Da li je crveni tepih, kao staza bogova, izgubio sjaj?
Početkom godine svetla su usmerena ka crvenim tepisima od Bafte i Oskara, sve do Berlina, Kana, Venecije i Met gala, gde modna industrija i zvezde daju sve od sebe da zasijaju punim sjajem. Stičemo utisak da su se svi pomalo umorili – i učesnici, i posmatrači
Istorija crvenog tepiha i uopšte značenja crvene boje, zabrane njenog korišćenja od najviših slojeva nižim, komplikovano dobijanje iz izvora prirodnog porekla, duga je gotovo koliko i istorija ljudskog roda.
Još u antičkoj Grčkoj, kod Eshila se pominje da je crveni tepih namenjen samo bogovima. I Agamemnon odbija da zakorači na crveni tepih koji mu Klitemnestra postavlja kada se trijumfalno vrati iz rata, tvrdeći da će na taj način uvrediti bogove koji su zapravo zaslužni za njegovu pobedu.
Kada danas govorimo o simbolici crvenog tepiha, fokus je na događanjima u filmskoj industriji, a odatle se važnost ovog simbola prenela i na druge događaje
Na renesansnim slikama, takođe, moguće je videti tepihe crvene boje koji vode pravo do trona, jer se u tom trenutku fokus od božanskog već pomera ka zemaljskom, te su vladari koji krunu nasleđuju krvnim putem bili predstavljani kao od Boga izabrani da vladaju.
Holivudski sjaj i glamur
Ipak, kako se čini, moderan čovek će slaviti neka nova božanstva i za njih prostirati grimizne tepihe. U kontekstu u kome danas govorimo o simbolici crvenog tepiha, fokus je pre svega na događanjima u filmskoj industriji, a odatle se važnost ovog simbola prenela i na druge događaje koji veličaju moć ili uticaj onih koji bi njime trebalo da prošetaju.
Takav moderan pristup postavljanju crvenog tepiha, koji je dao ton onome o čemu ćemo govoriti, zabeležen je prvi put u Holivudu 1922. godine na otvaranju Egipatskog teatra. Više hiljada ljudi okupilo se duž ove glamurozne staze kao bi odalo priznanje Daglasu Ferbanksu na premijeri filma Robin Hud. To je postavilo standard za važne događaje filmske industrije i crveni tepih će postati označje sjaja i glamura Holivuda.
Sedam godina kasnije ustanovljena je nagrada Oskar i to je momenat u kome naša priča zapravo počinje. Početak svake kalendarske godine je vreme kada su sva svetla usmerena ka crvenim tepisima širom sveta, počevši od Bafte i Oskara, pa dalje u godini do Berlina, Kana, Venecije, Met gala. Uvek je to bio momenat da modna industrija i zvezde, veće i manje, daju sve od sebe i zasijaju punim sjajem.
Holivudske zvezde sve manje se trude da njihovi životi liče na idealizovane slike njihovih prethodnika iz zlatne ere ovog grada i filmske industrije
Otklon od glamura
Tridesetih godina prošlog veka, pa sve do početka dvadeset i prvog, modni podvizi na crvenom tepihu bili su grozničavo praćeni budnim okom javnosti. Od poznih šezdesetih, pojavom TV prenosa, ceo svet će netremice pratiti šta će nova sezona nagrada doneti, a onda je odjednom uzbuđenje počelo da jenjava.
Nameće se pitanje – zašto se to dogodilo? Stičemo utisak da su se svi pomalo umorili – i učesnici, i posmatrači. Razlog je, čini se, što su obe strane počele da žive pomalo drugačije živote. Holivudske zvezde sve manje se trude da njihovi životi liče na idealizovane slike njihovih prethodnika iz zlatne ere ovog grada i filmske industrije. Bave se fizičkim aktivnostima, zdravim životom, opušteno obučeni hodaju ulicama među svojim sugrađanima i u velikoj meri su društveno aktivni.
Ove godine, sve u duhu podrške održivoj modi, Kejt Midlton ponela je haljinu koju je već nosila u jednoj zvaničnoj kraljevskoj poseti
Oni poštuju događaje na crvenom tepihu i dres kodove koji ih prate, ali se trude da svoje nove stavove i navike otvoreno pokažu. Tako je ove godine započela tendencija nošenja haljina koje su već jednom prošetale crvenim tepihom, a sve u duhu podrške održivoj modi, pa je i Kejt Midlton ponela haljinu koju je već nosila na jednoj zvaničnoj kraljevskoj poseti.
Dodela Oskara pratila je tu tendenciju, a haljina koja je u tom smislu ostavila najjači utisak svakako je Dior haljina izrađena prema zahtevu Natali Portman – po rubu je imala izvezena imena ženskih rediteljki zapostavljenih od strane Akademije.
I dok zvezde na crvenom tepihu u velikoj meri pokazuju otklon ili možda manju pažnju prema onome što je on nekada bio, glamur se komercijalizacijom i lakšom dostupnošću preselio u živote onih koji njime ne koračaju.
Tako je ova staza Bogova polako izgubila sjaj – i za jedne i za druge. Ipak, dodele su i dalje zabavne, zar ne?