Dijamanti – vrste dijamanata, njihova vrednost i poreklo

Dijamant je simbol prestiža, luksuza, moći, a za mnoge i – simbol ljubavi.

Prirodni dijamanti dobijaju se iskopavanjem, a postoje i oni koji nastaju u laboratorijama i koji su su hemijski. Oni su, fizički i optički, identični dijamantima koji se iskopavaju iz rudnika, jer se u njihovom kreiranju imitira proces nastanka u prirodi.

Savršene lepote i odsjaja, već dugo se kupuju i poklanjaju kao izraz trajne ljubavi i uspomene, zahvaljujući neodoljivosti, ali i dobrom marketingu. Osim što se koriste za nakit i ukrašavaju naše prste, uši, ruke ili vrat, imaju primenu i u industriji. 

U narednim redovima otkrivamo vam koji je najskuplji dijamant na svetu, koje vrste postoje i koja je njihova primena. 

Kako nastaje dijamant – najtvrđi dragi kamen na svetu

Dijamant (grčki adámas – nepobediv, nesalomiv) je poznat kao najtvrđi dragi kamen na svetu. 

Sačinjen je od čak 99,95 % ugljenika, a ostatak čine drugi elementi u tragovima. Odlikuje ga nesvakidašnja lepota, a zanimljivo je da svaki dijamant izgleda drugačije. 

Ova kristalna supstanca ima gotovo istu strukturu kao grafit koji je mekan i koristi se za pisanje, ali proces nastajanja i kristalna struktura dijamanata su drugačiji. Oni su izuzetno čvrsti, toliko da se mogu ogrebati samo drugim dijamantom. 

Prirodni dijamanti dobijaju se iskopavanjem u rudnicima. Najviše ih ima u Rusiji, a odmah nakon nje je Bocvana.

Interesantno je da se sve češće na tržištu pojavljuju oni koji su napravljeni u laboratoriji. Takav pristup postaje popularan, jer štiti životnu sredinu, nema kopova, bušotina na zemlji koje se vide čak na snimcima iz svemira, nema uništavanja šuma, a time i biljnih i životinjskih vrsta.

Takođe, laboratorijska proizvodnja ima više etički pristup, jer ih ne iskopavaju rudari ili čak i deca, u vrlo teškim uslovima. Milenijalci i generacija Z sve više se odlučuju za laboratorijske dijamante kada kupuju vereničko prstenje.

Vrste dijamanata

Veruje se da je prvi dijamant otkriven pre 2500 godina u Indiji. 

Tada nije bilo procesa brušenja i poliranja, te je u upotrebi bio nebrušeni dijamant. Vremenom, iskopavanje u rudnicima postalo je zastupljeno, a nebrušeni dijamanti su počeli da se obrađuju brušenjem kako bi dobili blistav izgled i odsjaj po kojim ih danas prepoznajemo.

Prirodni dijamanti se i dan danas iskopavaju u rudnicima. 

Osim prirodnih, polovninom prošlog veka pojavila se i druga vrsta, a o čemu je reč, pročitajte u nastavku teksta!

Kako izgleda dijamant u prirodi?

Dijamanti koji se prirodno nalaze u zemlji, nastali su pre nekoliko milijardi godina, oko 150 kilometara ispod zemljine površine, i to kada je planeta bila mnogo toplija. U prirodi oni izgledaju drugačije od obrađenog kamena, imaju metalni sjaj poput olova ili čelika, sa određenim stepenom providnosti. 

Danas je iskopavanje dijamanata delatnost mnogih firmi i veoma unosan biznis. 

Glavne firme koje kopaju dijamante su Rio Tinto, Alrosa i De Beers. Da bi se iskopao jedan karat dijamanta, iskopa se 250 tona zemlje, a za to se koriste mašine koje koriste dizel-gorivo. Utroši se dva puta više energije za karat dijamanta, u odnosu na one koji se prave u laboratorijama.

Neke firme koje prodaju prirodne dijamante zasade po pet sadnica drveća za svaki prodati dijamant, da bi pokazale brigu za životnu sredinu. Ipak, ne može se reći da je ovaj gest dovoljan. 

Kopanje dijamanata u rudnicima, zagađuje vode pored rudnika i uništava zemljište. Rudari često rade za male plate i u nesigurnim uslovima. Međutim, iako su uslovi rada u rudnicima teški, upitno je da li je etički oduzimati posao ljudima koji se ovim bave.

Na mnoga pitanja još nema odgovora.  

