Šta je Paciotti nama, a šta svetu
- Sadržaj:
- 1. Paciotti – zanatska tradicija i provokativni dizajn
- 2. Šta je Paciotti značio u Srbiji?
- 3. Više od trenda
- 4. Zanat iznad svega
Cesare Paciotti (Čezare Pačoti) je preminuo, a sa njim, barem simbolično, odlazi i jedan specifičan oblik glamura, onaj koji je mirisao na lakiranu kožu i šoping u Trstu. Za svet, Paciotti je bio sinonim za italijanski craftsmanship, ručni rad i besprekornu konstrukciju. Za nas, statusni simbol nove klase devedesetih, estetski pandan mermernim stubovima, pozlaćenim kvakama i prvim CD plejerima u dnevnim sobama.
Paciotti – zanatska tradicija i provokativni dizajn
Rođen u mestu Čivitanova Marke (Civitanova Marche), u porodici obućara, Cesare Paciotti je nasledio porodični biznis osnovan 1948. godine. Studirao je umetnost, putovao po svetu, a onda se, krajem sedamdesetih, vratio u Italiju da utemelji brend koji će spajati zanatsku tradiciju i provokativni dizajn.
Njegove cipele bile su seksi, prepoznatljive po metalnom bodežu, simbolu koji je, po njegovim rečima, trebalo da označi strast, moć i opasnost. Paciotti je brzo osvojio tržište: Made in Italy je tada još značilo nešto više od marketinške etikete. To je bio pečat autentičnog rada, posvećenosti detalju, materijalima i formi. Svet ga je voleo jer je bio prepoznatljiv, hrabar i tehnički besprekoran.
Šta je Paciotti značio u Srbiji?
Mi smo ga voleli jer je bio skup.
U svetu gde su Guči (Gucci) i Prada pripadali milanskoj eliti, a Paciotti bio izbor onih koji žele da se vide, kod nas je njegov bodež imao drugačiji naboj. U zemlji pod sankcijama, s hiperinflacijom i praznim rafovima, iznenada su se pojavili muškarci u kožnim jaknama i lakovanim cipelama koje su se prepoznavale po bodežu na peti. Taj bodež je bio i metaforičan i doslovan znak uspeha, ali i pretnje, dokaz da „možeš sve”, pa makar i ne umeo da izgovoriš ime dizajnera.
Za razliku od sveta, gde je Paciotti bio estetski izbor, kod nas je bio društvena poruka. U Rimu si ga nosio jer voliš kvalitet, u Beogradu jer si mogao da ga kupiš. I to ne nužno zato što si razumeo italijansku školu izrade cipela, već zato što si želeo da te svi razumeju čim zakoračiš na ulice Beograda. Paciotti je postao metafora novostečenog statusa, deo ikonografije devedesetih zajedno sa prvim mobilnim telefonima i zlatnim lančićima vidljivim ispod košulje.
Više od trenda
U tom periodu, pojava cipela s bodežom značila je više od trenda, bila je to vizuelna objava pripadnosti. Kao da su cipele šaputale: „Ovo nije imitacija, ovo je original iz Italije, plaćen devizama.” U stvarnosti, naravno, mnogi su „originali” dolazili iz stanova sa robom sumnjivog porekla. Tako je, na lokalnom tlu, brend koji je u Italiji simbolizovao zanat, postao simbol moći bez stila.
Paciotti je, paradoksalno, ušao u našu pop kulturu (i memoriju) kao brend koji su nosili „uspešni”, bez obzira na to čime su se bavili. Njegove cipele su bile kulminacija onog što bi se moglo nazvati modnim turbo-folkom, spoj luksuza, preterivanja i želje da se pokaže sve odjednom. Za generaciju koja je odrasla u redu za ulje i kafu, znak bodeža bio je karta za svet gde pravila više ne važe.
Zanat iznad svega
Naravno, ne bi bilo fer svesti nasleđe Čezara Pačotija samo na balkanski mit o statusu. On je, objektivno, bio veliki majstor. Njegove konstrukcije, proporcije, način na koji su materijali sjedinjeni – to je bio rukopis ozbiljnog dizajnera. Njegova ostavština se meri kvalitetom.
Danas, kada luksuz više nije ekskluzivan nego algoritamski dostupan, ime Cesare Paciotti možda neće izazvati istu strast. Ali njegova smrt vraća nas u doba kada su cipele bile više od obuće, bile su identitet, status, dokaz da postojiš.
Ako je svetu Paciotti bio znak zanatske tradicije, nama je bio simbol pretenzije.
I možda, baš u toj razlici, leži istina o svemu što nas deli od sveta.
Naslovna fotografija © OleksandrShnuryk/ Shutterstock.com