Voće i povrće može i da zaštiti od pesticida

Istraživanja su pokazala da je veliki broj ljudi minimalno izložen ostacima pesticida. Kada se pesticidi pravilno koriste, oni se uglavnom razlože dok stignu na našu trpezu

Velika količina hrane po niskim cenama dostupna nam je, između ostalog, zahvaljujući brojnim kompleksnim hemikalijama koje proizvodi poljoprivredna industrija. Reč je o đubrivima i pesticidima kojima se tretiraju biljke, kako bi se uništili insekti, korovi i mikroorganizmi, kao i o antibioticima, hormonima ili aditivima koji se daju domaćim životinjama.

U mnogim biljkama zadržavaju se pesticidi u tragovima, dok proizvodi od domaćih životinja mogu sadržati i veće količine. Te hemikalije mogu da uđu u lanac ishrane tokom gajenja, proizvodnje i pakovanja. Međutim, minimalna količina pesticida u hrani ne znači da je ona zatrovana. Rizik za zdravlje zavisiće od toksičnosti i količine, odnosno od doze.

Naš organizam ima preventivne mehanizme koji nas štite od loših uticaja toksina

Balansirana ishrana

Ako se zapitamo da li su pesticidi štetni, isto je kao kada bismo se pitali da li su lekovi bezbedni. Zavisi koji lek, koja doza, kako se uzima, ko ga uzima i razlog zašto se uzima. Tako je i sa pesticidima. Ako se koriste prema uputstvima, ostaci su minimalni i ne bi trebalo da imaju nuspojave.

S obzirom na to da su velike doze pesticida povezane sa zdravstvenim problemima kod domaćih životinja, nije iznenađujuće da se mnogi brinu da ostaci pesticida u hrani mogu da izazovu deformacije kod beba, neurološke probleme, pa i kancer. Naučnici smatraju da od količine ostataka pesticida koji se konzumiraju zavisi mogućnost razvoja bolesti.

Srećom, istraživanja su pokazala da je veliki broj ljudi minimalno izložen ostacima pesticida. Kada se pesticidi pravilno koriste, oni se uglavnom razlože dok stignu na našu trpezu. Takođe, da bi se izbeglo korišćenje pesticida, uvode se biološka borba protiv insekata, smena kultura, kao i ekološki uzgoj.

Da bismo se dodatno zaštitili od toksina, trebalo bi da kombinujemo što raznovrsnije voće i povrće

Određeni deo populacije osetljiviji je na ostatke pesticida. To su pre svega deca koja, u odnosu na telesnu težinu, mogu da unesu više ostataka pesticida koji im mogu štetiti, dok je ista količina bezbedna za odrasle osobe. Ipak, nedostaju naučna istraživanja koja bi ukazala kako tragovi pesticida utiču na decu.

Druga grupa su trudnice i žene koje doje. Kada žene doje bebe, male količine ovih toksičnih hemikalija mogu se preneti kroz mleko. Ali, smatra se da su to veoma male količine i da je od toga ipak mnogo bitnije dojenje. Takođe, postoji bojazan od pesticida koji oponašaju glavni ženski hormon estrogen, koji utiče na reproduktivni sistem.

Kada jedemo meso, trebalo bi da odstranimo masnoće, jer se ostaci pesticida skladište u masnom tkivu

Balansirana ishrana koja sadrži puno raznovrsnog voća i povrća štiti od eventualnih rizika koje mogu izazvati ostaci pesticida u voću i povrću. Činjenica je da u njima može da bude tragova pesticida, ali naučnici smatraju da prednosti koje sastojci voća i povrća pružaju prevazilaze rizike od ostataka hemikalija. Naš organizam ima preventivne mehanizme koji nas štite od loših uticaja toksina.

Pranje voća i povrća

Ljušćenje i pranje voća i povrća sa dosta vode, kao i trljanje četkom, gde je to moguće, ukloniće eventualne zaostatke pesticida sa površine plodova. U zavisnosti od vrste voća i povrća, ono se može i potopiti u vodu, kao što je to slučaj sa brokolijem, karfiolom, jagodama…

Pesticidi koji su sistemici zaostaju u samoj biljci, ali ako se koriste prema uputstvu – razgrađuju se.

Da bismo se dodatno zaštitili, trebalo bi da kombinujemo što raznovrsnije voće i povrće. Takav pristup štiti nas od jednolične ishrane, naročito u slučaju da neko voće ili povrće sadrži veće količine pesticida koji se mogu akumulirati i loše uticati na naše zdravlje.

Sumporne komponente iz luka i belog luka imaju zaštitnu ulogu, vezuju se za štetne hemikalije i neutrališu ih

Kada jedemo meso, trebalo bi da odstranimo masnoće, jer najveću količinu ostataka pesticida unose krupne domaće životinje kod kojih se oni skladište u masnom tkivu.

Zdrav život najbolja zaštita

Još jedna preporuka je kupovina ekološki gajenog voća i povrća. Takođe, u ekološkom uzgoju domaćih životinja ne koriste se antibiotici i hormoni.

Brokoli, karfiol, kupus, prokelj sadrže izotiocijanate koji stimulišu jetru da proizvodi enzime koji razgrađuju toksine. Fenoli iz jabuka i drugog voća, kao i bioflavonoidi iz agruma, štite na sličan način. Sumporne komponente iz luka i belog luka imaju zaštitnu ulogu, vezuju se za ove štetne hemikalije i neutrališu ih. Kalcijum, kojim su bogati mlečni proizvodi, kao i zeleno povrće, mogu zaštititi od raka debelog creva.

Pored voća i povrća, treba konzumirati žitarice, semenke i orašaste plodove, jer su bogati vlaknima i antioksidansima koji štite naš organizam od štetnih supstanci.

Uticaj štetnih sastojaka zavisiće i od naših naslednih osobina, načina života i izloženosti raznim zagađivačima iz životne sredine, tako da je zdrav životni stil najbolji način zaštite.