Dijamanti iz „semena” nastali u laboratorijama

“Dijamanti koji se prave u laboratorijama su hemijski, fizički i optički identični onima koji se iskopavaju iz rudnika, jer se u njihovom kreiranju imitira proces nastanka u prirodi.”

Ima čak mišljenja da su laboratorijski komadi trajniji od iskopanih.

Postoji više načina za pravljenje dijamanata u laboratoriji. Uvek se počinje sa „semenom”, parčencetom dijamanta. U mašinu se stavljaju „seme” i čisti grafitni ugljenik, koji se zatim izlažu temperaturi od 1500 stepeni Celzijusa, kao i velikom pritisku. Oponaša se ono što se dešavalo u zemljinoj utrobi pre nekoliko milijardi godina.

Noviji, brži i jeftiniji pristup je stavljanje „semena” u komoru koja je obogaćena ugljenikovim gasom i zagreva se na 800 stepeni Celzijusa, takođe pod pritiskom. U tom procesu gasovi se „lepe” za „seme” dijamanta i tako, atom po atom, stvara se dijamantski kristal.

Proizvođači dijamanata trude se da koriste obnovljive izvore energije. Tako Diamond Foundary iz San Franciska, na primer, koristi samo solarnu energiju. 

Vrednost prirodnih i laboratorijskih dijamanata

Pravljenje u laboratorijama utiče na prezasićenje tržišta i obaranje cena dijamanatima. Procenjuje se da je trenutno samo jedan odsto dijamantske industrije u laboratorijama.

Dijamanti koji se prave u laboratorijama gube vrednost, odnosno ne mogu se ponovo prodavati po cenama po kojima se prodaju iskopani.

Na primer, vrednost dijamanta od dva karata kreiranog u laboratoriji je oko deset hiljada dolara, dok bi iskopan dijamant slične veličine koštao duplo više i održao cenu, kako piše BBC. Clean origin je poznata firma koja onlajn prodaje laboratorijski kreirane dijamante; tu je početna cena prelepog nakita od 800 do 1.000 dolara.

S druge strane, nedavno je, do sada najveći, vrlo redak ruski dijamant ljubičasto-roze boje, prodat na aukciji u Švajcarskoj za 26,6 miliona dolara, što se ne može dogoditi sa laboratorijski kreiranim komadima. Inače, najskuplji dijamant po karatu prodat je skoro za 57, 73 miliona dolara. Kada se za ovaj roze dijamant cena sračuna bez poreza, otprilike, karat vredi oko 4,500 miliona dolara. 

Da li se i kako vidi razlika između iskopanih i laboratorijskih dijamanata? 

Teško, jer je skoro nema, osim ako na samom dragom kamenu ne postoji gravura koja ukazuje odakle potiče ili ako ima sertifikat. 

Imaju istu boju, transparentnost i čistoću.

Jedino naučnici u laboratorijama mogu utvrditi poreklo, koristeći spektrometre i X-zrake. Dakle, između laboratorijskih i iskopanih komada teško je napraviti razliku, dok se sintetički, kao što su cirkon i kvarc, lako razlikuju.

Dešava se i da se mešaju prirodni i laboratorijski napravljeni dijamanti, što se zove biber, i to podiže cenu onih koji su kreirani u laboratoriji. International Gemological Institute iz Antverpena 2012. godine otkrio je stotine laboratorijski kreiranih dijamanata pomešanih s prirodnim.

Sve više se smatra da najveću vrednost dijamanta ne predstavljaju cena, retkost ili kako su napravljeni, već emotivni značaj i veza, te da nije bitno što se ne mogu prodati ponovo.

Kako se procenjuje vrednost?

Ako se pitate kako prepoznati dijamant i njegovu vrednost, pogledajte koje su to karakteristike važne. Procenu da li je dijamant pravi ili ne, kao i njegovu vrednost, treba da obavlja stručno lice.

Vrednost se određuje na osnovu 4 karakteristike (4C) – karata (Carat), čistoće (Clarity), boje (Color) i sečenja (Cut). 

Karat je mera za težinu dijamanta. Označava se sa ct. Jedan karat iznosi 0,2 grama. Čistoća se procenjuje u odnosu na prirodne karakteristike kamena. U tom smislu njegova vrednost može opasti ako ima fleke, ili sićušne pukotine koje mogu zamagliti deo kamena. 

Boja se odnosi na prirodnu boju tela dijamanta, a ne na spektar i refleksiju boja koju on proizvodi kada se pomera. Čisti dijamanti, bez boje imaju najvišu vrednost, odnosno cenu. 

Sečenje je jedina karakteristika kojoj doprinose ljudi. 

