Test: Koja je vaša skrivena trauma iz detinjstva?

Pre više od dva veka, čuveni engleski pesnik Vilijam Vordsvort je u pesmi Moje srce skače uzviknuo: Dete je otac čoveka. Gotovo čitav vek kasnije, poznati psihoanalitičar Sigmund Frojd je parafrazirao Vordsvortove reči ustvrdivši da je detinjstvo roditelj čovekove ličnosti.

U psihologiji je sada to opšteprihvaćen stav: iskustva, osobine i emocije iz detinjstva oblikuju ličnost, ponašanje i karakter osobe u odraslom dobu. Ono što doživimo u detinjstvu ima trajan uticaj na ponašanje, vrednosti i psihičko zdravlje kada postanemo odrasli ljudi. U detinjstvu, posebno od rođenja do osme godine života, postavljaju se temelji čovekovog budućeg razvoja, izgrađuje se arhitektura mozga i iskustva iz tog perioda su ključna za čovekov saznajni, emocionalni i društveni rast.

Uticaj trauma iz detinjstva

Detinjstvo mnogih ljudi skopčano je sa traumama. Traume ugrožavaju zadovoljenje osnovnih detetovih potreba koje, pored fizičkih (ishrana, higijena, zdravstvena nega, smeštaj), uključuju emocionalno-socijalne (sigurnost i bezbednost, naklonost i privrženost, pripadnost) i kognitivne (igra, stimulacija, autonomija) potrebe. Trauma u detinjstvu nastaje zbog događaja koji prevazilaze detetove sposobnosti da se nosi sa tim i uzrokuje kod deteta duboku patnju. U ključne događaje koji dovode do traume kod dece spadaju emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje, zanemarivanje, nasilje u porodici/zajednici, prirodne katastrofe ili iznenadni gubitak. Ovakva iskustva mogu dalekosežno uticati na strukturu i razvoj mozga, smanjiti masu mozga, uticati na saznajne funkcije, poput učenja i pamćenja, te u krajnjoj liniji dovesti do dugoročnih fizičkih, emocionalnih i mentalnih zdravstvenih problema.

Shutterstock.com

Odrasle osobe sa istorijom trauma iz detinjstva mogu imati ozbiljnih mentalnih problema (npr. depresiju, posttraumatski stresni poremećaj), teškoća u ostvarivanju bliskih veza sa drugima ili hroničnih problema sa fizičkim zdravljem.

Iako traume iz detinjstva mogu stvoriti trajne posledice, isceljivanje emotivnih rana iz tog perioda života je moguće. Efikasni pristupi uključuju terapiju usmerenu na traumu, uspostavljanje bezbednog okruženja i izgradnju podržavajućih odnosa pri obradi traume i izgradnji otpornosti.

Da li ste i vi imali traumatično detinjstvo? Moguće je da su vaše emotivne rane iz detinjstva skrivene od vaše svesti, ali da još uvek utiču na vaš život. Rešavanjem ovog jednostavnog testa možete otkriti svoje skrivene traume iz detinjstva.

Test emotivnih povreda u detinjstvu

Ovaj test nastao je u okviru somatske psihologije i tzv. terapije umetnošću. Sve što treba da uradite jeste da pogledate u sve delove slike koja se nalazi ispod.

Pažljivo pratite svoje fizičke i emocionalne reakcije pri posmatranju svakog od četiri crteža na toj slici. Uočite koji crtež izaziva najviše reakcija kod vas, bilo da je reč o emocionalnim ili fizičkim reakcijama, poput neke vrste treperenja u grudima, napetosti u ramenima ili samo čudnog osećaja nelagode.

Potom pročitajte objašnjenje ispod slike shodno tome koji crtež vas je najviše privukao, uznemirio ili izazvao kod vas najviše telesnih reakcija.

the minds journal

Prema autorima ovog jednostavnog testa, vaša trenutna reakcija nije slučajna. Naime, vaš nervni sistem i telo pamte rana iskustva, posebno ona koja su vezana za osećaj sigurnosti, doživljaj haosa u okolini ili emocionalno zanemarivanje. Vaše reakcije na određeni crtež predstavljaju znak da se vaše telo seća nečega što je vaš um možda odavno zaboravio. Vaše telo često zna šta je vaša svest zakopala tokom godina preživljavanja.

Koji krug vas je najviše privukao?

1. Ako vas je prvi KRUG najviše privukao ili izazvao najviše reakcija kod vas

Moguće je da ste odrastali u okruženju u kojem se na vaše emocije, posebno one negativne, i na vaše ponašanje nije gledalo blagonaklono. Stvari poput plača, izražavanja besa ili ranjivosti dočekivane su sa odbacivanjem ili neodobravanjem.

Zbog toga, kao odrasla osoba, možete imati problema u izražavanju svojih emocija. Potrebno je da naučite kako da se izrazite i pokažete svoje negativne emocije, a da se pritom osećate bezbedno. Počnite tako što ćete pisati neposlata pisma, naglas iznositi svoja osećanja ili plakati bez izvinjenja. Tako vaš nervni sistem konačno može da poveruje da je bezbedno imati i pokazivati osećanja, pa i ona negativna.

2. Ako je najviše pažnje i reakcija kod vas izazvao “BODLJIKAVI” KRUG

Verovatno ste kao dete morali uvek biti na oprezu. Vaše detinjstvo bilo je nepredvidljivo ili nebezbedno. Moguće je da ste kao dete bili izloženi velikim prirodnim katastrofama, ratnim dešavanjima ili iznenadnom gubitku važnih osoba.

Zbog toga i kao odrasla osoba živite u stanju pripravnosti, uvek tragajući za pretnjama, spremajući se za razočaranje ili se pripremajući za sledeći emocionalni udarac. Smatrate da ako se danas previše smejete, sutra ćete morati da plačete. Dakle, vaše telo je naučilo da smirenost nije bezbedna i vaš sistem je spreman za odbranu, a ne za odmor. Potrebno je da prvo smirite svoje telo, a potom i svoj um. Pokušajte sa sporim disanjem ili svesnim pokretima naučite svoj nervni sistem da nije neophodno da stalno bude budan i „na straži”.

3. Ako su vaše reakcije najizraženije pri posmatranju IŠKRABANOG KRUGA

Po svoj prilici, detinjstvo ste proveli u okruženju ispunjenom haosom. Moguće je da ste vrlo rano u životu iskusili nestabilnost, lomove, raspoloženja ili pravila koja su se stalno menjala. Naučili ste da se brzo prilagođavate jer predvidljivost nije postojala.

Sada, kao odrasloj osobi, stabilnost vam može delovati nepoznato, čak i preteće. Zato ste uvek nemirni, imate užurbane misli ili osećate potrebu da se vrpoljite. Vaše telo meša mir sa dosadom jer je uslovljeno da očekuje poremećaje. Mir u svoj život možete uneti jednostavnom rutinom poput određenog vremena za odlazak na spavanje i obaveznih jutarnjih šetnji. S vremenom će ove navike naučiti vaše telo da haos više ne vlada vašim životom.

4. Ako su vas najviše zainteresovali i izazvali najviše reakcija PREKLAPAJUĆI KRUGOVI

Kao detetu, vaša osećanja su često bila zanemarena, što je u vama stvorilo dubok osećaj nevidljivosti. Moguće je da ste zbog toga osetili prazninu ili utrnulost pri pogledu na ovaj crtež. Verovatno ste veći deo svog života proveli u stapanju sa drugima i prilagođavanju njima. Nastojanja da udovoljite tuđim željama i potrebama, u nadi da će neko konačno primetiti vaše potrebe i vaša osećanja, ispunila su veći deo vašeg života.

Da biste izlečili svoje unutrašnje dete, poželjno je da stvorite veze koje vam daju osećaj sigurnosti. Dozvolite sebi da vas vide, čak i na „sitne” načine, poput deljenja priča ili jednostavnog traženja pomoći kada vam je potrebna. Možete popraviti ono što je nevidljivost nekada pokvarila.

Na kraju, potrebno je da imate u vidu da ovaj test nije potpuni psihološki dijagnostički test, već malo zamagljeno ogledalo. Ako ste u tom ogledalu uočili lik koji je kod vas izazvao uznemirenost ili zabrinutost, nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć. Stručna podrška vam može pomoći da sa više pažnje bezbedno obrišete maglu sa ogledala i jasnije vidite lik koji ste ovim testom nazreli u obrisima.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com

Izvor: https://themindsjournal.com