Introspekcija-kako da uronite u sebe i pronađete unutrašnji mir

Nije lako zakoračiti u svoj unutrašnji svet – introspekciju za emocije i samokontrolu, kao i u temu nemih razgovora koje ljudi vode sami sa sobom, a koji imaju snažan uticaj na to kako vodimo svoj život.

Šta su ti razgovori, zašto ih vodimo i kako se mogu iskoristiti da ljudi postanu srećniji, zdraviji i produktivniji?

S obzirom da je „lajk” postao neumoljivi sistem pozicioniranja, biće interesantan i odgovor na pitanje da li bezbrojni „glasovi” drugih ljudi, s kojima se susrećemo na društvenim mrežama, utiču na glas u našem umu.

Neka naš unutrašnji glas radi u našu korist!

Možemo naučiti zašto plišane igračke ili naši mekani i slatki kućni ljubimci mogu da nam pomognu da se izborimo sa egzistencijalnim očajem, kako da razgovaramo ili ne razgovaramo sa partnerom nakon napornog dana, u čemu najverovatnije grešimo kada se ulogujemo na društvene mreže i kuda treba ići kada idemo u šetnju da bismo se izborili s problemima s kojima smo suočeni.

Šta je introspekcija?

Introspekcija, koju neko naziva i samoposmatranje, znači aktivno posvećivanje pažnje sopstvenim mislima i osećanjima. Sposobnost da to činimo jeste ono što nam omogućava da zamišljamo, da se prisećamo, da razmišljamo, a zatim da sve to iskoristimo kako bismo rešili probleme, uveli novine i naučili da stvaramo.

Iako ljudska bića nisu stvorena da se sve vreme čvrsto drže za SADAŠNJOST, ipak se stalno savetuje da se, umesto da se prepuštamo bolu zbog prošlosti ili anksioznosti zbog budućnosti, posvetimo povezivanju sa samim sobom u SADAŠNJEM trenutku.

Međutim, dešava se da se u „životu našeg uma” ponekad iskliznemo i tada:

• vodimo razgovore sami sa sobom;

• slušamo šta sebi govorimo;

• a eto nam i ŽAMORA.

Iako taj unutrašnji glas dobro funkcioniše većinu vremena, često dovodi do ŽAMORA baš u trenucima kada nam je najpotrebniji – kada osećamo da smo pod stresom, kada je ulog veliki i kada se suočavamo s teškim osećanjima koja zahtevaju krajnju staloženost.

Tada žamor preuzme mentalni mikrofon i naš UM ne samo da počne da nas muči, već može i da nas parališe.

Ono što treba da uradimo je da UTIŠAMO ŽAMOR i iskoristimo naš unutrašnji glas, a za to nam je potreban „alat”. To je ono što je prisutno u našim mentalnim navikama, ekscentričnostima i svakodnevnim rutinama, kao i u ljudima i okruženjima sa kojima dolazimo u dodir.

Ključ za pobeđivanje žamora nije da prestanemo da razgovaramo sa sobom, već da naučimo kako da kontrolišemo glas u svojoj glavi, i da nam razgovori doprinesu lakšem rešenju svega što nas muči.

Uticaj stresa

Parola „stres ubija” jedan je od klišea 21. veka. Pa ipak, često smetnemo s uma da je stres i adaptacioni odgovor. Pomaže našem telu da brzo i efikasno odreaguje na potencijalno ugrožavajuće situacije.

Međutim, stres prestaje da bude adaptivan kada postane HRONIČAN – kada sistem koji nam signalizira kada treba da pobegnemo, a kada da se borimo, prestane da funkcioniše.

Kada se impulsi koji signaliziraju pretnje ukrste u našem mozgu, naša tela se brzo mobilišu da nas zaštite. Nekoliko trenutaka kasnije dolazi do oslobađanja hormona stresa KORTIZOLA kako bi se naši motori pokrenuli i održali nivo energije. Dok se sve to dešava, hemijski glasnici rade na obuzdavanju telesnih sistema, kao što su probavni i reproduktivni sistem. Ako ste ikada primetili da vam nagon za hranom i seksom nestane kad proživljavate neku krizu, razlog tome su hemijski glasnici.