Ono najmanje utiče na cenu u odnosu na prethodne tri karakteristike. Ipak, prilikom kupovine, potreban je neko stručan ko će napraviti razliku između dobre i loše obrade. 

Kako se koristi najtvrđi dragi kamen na svetu?  

Sigurni smo da znate jednu od glavnih upotreba najpopularnijeg dragog kamena. Od njega se pravi nakit visoke vrednosti. Danas se dijamant koristi najčešće u obliku brilijanta prilikom izrade minđuša, ogrlica i najčešće – vereničkog prstenja. Popularan je i dijamant u blisteru i mnoge zlatare promovišu ga kao idealan poklon, znak ljubavi i privrženosti. 

Osim što se koristi za nakit ima upotrebu i u industriji – za razne mašine za sečenje, bušenje, poliranje i mlevenje. I sečenje i poliranje dijamanata moguće je samo materijalom koji je neverovatne čvrstoće, a to je opet dijamant.

Šta je brilijant i koji su drugi oblici dijamanata?

Iako mnogi smatraju da su brilijant i dijamant isto – to zapravo nije u potpunosti tačno. Da bi nastao brilijant, potrebno je fino obraditi dijamant. 

Od brušenja zavisi kakav će biti njegov krajnji izgled. Brušeni dijamant sa 58 faseta zove se brilijant. Brilijant se dobija takozvanim sjajnim rezom, koji se nekada koristio isključivo za dijamante, a danas i za ostalo drago kamenje. Smaragdno brušenje je stepenasto brušenje kvadratnog ili pravougaonog dijamanta, a brilijant ima fasete u obliku trougla ili romba raspoređene po površini dijamanta.

Princes je brilijantno brušeni dijamant kvadratnog ili jastučastog oblika sa 57–70 faseta.

Baget je stepenasto brušeni dijamant pravougaonog oblika. Trilijant je trouglastog oblika, brilijantnog stila. Interesantno je da dijamant može biti i originalne boje, zelene, crvene, roze ili crne. Za ovaj proces prirodni elementi se udružuju da naprave centar u boji, pod uticajem velike energije, i tako se kreira obojeni dijamant u laboratoriji.

Boje dijamanata

Kao što smo već pomenuli, najsjajniji dragi kamen dolazi u nekoliko boja.

Za ovu pojavu zaslužni su drugi elementi u tragovima. Prilikom obrade dijamanta, elementi poput bora, azota i sumpora reaguju sa ugljenikovim atomima i tako nastaju žuti dijamant, zeleni i plavi dijamanti. 

Roze dijamant sa druge strane, nastaje na potpuno drugačiji način. U njemu prilikom analiza nisu pronađeni ostaci drugih elemenata. Ova boja nastala je izobličavanjem kristalne rešetke dijamanata. 

Do izobličenja je došlo usled intezivne toplote i velikog pritiska nakon formiranja kamena u zemlji. Izobličenje dovodi do pomeranja atoma ugljenika čime se menja kvalitet svetlosti koju dijamant reflektuje. 

Jedan od najređih u prirodi je svakako crni dijamant, a na tržištu se danas uglavnom nalaze crni dijamanti nastali pregrevanjem ili zračenjem. 

Vrednost je u većini slučajeva niža od klasičnih, pa čak i od drugih boja. Cene se formiraju u skladu sa potražnjom, pa je moguće da će uskoro i porasti, jer poslednjih godina crni dijamant postaje sve popularniji. 

Neobično poreklo dijamanata od ljudskog praha

Postoje i na neki način bizarni, dijamanti koji se prave od ljudskog praha posle kremacije, kao večna uspomena koja će se stalno nositi. Ljudsko telo sadrži 18 odsto ugljenika. Pretvaranje praha u dijamante postalo je popularno i košta oko 1,000 dolara u SAD, a u Australiji, na primer, od 2.000 do 3.000 dolara.

U procesu pravljenja izdvaja se ugljenik i filtrira dok se ne dostigne čistoća od 99,9 odsto i onda sledi isti proces kao kod kreiranja laboratorijskih dijamanata. Kada se izvadi iz komore, opere se kiselinom i zatim se seče, bruši i polira u nekom od stilova ili se ostavi u nebrušenom obliku.

Mladi se sve više odlučuju za ekološke i etičke verzije dijamanata – iako oni nemaju trajnu novčanu vrednost, lepota i čin su isti.Ne kaže se bez razloga – dijamanti su večni, a nadamo se da vam je naš tekst pružio i objašnjenje zašto je to tako, ali i dao druge odgovore, koje su vrste dijamanata, kolika je njihova vrednost, ali i koja je razlika između dijamanta i brilijanata.