Promene nisu lake, ali ne damo se

Ovog proleća, dok se vozimo ka Slaviji, gledamo kroz hotel Slavija i na Hram Svetog Save, što donosi osećaj mira i radosti jer se beogradska lepotica, nazvana davno hotel Slavija, renovira.

Prolećno doterivanje počinje i sigurni smo da je zima prošla. Meni lično, omiljeno je penjanje Resavskom ulicom i pogled na Crkvu Svetog Marka, dok u pozadini čujem zveketanje tramvaja.

U brzini naših neočekivanih života, mir donosi malo stvari.

Beograd je metropola, Vračar je pun kondominijuma, Rakovica buja u svim pravcima, Palilula je grad za sebe, Pančevo se spojilo sa centrom grada. Zemun, moj miljenik, još uvek je na Dunavu, ali je okupan i pun novih arhitektonskih rešenja.

Našoj generaciji promene nisu lake, ali ne damo se, ima u nama još neispunjenih želja i noćnih izlazaka. Još čekamo taj pogled i leptiriće u stomaku.

Beogradska noćna gungula ne prestaje, a mladost, noćnim izlascima sklona, ne posustaje.

Noću vidimo devojke u grupama koje se, nesigurnim hodom u visokim potpeticama, razmazane šminke ali širokog osmeha, uz Parisku ulicu penju ka Knez Mihailovoj ulici.

Mladići obično idu u manjim grupama ka kioscima sa brzom hranom jer se beogradska vrela noć uvek završava pljeskavicom.

Životna sila vuče u svim pravcima i nemamo prava da se sami zaustavljamo.

Za sve noćne pljeskavice kupila sam mešano mleveno i danas, po receptu sa juga naše zemlje, pravim ručak.

Uz leskovačku pljeskavicu ide Usnija Redžepova, gospođa nad gospođama, i pesma: Živote moj.

Kliči Gospodu, zemljo sva! Psalam 100