Kad ne možemo da promenimo pejzaž, menjamo sijalice

Prostor koji smo izabrali za život i ukrasili (ili ne), postao nam je tokom pandemije veoma važan, jer u njemu provodimo više vremena neko ikada. Naš dom je naša istorija

Zum i šok – sofa, koju smo tako pažljivo birali „na kameri”, izgleda sasvim drugačije, a zid iza nje deluje više tuđinski nego naš. Prostor koji smo izabrali za život i ukrasili (ili ne), postao nam je tokom pandemije veoma važan, jer u njemu provodimo više vremena neko ikada.

Radeći od kuće, zavirili smo u privatne prostore kolega i poslovnih partnera, osećali smo se pomalo ogoljeno kad su oni virtuelno ulazili u naš stan tokom video-konferencija. Zapitali smo se, možda, šta uopšte jedno mesto čini domom, ili skratili sebi muke i u nemogućnosti da promenimo pejzaž – promenili enterijer.

Kratka relacija

Bez obzira da li je reč o samcima, parovima ili velikim porodicama, život mnogih mesecima se uglavnom odvija na relaciji dnevna soba–kuhinja–spavaća soba. Naši stanovi povremeno su kancelarije, učionice, vrtići, igrališta, teretane, TV dvorane.

Trend minijaturnih stanova, uključujući i garderobere koji su nama ženama veliki problem, imao je poklonike i pre korone

Za takav spektar aktivnosti retko koji dom je opremljen, pa nam se učinilo da smo utočište pretrpali nepraktičnim nameštajem i dosadnim trosedima. Pitali smo se da li smo s uređenjem pogrešili u startu i zašto stan ne dobija željenu patinu dok stari.

Ukratko, kad više nismo mogli da ga podnesemo, na internetu smo tražili bolja rešenja za uređenje prostora i dodatno ga zatrpali nepotrebnim stvarima, ili se okrenuli minimalizmu, a u drastičnim slučajevima, kupovali smo seoske kuće ili vikendice koje bi trebalo da personifikuju novi jednostavan život.

Stil manje je više podrazumeva uklanjanje svega suvišnog, kako bismo se bavili najvažnijim – sobom i najbližima

Trend minijaturnih stanova, do tridesetak kvadrata, ili minimalističkog uređenja prostora, uključujući i garderobere koji su nama ženama veliki problem, imao je poklonike i pre korone. Stil manje je više, kao reakcija na prekomernu potrošnju, podrazumeva uklanjanje svega suvišnog, kako bismo se bavili najvažnijim – sobom i najbližima.

Na internetu brojni treneri objašnjavaju kako može da se raspremi i organizuje dom. Metode su različite, a uključuju poklanjanje, recikliranje i, naravno, nevoljno bacanje. Oslobađanje prostora u kojem se spava, kuva, odmara i zabavlja trebalo bi da dovede do spokoja, sreće, pa i uštede vremena i novca.

Do nas stižu poruke da stvari ne bi trebalo da imaju moć nad nama, da bi trebalo da naučimo da ih maksimalno iskoristimo, a da slobodno vreme umesto na čišćenje, sređivanje ili kupovinu trošimo na ono što nas obogaćuje – čitanje, usavršavanje i porodicu.

Dom je naša istorija

Život u malim stanovima i gledanje u sitne predmete nosi veći rizik za kratkovidost

Uz nesumnjive prednosti, život u skockanim kutijama ipak ima nedostatke. Oftalmolozi, na primer, smatraju da će u svetu zbog toga biti sve više kratkovidih ljudi. Naime, život u malim stanovima u gradu i gledanje u sitne predmete koji su nam blizu nosi veći rizik za kratkovidost od života na selu gde je pred našim očima prostranstvo.

Korona će verovatno ostaviti trag na stanogradnju. Možda antre, kao prostor za dekontaminaciju, dobije na značaju ili utičnice za računare budu bolje raspoređene.

Međutim, šta mi sada da radimo u prostoru koji nam „bode” oči. Šta god, imajući na umu da je, na neki način, naš dom naša istorija. On je sada i naše utočište, čak i ako ga privremeno malo preziremo, kao ljubav pod moranje.

Dom je privilegovano mesto, a za onaj čudesan trenutak kada možemo da se prepoznamo u njemu nekada je dovoljno samo – pomeranje nameštaja

Dom je privilegovano mesto, a možda je za onaj čudesan trenutak kada možemo da se prepoznamo u njemu dovoljno nekoliko malih koraka – pomeranje nameštaja, elegantna pozadina ispred koje može da se postavi računar za video-konferenciju ili nekoliko novih sijalica.