Četrdeseti rođendan En Hatavej – lepota i snaga karaktera
Deset meseci posle druge trudnoće vratila se glumi, smatrajući da nekoliko kilograma viška ne smeta glumici koja računa na talenat, a ne na seksepil
Počela je snimanje ovogodišnjeg filma Zaključani kad je njen sin Džek imao samo deset meseci. Prethodni film Veštice završila je kad je bila u petom mesecu trudnoće. En Hatavej je ovih dana ušla u 40. godinu života. Do sada je uspešno, što ne znači i lako, prebrodila sve izazove koji nasrću na mladu holivudsku glumicu. Za ono što dolazi sa četrdesetom En Hatavej je naoružana radnom disciplinom, ali i snagom karaktera, koja dolazi sa iskustvom.
Najširu publiku je osvojila filmom Đavo nosi Pradu (2006), kad je u liku mlade asistentkinje Endi stala pred moćnu Mirandu Prisli (Meril Strip) i izgovorila čuveni monolog koji počinje rečima: „Nisam mršava i glamurozna…”, a završava se sa „…ali sam pametna i brzo učim”.
Do sada je uspešno, što ne znači i lako, prebrodila sve izazove koji nasrću na mladu holivudsku glumicu
Zovite me kako god hoćete, samo ne En
Za tu ulogu prvo su joj rekli da bi trebalo da ima oko 75 kilograma, što je značilo da mora da se ugoji desetak kilograma, a pred samo snimanje su se predomislili, pa rekli da treba da smrša pet, šest klograma. Kasnije, kad je prevazišla početničke izazove, o tome što je neki smatraju debelom rekla je: „Nadam se da me smatraju glumicom, a glumica može da prođe i sa nekoliko kilograma viška ako računa na svoj talenat, a ne na svoj seksepil. Nemam vremena da se mučim zbog kilograma.”
Priznaje da deci daje sendviče i keks
Osim talenta za glumu, koji je pokazala veoma rano, već sa 19 godina, kada se proslavila u filmu Princezini dnevnici, En odlično i peva. Taj spoj joj je doneo i Oskara za sporednu ulogu u mjuziklu Jadnici (2012). Majka En Hatavej je u mladosti bila glumica i En je imala šest godina kad je u pozorištu gledala majku baš u mjuziklu Jadnici, i baš u ulozi Fantine koja je i nju odvela do Oskara. Iz majčinog pozorišnog miljea potiče i ime En Hatavej. Otac joj je advokat Džerald Hatavej, pa je majka Kejt za svoju ćerku izabrala ime En, da bi se zvala i prezivala isto kao žena Vilijama Šekspira.
Međutim, En više voli da je zovu Eni. „Zovite me kako god hoćete, samo ne En”, rekla je u jednoj tok-šou emisiji, i objasnila da ju je majka zvala En kad bi se na nju naljutila. „I sad, kad mi neko kaže En, ja očekujem da će početi da me grdi”, kaže ona.
Šta ako Deda Mraz ovo vidi?!
Kad je i sama dobila decu, ona i muž prvom sinu su dali ime Džonatan i zovu ga Džoni, a mlađi je Džek. Oba imena spadaju u najčešća u engleskom jeziku. „Ljudi misle da su selebritiji otkačeni i da zato daju deci neobična imena”, rekla je En u popularnoj TV emisiji „Veče sa Džimijem Felonom”. Tu je izložila i svoj odnos prema roditeljstvu, od koga, kaže, ljudi danas previše očekuju. Priznaje da deci daje sendviče i keks, priča kako joj se desilo da sa mlađim sinom u naručju tresne s tobogana i kako je viku koja je nastala u kolima dok su se dečaci otimali oko igračke na zadnjem sedištu rešila tako što je starijem rekla: „Šta ako Deda Mraz vidi ovo?” Petogodišnji Džoni domah je vratio igračku mlađem bratu, a En se okrenula mužu i šapnula: „O, bože, pa ovo je moćno.”
Muž En Hatavej, Adam Šulman, dizajner je nakita i producent. Ni pre njega En nije izlazila sa kolegama glumcima, o čemu je imala jasan stav: „Pokušavam da ne ulazim u veze tamo gde radim. To olakšava život. Ne odbijam ljude samo zato što su glumci, kao što se nadam da ni mene neće odbijati samo zato što sam glumica, ali to bi ipak moralo da bude nešto posebno.”
Takva opreznost nije je spasla od razočaranja i skandala. Zaljubila se u mladog i šarmantnog Italijana Rafaela Folijerija. „Izgleda kao bog”, govorila je En tada.
Otac joj je advokat Džerald Hatavej, pa je majka Kejt za svoju ćerku izabrala ime En, da bi se zvala i prezivala isto kao žena Vilijama Šekspira
Poziv koji je srušio bajku
Bio je zgodan i sam je napravio bogatstvo u poslu sa nekretninama za samo nekoliko godina od kad se iz Italije doselio u Njujork. En je bila zaljubljena. S ponsom se pojavljivala s njim na crvenom tepihu i na glamuroznim mestima. Četiri godine je sve izgledalo savršeno, dok nije stigao telefonski poziv koji je sve srušio. Bilo je to 2007, u jeku slave koju je En postigla filmom Đavo nosi Pradu.
„Odlučila sam da živim svoj život bez obzira na to šta drugi ljudi o njemu misle”
Rafaelo je optužen za proneveru 50 miliona dolara. Uz sve više dokaza, En je morala da se suoči sa istinom. Bio je lopov, manipulisao je njome sve to vreme. Odlučila je da spakuje kofere i ode. Posle deset dana njega je uhapsio FBI. I nju su satima ispitivali oko toga da li je znala za njegove malverzacije, iako je on tvrdio da nije. Zaplenili su i čitali njene lične dnevnike da bi videli šta je ona znala o tome. Morala je da vrati nakit koji joj je poklonio. I naravno, mediji su sve to pomno pratili. Mnogi u Holivudu su joj okrenuli leđa, a veliki deo publike se od obožavalaca pretvorio u hejtere.
Nisam znala kako da volim sebe
„Bila sam uplašena, počela sam i da pušim”, seća se En tog perioda. Pušenje je bilo samo dodatak na već postojeći problem sa alkoholom, koji joj je pomagao da se izbori sa stresom. Depresija i anksioznost, s kojima se borila u dvadesetim, vratile su se na velika vrata.
„To je stanje svesti. Nisam znala kako da volim sebe. Nisam znala kako da volim bilo koga”, objašnjava En. „Tokom godina haosa izgubila sam pravi put i počela da uviđam kakva sam postala.” Nikome nije verovala posle javne sramote koju je iskusila.
Uz nju su ostali roditelji, dva brata i prijatelji. I Adamovo strpljenje joj je pomoglo da ponovo bude opuštena u svojoj koži. Pokvario je njenu odluku da ostane singl dok ne zaleči rane. Venčali su se 2012. na privatnoj ceremoniji sa svega 100 gostiju, i po katoličkoj tradiciji njene porodice i po jevrejskoj njegove.
„Odlučila sam da živim svoj život bez obzira na to šta drugi ljudi o njemu misle. A kad radite tako, shvatite koliko život može da bude lep”, zaključuje En.