CheekAge – proverite brisom dužinu života
Bukalni bris uzet mi je pre osam godina i tada sam saznao svoje poreko.
A zahvaljujući radu škotskih naučnika i gosta iz Amerike, brisom bukalne (obraz) sluznice možda ću uskoro moći da odredim dužinu života. O epigenetici, ili kako vaše ponašanje i okruženje mogu izazvati promene koje utiču na način na koji funkcionišu vaši geni, već je bilo reči, jer je to suština sportske medicine. Međutim, tada nisam znao da je moguće predvideti koliko ćemo živeti, i to egzaktno, analizom bukalnog brisa.
Da li se smrtnost može precizno predvideti?
U radu CheekAge, epigenetski bukalni sat nove generacije predviđa smrtnost (1) grupa naučnika sa Univerziteta iz Edinburga i kompanije Tally Health iz Njujorka objavili su prve rezultate.
Tokom protekle decenije razvijeno je nekoliko epigenetskih metoda za praćenje fiziološkog starenja. Donedavno, sve je bilo zasnovano na DNK metilomu krvnih zrnaca, što je bilo teško i stresno za sakupljanje. Ali sada su naučnici iz SAD prvi put pokazali da njihov novi epigenetski sat CheekAge, koji koristi ćelije obraza koje se lako sakupljaju, može precizno predvideti smrtnost. Pokazano je da bi bris obraza mogao biti najjednostavniji način za merenje i predviđanje zdravog i nezdravog starenja i smrtnosti kod ljudi.
Ljudi ne stare istom brzinom. Dok neki ljudi stare sporo zbog svog načina života i poštovanja raznih faktora rizika, pre svega vežbanja i pravilne ishrane, drugi zahvaljujući lošem snu, lošoj ishrani, pušenju, alkoholu, samoći, stare brzo i imaju mnoštvo problema. Pošto se svi uticaji utiskuju u naš genom, moguće je kvantifikovati molekularno starenje karakterizacijom epigenoma. Epigenom je skup hemijskih modifikacija DNK i histona unutar ćelije ili organizma koji igraju ulogu u regulisanju ekspresije gena, bez obzira na sekvencu DNK.
Shutterstock.com
Epigenetski satovi
Tokom protekle decenije, naučnici su razvili nekoliko takvih epigenetskih satova, kalibriranih prema hronološkoj starosti i različitim faktorima životnog stila kod velikog broja ljudi. Većina njih fokusirala se na metilaciju DNK u krvnim ćelijama, što prikupljanje uzoraka čini teškim, kao i stresnim za pacijenta. Metilacija označava hemijsku reakciju u telu u kojoj se mali molekul nazvan metil-grupa dodaje DNK, proteinima ili drugim molekulima. Dodavanje metil-grupa može uticati na to kako neki molekuli deluju u telu.
Tokom ove godine, naučnici iz SAD razvili su epigenetski sat druge generacije, nazvan CheekAge, koji se zasniva na podacima o metilaciji u ćelijama koje se lako sakupljaju sa unutrašnjosti sluznice obraza. U objavljenom članku pokazali su da CheekAge može tačno predvideti rizik od smrtnosti statističkom korelacijom frakcije metilacije na približno 200.000 mesta metilacije DNK sa ukupnim rezultatom za zdravlje i način života, odražavajući pretpostavljene razlike u fiziološkom starenju.
Proučavanje i praćenje biologije starenja
Prof. Shokhirev, profesor kompjuterske biologije (bioinformatike), s kolegama je koristio statističko programiranje da bi video koliko je dobro predviđanje smrtnosti od bilo kog uzroka kod 1.513 žena i muškaraca, rođenih 1921. i 1936. godine. Praćeni su tokom celog života programom Lothian Birth Cohorts (LBC) Univerziteta u Edinburgu. Jedan od ciljeva programa bio je da poveže razlike u kognitivnom starenju sa životnim stilom i psihosocijalnim faktorima, kao i biomedicinskim, genetskim, epigenetskim i podacima dobijenim snimanjem mozga.
Svake tri godine, volonterima je meren metilom na približno 450.000 mesta metilacije DNK. Poslednja dostupna vremenska tačka metilacije korišćena je za izračunavanje povezanosti sa rizikom od smrtnosti pomoću CheckAge-a. Podaci o mortalitetu dobijeni su iz Centralnog registra Škotske nacionalne zdravstvene službe.
Rezultati su pokazali da je CheekAge značajno povezan s mortalitetom u longitudinalnim skupovima podataka i nadmašuje epigentske satove prve generacije koji se rade sa uzorcima krvi. Opasnost od smrtnosti od svih uzroka povećala se za 21 odsto. Činjenica da njihov epigenetski sat počiva na analizi ćelija obraza i predviđa smrtnost prilikom merenja metiloma i sugeriše na signale smrtnosti u tkivima. Tako je jednostavan, neinvazivan bris obraza postao alternativa za proučavanje i praćenje biologije starenja.
Istraživači su detaljno pogledali mesta metilacije koja su najsnažnije povezana sa smrtnošću. Geni koji se nalaze oko ili blizu ovih mesta potencijalni su kandidati za uticaj na životni vek ili rizik od bolesti povezanih sa starenjem. Na primer, gen PDZRN4 je mogući supresor tumora, a ALPK2 gen je uključen i povezan sa rakom i zdravljem srca na životinjskim modelima. Drugi geni koji su se istakli ranije bili su umešani u razvoj raka, osteoporoze, upale i metaboličkog sindroma.
Iako sve izgleda kao da funkcioniše, potrebne su buduće studije da bi se identifikovali drugi faktori koji mogu biti obuhvaćeni CheekAge-om, na primer, pojava različitih bolesti povezanih sa uzrastom ili trajanje perioda zdravog života bez hroničnih bolesti i invaliditeta povezanih sa uzrastom. Trenutno se test radi u specijalizovanim laboratorijama kao što je laboratorija Tally, ali verujem da će koliko već sutra sve biti moguće.
Shutterstock.com
Naslovna fotografija – Shutterstock.com
Izvori:
- https://www.frontiersin.org/journals/aging/articles/10.3389/fragi.2024.1460360/full