Telo
Kad bolje razmislimo, skoro sve oko nas u ovoj stvarnosti, od politike, preko medija i društvenih mreža, do industrije zabave, pa čak i do međuljudskih odnosa, pretvorilo se u neku vrstu rijalitija, bez obzira da li nam je prva asocijacija Farma, Zadruga ili nešto treće, i bez obzira da li pogled bacamo ka Americi, Evropi, Bliskom istoku, ili se bavimo samo stanjem u našem dvorištu.
Javna scena pretvorila se u neku vrstu „crnog stola” iz rijalitija, za kojim se dirigovano relativizuju najvažnije teme naših života, ali i moralne vrednosti na kojima je izgrađena ova civilizacija. Seksualni diskurs nije slučajno tu, bez obzira da li se radi o psovkama, „slobodnom govoru o seksu” ili o prikazivanju seksa: onog trenutka kada je seks postao politika, politika je postala bezgranično polje seksa. Očigledno i vrlo tendenciozno menjanje tema i rečnika u javnom diskursu nije samo pitanje „šoka” koji ovu stvarnost čini „zabavnijom” i koji generiše veću gledanost, više pregleda i više „klikova”, nego za cilj ima relativizovanje svih granica koje poznajemo. Subliminalne poruke u stilu „svi smo mi pomalo porno”, ili „novac briše sve”, ili „ništa više nije sramota“, same izviru iz fenomena novih zvezda društvenih mreža koje bez pardona nude svoje seksualne usluge i hvale se novcem koji tako zgrću, ali i iz beskonačne ponude rijaliti i svetskih zvezda koje vlastitim seksualnim „pregnućima” ostaju u žiži javnosti. Da i ne pominjemo priču o Epstajnovim listama, koje su svet politike i novca svele na seks.
Čuvena glumica Gvinet Paltrou, koja je svojevremeno „osvojila svet” prodajući sveće sa mirisom sopstvenog polnog organa, nedavno je bez stida upoređivala ko je bolji ljubavnik, a ko veći tehničar – Bred Pit ili Ben Aflek, i suštinski nema nikakve razlike između nje i naših aktuelnih rijaliti tema o kojima, da bismo bili „više nego zabavljeni”, besomučno izveštavaju ovdašnji mediji.
U međuvremenu, devojčice (ali sve više i mladići) diljem sveta, sanjaju da postanu „telo”. Možemo to nazvati Plejboj kulturom, Kardašijan sindromom ili Dubai životnim konceptom, tek veza između polnog organa i javne scene postala je danas norma koja više nikoga ne šokira. U tom svetlu možemo posmatrati vrednosnu promenu koja nam se servira – nema bruke, ako donosi novac.
U krajnjoj instanci, u pitanju je jedna vrlo politička i vrlo mračna poruka – ljudski život je bezvredan i besmislen – ružni, prljavi, zli, i svedeni na vlastita međunožja, i ne zaslužuju ništa bolje.
Čuveni Maršal Makluan je napisao: „Pornografija i nasilje su nusproizvodi društava u kojima je privatni identitet uništen iznenadnom promenom okruženja.”
Drugim rečima, pornografski diskurs stvarnosti je – politički projekat.