Sve ove promene imaju isti cilj: da pojačaju sposobnost da brzo odreagujemo na uzroke stresa sa kojima se suočavamo ili ih prosto dočaravamo u svom umu.

Znači, mi smo u stanju da prostim razmišljanjem stvorimo hroničnu fiziološku reakciju na stres.

A kada naš UNUTRAŠNJI GLAS rasplamsava taj stres, on može biti poguban po naše zdravlje.

Hronične negativne misli se takođe mogu probiti na teritoriju mentalnih bolesti, iako to ne znači da se žamor može izjednačiti sa depresijom, anksioznošću ili posttraumatskim stresnim poremećajem. Učestale negativne misli se ne mogu izjednačiti sa ovim stanjima, ali predstavljaju jednu od njihovih čestih odlika.

Šta je najstrašnije u načinima na koji žamor hrani stres?

• Kada se naša panična reakcija produži, postepena psihološka erozija koju izaziva može oštetiti i više od naše sposobnosti da se izborimo sa bolešću i drugim problemima i da održimo telo u funkcionalnom stanju.

• Razumevanje efekata koje naši negativni unutrašnji dijalozi mogu imati na naš um, odnose i telo, može biti veoma uznemirujuće. Možemo zamisliti um kao objektiv, a naš unutrašnji glas kako ga prbližava ili udaljava. Najprostije rečeno, žamor je ono što se događa kada se previše približimo nečemu, dovodeći do žarenja emocija koje isključuju sve alternativne načine razmišljanja o problemu, koji bi nam mogli pomoći da se ohladimo. Drugim rečima, gubimo sposobnost da situaciju sagledamo iz različitih uglova. Taj dramatično sužen pogled na situaciju u kojoj se nalazimo dovodi do uveličavanja problema i aktiviranja NEGATIVNE STRANE UNUTRAŠNJEG GLASA, otvarajući put ruminaciji i njenim drugovima: anksioznisti, stresu i depresiji.

Tako se upetljavamo u sopstvene probleme i gubimo sposobnost da se udaljimo, tj. da realnije sagledamo situaciju, i tada se naš unutrašnji glas pretvara u ruminaciju i samo nam škodi. Preplavljuju nas negativne emocije koje dodatno rasplamsavaju negativni verbalni tok i dodatno nas uvlače u sebe. Posledica toga je da nismo u stanju da na stvari gledamo iz drugog ugla, koji bi nam mogao otkriti konstruktivnije načine za rešavanje emocionalno teških situacija s kojima se suočavamo.

Shutterstock.com

Primer

Kada se osećamo uznemireno, ranjivo, povređeno ili preopterećeno, želimo da se izduvamo i da osetimo utehu, potvrdu vlastitih osećanja i razumevanje. To nam pruža neposredan osećaj sigurnosti i povezanosti i hrani osnovnu ljudsku potrebu za pripadanjem. Kao rezultat toga, kada nas naš unutrašnji glas preplavi negativnošću, prva stvar koju tražimo od drugih jeste ispunjavanje naših EMOCIONALNIH potreba.

Svet koji prolazi kroz naš um može u nama izazvati slomove, ali nas može podstaći i na značajna postignuća, ukoliko umemo da ga kontrolišemo, jer dok nas naš unutrašnji glas može preplaviti žamorom, stvorili smo i način koji nam može pomoći da ga pretvorimo u svoju veliku prednost.

Um je fleksibilan, ima psihološki odbrambeni mehanizam. Možemo se služiti SVOJIM MISLIMA da promenimo svoje misli – DISTANCIRANJEM!

Naime, konstantni unutrašnji razgovori koje vodimo sami sa sobom na pravi način, oblikuju naše živote, posao kojim se bavimo, naše partnerske i druge veze, životne izbore i, u značajnoj meri, naše zdravlje.

Dobra vest je da se unutrašnjim glasom može svesno upravljati, a sve što je potrebno da uradimo jeste da navedemo glas da radi u našu korist.

Od nas zavisi hoće li ovaj glas biti unutrašnji kritičar na straži ili vaša podrška životnim odlukama i ciljevima kojima težite.

Naslovna fotogarfija-Shutterstock.com