Manje objašnjavanja, više života

Leto je.

Postoji vreme u kome više ne osećamo potrebu da objašnjavamo ko smo, zašto nešto želimo ili zašto nešto više ne želimo.

Ne moramo da objašnjavamo zašto smo same, zašto smo otišle, zašto više ne trpimo ono što smo nekada trpele. Ne moramo da pravdamo svoje godine, svoje telo, svoje izbore, novu ljubav, novi posao ili novi početak.

Nekada smo želele da nas svi razumeju. Danas nam je dovoljno da razumemo same sebe.

I možda je upravo to najlepši deo zrelosti – kada prestanemo da tražimo dozvolu da budemo ono što jesmo.

Jer više ne moramo da dokazujemo da vredimo.

Samo pogledamo svoj život i kažemo:

„Ovo sam ja. I sasvim mi je dobro ovako.”

Ili:

„Ovo nisam ja. Sve ću da promenim. I ne, nije kasno.”

I zato, manje objašnjavanja, a više života.

Više smeha, spontanih odluka, novih karmina, dugih kafa i onih poruka koje šaljemo bez mnogo razmišljanja.

Ako nam se pleše – plešemo. Ako nam se putuje – pakujemo kofere. Ako nam se menja život – menjamo ga.

Uostalom, imamo dovoljno godina da znamo šta nećemo, a dovoljno života pred sobom da otkrijemo šta sve još možemo.

Leto je.

Vreme je za sataraš.