je i konzumiranje alkohola.
Rezultati brojnih istraživanja su kontradiktorni. Interesantna je studija sprovedena u Kanadi gde je ispitivan rizik od razvoja demencije kod 4.088 ispitanika koji su bili praćeni tokom pet godina. Manji rizik od demencije imale su osobe koje su konzumirale alkohol, ali je veće smanjenje primećeno kod onih koji su pili vino (unakrsni odnos, UO, 0,49; 95 odsto IP: 0,28–0,88), u odnosu na one koji su pili pivo (UO 0,84; 95 odsto IP: 0,51–1,41). Međutim, u drugim studijama, ukupan zaštitni efekat različitih vrsta pića (pivo, vino, liker) na demenciju nije otkriven.
Niska do umerena konzumacija alkohola značajno smanjuje ukupnu smrtnost, dok je veće doze povećavaju
U trogodišnjoj prospektivnoj studiji sprovedenoj u Nemačkoj, 3.202 ispitanika uzrasta 75 i više godina, ali bez demencije, praćeni su tri godine. Pronađena je značajna inverzna veza između ukupne potrošnje alkohola i pojave demencije, ali nije pronađena značajna povezanost za osobe koje su konzumirale samo pivo, kako za sve demencije, tako i za Alchajmerovu bolest. Neophodna su dalja istraživanja.
Pivo i umiranje
Metaanaliza, koja je obuhvatila 34 prospektivne studije i više od milion zdravih odraslih osoba (starih ≥ 18 godina) i oko 95.000 smrtnih slučajeva iz bilo kog razloga, pokazala je da između ukupnog mortaliteta i povećanja količine konzumiranog alkohola postoji veza u obliku slova J. To znači da niska do umerena konzumacija alkohola (≤1 piće dnevno kod žena i ≤2 pića dnevno kod muškaraca) značajno smanjuje ukupnu smrtnost, dok je veće doze povećavaju.
U studiji sprovedenoj u istočnoj Francuskoj (36.250 zdravih muškaraca, praćenje 12–18 godina, 3.617 smrtnih slučajeva) konzumiranje vina ili piva u umerenim količinama smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti, ali je samo vino bilo povezano sa nižim umiranjem od svih uzroka smrti. Istraživanje sprovedeno u Britaniji, koje je obuhvatilo 7.735 britanskih muškaraca uzrasta 40–59 godina (17 godina praćenja, 1.308 smrtnih slučajeva od svih uzroka) pokazalo je da redovno konzumiranje piva dovodi do smanjivanja ukupnog umiranja, u poređenju sa muškarcima koji su pivo povremeno konzumirali.
Podaci o značaju konzumiranja pivu nisu konačni, iako neki rezultati ukazuju na smanjenje rizika od ukupnog umiranja usled umerenog konzumiranja, kao i na povećan rizik od ukupne smrtnosti usled prekomernog konzumiranja.