Some picture

Australija – najlepša zemlja na svetu u kojoj ljudi na dečjim crtežima stoje naopačke

Australijanci su opušteni, praktični i vrlo druželjubivi, naročito kada se vikendom okupe oko baštenskih roštilja. Za dva veka izgradili su zemlju prijatnu za život i uspeli da sačuvaju čudesnu prirodu kojom se ponose

Put do daleke Australije, misteriozne zemlje u kojoj žive ljudi sa svih meridijana, neobične biljke i životinje, veoma dugo traje, a ako niste sigurni da li želite da pređete planetu da biste otkrili tajne najmanjeg kontinenta, pomislite samo na čudesan nebeski svod koji tamo ima izgled polulopte i posut je drugim zvezdama, na gradove koji nemaju trgove poput onih na koje smo u Evropi navikli, pa i na to da u „južnoj zemlji” voda iz sudopere, navodno, otiče u suprotnom smeru nego kod nas.

Iako Australiju od ostalog dela sveta deli hiljade kilometara, korona je nije zaobišla. Uprkos odličnoj reakciji na prvi talas, korona je ponovo buknula u državi Viktorija, čiji je Melburn glavni grad, pa su granice prema ostalim australijskim državama ovog avgusta zatvorene. Maske su trenutno obavezne, u nabavku može da ide samo jedan član porodice, a dozvoljeno je jednosatno vežbanje u krugu od pet kilometara od kuće. Svi koji to mogu, rade od kuće, od 20 sati do pet ujutru je policijski čas, kafići, restorani i teretane ne rade, a putnici iz inostranstva idu u hotel, u dvonedeljni karantin. Kad prođe zdravstvena kriza, ako razmišljate o putovanjima u udaljene krajeve planete, uvrstite Australiju u te planove. A ako upoznate zemlju u kojoj ljudi na dečjim crtežima stoje naopačke, možda vam se čak rodi misao da ste na tlu na kojem sasvim sigurno možete da popravite svoju budućnost.

Ako niste sigurni da li su tajne Australije vredne dugog putovanja, pomislite samo na nebeski svod koji je tamo posut drugim zvezdama

kafic u australiji
Bernhard Richter © / Shutterstock.com

Krošnja eukaliptusa liči na glavicu karfiola

Za samo dva veka Australijanci su izgradili zemlju prijatnu za život, ukrasili su je velelepnim zdanjima, bogatim muzejima, a pri tome su uspeli da sačuvaju čudesnu prirodu kojom se ponose.

Australija ima najviše nacionalnih parkova na svetu, a najpoznatiji su: Plave planine u okolini Sidneja, planine Flinders, planina Košćuško sa najvišim vrhom u Australiji i Uluru – Ers Rok. Stena Uluru jedan je od najznačajnijih simbola australijskih pejzaža, a naročit izgled daje joj crvena boja. Taj krajolik ima mističan, praiskonski izgled. Veliki monolit dug je 9400 metara i visok 348 metara.

Mada je siromašna rekama, Australija ima bogat biljni i životinjski svet, a najzanimljivije su endemske vrste. Čak 75 odsto biljaka su endemi.

Australija ima najviše nacionalnih parkova na svetu, a najpoznatiji su Plave planine i Uluru – Ers Rok, čuven po crvenoj steni

crvena stena - australija
Maurizio De Mattei © / Shutterstock.com

Širom ove zemlje rastu brojne vrste eukaliptusa, čija krošnja podseća na glavicu karfiola, dok je stablo belo, a kada se zareže, ispušta crvenu smolu.

Pustinjski grašak (Swainsona formosa) ime je najlepšeg cveta koji raste na planini Flinders, a ujedno je i amblem Južne Australije. Veličina ovog egzotičnog i veoma retkog skerletnocrvenog cveta je od šest do devet centimetara.

Brežuljci Južne Australije, Viktorije i Novog Južnog Velsa poznati su po vinogradima i vinima koja ne zaostaju za francuskim, a mogu da se degustiraju u vinarijama.

Torbari su najbrojniji sisari u Australiji. Među kengurima, kojih ima više nego stanovnika, najveći su crvenkasti i sivi veliki kenguri, dok se mali nazivaju valabi. Ipak, najlepša osećanja bude preslatke koale i vombati. U ovoj zemlji živi, takođe, jedan od najprimitivnijih sisara na planeti – kljunaš, a centralni deo zemlje stanište je ptice emu, koja je gotovo istrebljena.

Pustinjski grašak (Swainsona formosa) ime je najlepšeg cveta koji raste na planini Flinders, a ujedno je i amblem Južne Australije

pustinjski grasak - cvet - australija

Gradići u unutrašnjosti kao iz vremeplova

Sidnej leži u Botani zalivu (Botany Bay), koji se grana u bezbroj manjih zaliva, i smatra se jednim od najlepših gradova sveta, a Melburn je domaćin prestižnih takmičenja, poput Formule 1 (Velika nagrada Australije) i teniskog grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije – Australian Open). Australijski gradovi nemaju klasične trgove, izuzev Adelejda.

