Da li je stil zaista nestao?

Jedno pitanje nas poslednjih godina tiho, ali uporno opseda, pitanje koje nije nužno ni pesimistično, ni nostalgično, već više pokušaj da se sagleda trenutak kroz koji prolazimo:

Da li je ono što smo generacijama smatrali stilom i dobrim ukusom nestalo Ili se samo povuklo u senku pred naletom postmoderne konfuzije, brzine, površnosti, algoritamske popularnosti i modne demokratije koja sve prihvata, ali ništa zaista ne vrednuje?

Postmodernizam – sloboda koja je poništila kriterijume

Savremena moda, a posebno ona poslednje dve decenije, živi pod senkom postmodernizma, pokreta koji je, s razlogom, raskinuo s velikim narativima i ukinuo pravila. Ta filozofska i kulturna klima omogućila je da se dekonstruišu rodne norme, klasne barijere, rasni kodovi i da moda postane polje otvoreno svima. Taj trenutak bio je oslobađajući, posebno za one koji su do tada bili isključeni.

Ali cena te slobode bila je potpuna relativizacija vrednosti. Sve je postalo moguće, sve je postalo prihvatljivo, sve je postalo „moda”, bez potrebe za dubljom idejom, bez konteksta, bez poznavanja istorije, bez osećanja mere ili forme. Umesto stilista, imamo kreatore sadržaja, umesto urednika koji decenijama oblikuju osećaj, imamo viralne objave koje traju 24 sata.

Kad algoritam postane urednik

U ovom trenutku, stil najčešće definišu veoma mladi ljudi, influenseri, tiktokeri, jutjuberi, čiji pogled na modu nije nužno nelegitiman, ali jeste fragmentaran, brz i često bez istorijskog, umetničkog ili emocionalnog sloja. Njihov svet je digitalan, vizuelno zatrpan, brz kao skrol, prepun dosetki koje traju nekoliko sekundi, ali nemaju koren.

© Tinxi/ Shutterstock.com

Zamislite da o umetnosti sudimo isključivo prema najgledanijim Instagram rilsima! Da li bi nam ikada palo na pamet da spomenemo Agnes Martin, Anu Pjađi (Anna Piaggi) ili Mijakija (Miyake)? Moda koja se rađa iz takve estetike nije plod znanja, niti proživljenog iskustva. Ona ne proizlazi iz svakodnevnog nošenja, grešaka, učenja i traganja za sopstvenom formom – već iz ponavljanja uzoraka koji garantuju vidljivost.

Stil kao spor proces i privilegija vremena

Istinski stil nikada nije bio proizvod trenutka. On je, kao što bi rekla Dajana Vrilend (Diana Vreeland), rezultat posmatranja, strasti, karaktera, doslednosti. Stil se ne nasleđuje, on se gradi. Uspostavlja se tokom vremena, kroz lični i estetski rad na sebi, kroz iskustva, promene, greške, kroz suočavanje sa sopstvenim telom i njegovim mestom u društvu.

U tom smislu, stil ne može da se formira sa 19 godina, kao što ne može ni mudrost. Može da postoji iskra, senzibilitet, vizija, ali ne i celovitost. Pa ipak, današnje modne reference u najvećem broju dolaze upravo iz tog uzrasta, a u tom obrnutom sistemu vrednosti, oni koji imaju dubinu često ostaju nevidljivi.

Ko još čuva stil kao vrednost?

Na sreću, postoje ljudi koji svojim radom i dalje grade stil kao tiho nasleđe reda. Tu je, recimo, Tilda Svinton (Tilda Swinton), žena čija je pojava uvek više koncept nego kostim, koja spaja umetnost, filozofiju i ličnost u jednu vizuelnu poruku. Fibi Filo (Phoebe Philo), bivša dizajnerka kuće Céline, nikada nije bila glasna, ali je stvorila čitavu generaciju žena koje žele da izgledaju promišljeno, jednostavno, snažno i bez viška.

U našem kontekstu, takva figura je možda bila pokojna Slađana Milošević, žena čiji je vizuelni izraz bio rezultat lične filozofije, a ne trenutnog trenda. Njen stil se nije menjao zato što su to modne okolnosti diktirale, već zato što se menjao njen pogled na svet.

Lični pogled – između nostalgije i nade

Ne verujemo da možemo vratiti vreme, niti smatramo da bi trebalo. Svet se promenio, moda više nije elitna umetnost nego svakodnevna praksa. I to je u redu. Ali ono što možemo i što, možda, moramo, jeste da ponovo govorimo o stilu ne kao o trendu, nego kao o vrednosti.

Voleli bismo da se više pitamo: Šta znači dobro izgledati? Da li je to samo upotreba pravih boja i silueta, ili i odnos prema svetu, prema drugima, prema sebi? Da li možemo učiti nove generacije da estetika nije kič, da se ukus ne rađa u viralnosti, da je doslednost lepša od trenutne pažnje?

Shutterstock.com

Stil možda danas nije na naslovnicama, možda nije „trending” i možda više ne formira kanone kao nekad, ali on postoji. On je tamo gde ljudi još uvek umeju da ćute, da gledaju, da prepoznaju proporciju, teksturu, gest. Tamo gde moda nije imitacija, već govor.

Možda nam stil nije nestao. Možda smo mi, u brzini, samo prestali da ga slušamo.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com