Lovorov list – kako se sve koristi ova plemenita biljka

Lišće lovorovog drveta (Laurus nobilis) je svakodnevni začin u kuhinji. Neko ga zna i po starinskim nazivima davorika, zelenika, lorber… Koristi se u narodnoj medicini, a da je važio za veoma značajnu biljku svedoče i lovorovi venci kojima su krunisani heroji stare Grčke i Rima.

Pomenuta vrsta je najzastupljenija kod nas, dok u svetu ima i drugih, kao što su kalifornijski, indijski, indonežanskii ili meksički lovor. Koristi se i u raznim svetskim kuhinjama, kao što su indijska, filipinska, karipska… Iako se koristi u raznim kuhinjama, a i poznato je od davnina da lovor ima razne zdravstvene koristi, ne pominje se često u literaturi. Latinsko ime kaže da je biljka plemenita, a žbun ili drvo lovora su obično vrlo elegantni i atraktivni.

U blogu vas bliže upoznajemo sa lovorom, kako se koristi i za šta, osim poznate primene – začinjavanje jela.

Upoznajte lovor

Ima podataka da drvo može da naraste do 8 metara visine. Međutim, ako se grane redovno podsecaju, možete dobiti lep grm koji je pogodan i za gajenje u kućnim uslovima. Ukoliko se ostavi samo središnja stabljika, pri vrhu se formira lepa zelena kugla listova.

Lovor vodi poreklo sa Mediterana i u starom veku smatran je za sveto drvo. Ko ga pravilno neguje, redovno zaliva i prihranjuje, imaće veoma lepo i zdravo drvo, ali ako se ne neguje, gubi taj lepi izgled i deluje nekako tužno i depresivno.

Listovi lovora su kožasti i sjajni, karakterističnog pravilnog, elipsoidnog oblika i ravnih ivica. Iz listova, kao i iz plodova, dobija se etarsko ulje koje se koristi u medicinske i veterinarske svrhe.

Listovi se mogu koristiti direktno sa drveta, dok se za zimu mogu osušiti i čuvati na hladnom, tamnijem i suvom mestu. Lako se suše na promajnom i hladnom mestu.

Važi mišljenje da je sveže lišće mnogo blaže i da se puni efekat i aroma lišća razviju tek nakon nekoliko nedelja posle sušenja. Miris može podsetiti na druge aromatične bilke, a najviše na origano i majčinu dušicu. Iz lovorovog lišća može se dobiti i mircen, prirodni monoterpen; on je deo etarskog ulja, ima zemljani, začinski i blago voćni miris, ponekad i miris sveže trave, i koristi se u spravljanju parfema.

Shutterstock.com

Lovorov list – sastav i upotreba

Lovorovo lišće sadrži eukaliptol – sastavni deo etarskih ulja, terpene – jedinjenja odgovorna za miris, ukus, boju, metileugenol – etar, geraniol – alkohol, laurinsku kiselinu… Ulja daju specifičan ukus, kao i aromu. Ukus lovora je prilično jak, oštar i gorak, a aroma prijatna i kakrakteristična. Nas uglavnom podseća na ukusna kuvana domaća jela iz bakine kuhinje i toplu atmosferu doma. A tu aromu, koja je vrlo karakteristična, teško je opisati – topla, slatkasto-kiselkasta, prijatna, jaka.

Lovor u kuhinji

Koristi se kao začin, samostalno ili u buketu sa majčinom dušicom, peršunom i majoranom. Pomenuti biljni začini i lovor uvežu se u buketić i tako spuste u jelo koje se kuva da bi otpustili sve arome, a kada je jelo gotovo, vezica se lako vadi iz jela.

Kada se koristi samostalno, poželjno je iscepkati list lovora jer se na taj način lakše ekstrahuju bitne komponente (aroma, antioksidansi…). Inače, bitno je znati da naš digestivni trakt nema mogućnost da ga svari, tako da bi on netaknut mogao da prođe kroz naš digestivni sistem što, naravno, nije poželjno. Lovorov list se i teško žvaće, tako da je savet da se nakon kuvanja, pošto je ispustio želejnu aromu, odstrani.

Ukoliko odlučite da ga u kuvanju koristite iscepkanog kako bi otpustio što više aromatičnih i korisnih sastojaka, treba komadiće listova uvezati u gazu kako bi se lakaše odstranili nakon kuvanja. Može se koristiti i svež list (upola manje nego suv) i za kuvanje je dovoljno maksimalno 2 minuta, jer sveže lišće brže otpušta sastojke.

Shutterstock.com

Najčešće se dodaje u goveđu supu, sarmu, kada spremamo ribu u aspiku. U nekim krajevima stavlja se i po jedan list lovora kada se priprema sutlijaš.

U Indiji ga dodaju u jelo birjani, a sastavni je deo garam masale, indijske mešavine začina. Na Filipinima se koristi u jelima karakterističnim za njihovu kulturu, sreće se i u arapskim, francuskim i italijanskim kuvanim jelima.

Lovor u medicini

Lovor je od davnina prisutan u narodnoj medicini. U aromaterapiji se koristi za umirivanje i jačanje koncentracije. Zatim, primenjuje se kao prirodni antiseptik, kao i za inhalaciju, i tada se često kombinuje sa uljem eukaliptusa ili mente i doprinosi izbacivanju sluzi. Često se koristi i u slučaju bronhitisa, prehlade, zapušenog nosa.

Shutterstock.com

Čaj od lovorovog lista, isprobano je dobar za zaustavljanje kašlja. Pravi se tako što se u oko 250 ml vode, na laganoj vatri, 3 minuta prokuva 5-6 izlomljenih listova sušenog lovora. Kada se prohladi, čaj se procedi i polako pijucka, a u toku dana, po potrebi, možete ga ponovo pripremiti. Posle nekoliko dana kašalj bi trebalo da prestane ili bar da se umiri i bude mnogo manjeg intenziteta.

Lišće lovora nije toksično, ali ne bi trebalo preterivati sa korišćenjem, jer bi i ukus i miris bili prejaki.

Lovor u veterini

Lovorovo ulje koristi se kao tradicionalni sastojak preparata za jačanje kopita kod konja.

Razblaženo u nekom baznom ulju, ulje od lovora deluje antiupalno i koristi se za probleme sa zglobovima. Našlo je primenu i kod tretiranja parazita i gljivica ili gljivičnih infekcija kože i šapa kod konja i pasa, kao i za odbijanje krpelja i buva.

Čuvar ormana

Utvrdili smo da lovorovovo lišće, kada se, samo ili na grančicama, ostavi u ormanu, rasteruje moljce. Takođe, rasteruje mušice, muve, paukove itd. Eto prirodnog rešenja!

Naslovna fotografija – Shutterstock.com