Melburn, Brizbejn, Adelejd, Pert, uzavreli su poslovni centri okruženi usnulim predgrađima, a mnoga od njih se nalaze na plažama i odišu opuštenom atmosferom letovališta. U ovim predgrađima nalaze se trgovački kompleksi, skupi butici, luksuzni kvartovi za stanovanje, etnička geta i boemski kvartovi.

Melburn, Brizbejn, Adelejd, Pert, uzavreli su poslovni centri okruženi usnulim predgrađima koja odišu opuštenom atmosferom letovališta

predgradje u australiji

Mali broj Australijanaca živi u unutrašnjosti kontinenta, u gradićima koji izgledaju kao u vremeplovu, zastali u osamdesetim godinama prošlog veka. U unutrašnjosti su i ogromne usamljene farme do kojih se stiže malim avionima. Umesto domova zdravlja, u tim predelima funkcionišu Leteći doktori (Royal Flying Doctor Service).

Grad Zlatna Obala, u državi Kvinslend, ima oko 300 sunčanih dana godišnje i oko četiri miliona turista. Sastoji se od niz plaža i kanala oko kojih su višespratni luksuzni hoteli i soliteri za stanovanje, kojima Australijanci nisu oduševljeni, jer većina voli da stanuje u kući sa baštom.

Uz severoistočnu obalu kontineta pruža se Veliki koralni greben, dug 2000 kilometara, popularna ronilačka destinacija. Tu se nalazi bezbroj peščanih uvala sa snežnobelim peskom.

Trijumf fantazije

Jedna od najvećih umetničkih galerija u Australiji, Nacionalna galerija Viktorija, nalazi se u Melburnu i tu su izložena dela australijskih postimpresionista, slike Rembranta i Direra, zbirke japanskih umetničkih predmeta, kineskog porcelana. U galeriji je, takođe, i stalna postavka aboridžinske umetnosti.

U Nacionalnoj galeriji u Melburnu izložena su dela australijskih postimpresionista, ali i slike Rembranta i Direra

park u australiji
TK Kurikawa © / Shutterstock.com

Umetnost Aboridžina uglavnom oslikava, kako oni to kažu, vreme snova. Njihova umetnost predstavlja kolektivno plemensko iskustvo, zajedničko verovanje, ali se ne može poreći nadarenost i maštovitost pojedinaca. U moderno doba, sa prirodnih boja prešli su na praktičnije zapadne tehnike, poput akrilika – akrilne boje preplavile su pustinjske predele u kojima mnogi Aboridžini slikaju.

Kada je reč o scenskoj umetnosti, u Australiji je najčuvenija Sidnejska opera (Sydney Opera House), građena 16 godina, prema viziji danskog arhitekte Jerna Ucona. „Bela jedrilica na plavim talasima luke”, Sidnejska opera u kojoj nastupaju svetske zvezde, smeštena je u zalivu Darling Harbor i ima jednu od najakustičnijih koncertnih dvorana. Zgrada Opere je trijumf ljudske fantazije i neimarskog umeća.

Spoj različitih kultura i na tanjiru

Australijanci su prijatni, opušteni, ekonomični, praktični i vrlo druželjubivi, naročito kada se vikendom i za praznike okupe oko roštilja u svojim baštama. Mnogi turisti, između ostalog privučeni i time, vraćaju se u Australiju i čak biraju da određeni deo života provedu među njenim stanovnicima.

Umetnost Aboridžina uglavnom oslikava, kako oni to kažu, vreme snova

put u australiji

Živeti u Australiji znači otkriti mnoge mogućnosti. Ova mlada, multikulturalna, otvorena zemlja ima ekonomiju koja stalno napreduje, a kvalitet života i prirodne lepote čine je skoro idealnom kada razmišljate kako da popravite svoju budućnost. U njoj se osećate dobrodošli, jer multikulturalnost obuhvata sve segmente života, od druženja, preko poslovne saradnje, do neverovatnih kulinarskih spojeva. Ali, život u ovoj zemlji sa visokim standardom nije jeftin, a nekretnine su veoma skupe.

U starom i srednjem veku za Australiju se u Evropi nije znalo, ali se pretpostavljalo da u južnim morima postoji kopno „Nepoznata južna zemlja”, Terra Australis incognita. Na slabo naseljeni kontinent u 16. veku počeli su da dolaze Portugalci, Španci, Holanđani, ali tek 1770. engleski moreplovac Džems Kuk proglasio je istočni deo za engleski posed. Prvo evropsko naselje, Port Džekson (današnji Sidnej), osnovali su engleski osuđenici. Nalazišta zlata privukla su migrante u 19. veku, kada su starosedeoci Aboridžini potisnuti u rezervate. Sa razvojem industrije, od 1946. do 1966, u Australiju je stiglo više od 2,5 miliona useljenika, najviše iz Velike Britanije i mediteranskih država Italije, Grčke, Malte i bivše Jugoslavije.

plaza u australiji

Ovaj najmanji kontinet ima površinu sličnu Evropi i svega 25 miliona stanovnika. Najmanja australijska država Viktorija (glavni grad Melburn) ima 6,5 miliona stanovnika na površini sličnoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *