Pomiluj sebe lepim mislima

Kad vas miluje sunce, ovako jesenje i nežno, mislim koliko imamo razloga za lepo raspoloženje.

Toplo, a ne prži. Dok te miluje sunce, pomiluj sebe lepim mislima.

Lepo je, nije da nije lepo kad te oprlji ono žestoko sunce leta. Kad čekaš prve znake da li ćeš se oljuštiti ili nećeš. Kad se, sa istom neizvesnošću, pitaš da li ćeš sresti momka koga si kroz šiške videla sinoć u kafiću na plaži.

Sećate se onog osećaja kada oko 18 sati pređemo sa plaže u plažni bar, ogrnemo ko šta ima, curi ti voda niz leđa iz mokre kose, neke devojke naprave turban od peškira na glavi, a neke grickaju krajeve duge kose da osete so?

Pa gledamo ko je rak-crvene boje, a ko je već dobio zagasitu boju.

Sećate se? U 18 h su svi stigli do plaže, i oni koji spavaju baš do kasno i oni koji se kao ne kupaju u moru. Čak i oni koji su na plaži bili rano ujutru pa se povukli po preporuci lekara…

E, baš taj osećaj! Pre nego što vam postane baš hladno u mokrom kupaćem i dok razmišljate koji karmin da namažete to veče.

Dok ste gladni ko vuk i dok vas zateže koža od soli, a klizaju vam se noge u japankama.

Svega sam se setila, a nadam se i vi, dok pečemo papriku, i dok mi mama dodaje novi recept sa patlidžanom za zimnicu, i dok komentarišemo cene na pijaci. Postajem u isto vreme i devojka i majka i baka dok cokćem i negodujem pijačnim prodavcima zbog cena povrća.

Neka nama jeseni, da se na miru setimo gde smo i ko smo.

Može neki valcer!? Svako po svom izboru.