Zimske alergije

Kada pomislimo na alergije, zamišljamo prolećne alergije na polen drveća, letnje alergije na polen trave i pred jesen alergija na ambroziju.  Ipak, za neke ljude zima donosi alergijske okidače koji najhladnije mesece mogu učiniti jednako neugodnim kao i alergije u proleće i leto. Ako primetite zapušen nos, svrab ili iritaciju čim zahladi, možda se suočavate sa zimskim alergijama.

Zašto se alergije pogoršavaju zimi?

Za razliku od proleća i leta, kada spoljašnji polen prevladava, zimske alergije obično potiču iz zatvorenih prostora. Hladno vreme nas prisiljava da više boravimo u kući, što znači veću izloženost:

·        grinjama – mikroskopska bića koja žive u posteljini, tapaciranom namještaju i tepisima, vuni i drugim prirodnim materijalima;

·        sporama buđi – često prisutne u vlažnim podrumima, tuš-kabinama ili oko ventilacionih otvora;

·        dlakama i peruti kućnih ljubimaca – sitne čestice koje mačke i psi ispuštaju u vazduh;

·        raznim osveživačima vazduha, kao i sredstvima za čišćenje – kada imaju veću koncentraciju u prostoru, jer se ređe otvaraju prozori radi provetravanja;

·        smogu u većoj koncentraciji – naročito ako nema vetra ili su nepovoljne ruže vetrova. Greje se, toplane rade punom parom, a imamo i veliki broj domaćinstava koja se greju na drva, ugalj ili pelet.

A ako boravimo više napolju, možemo biti izloženi još jednom vidu alergije a to je:

·        alergija na hladnoću – kao poseban vid zimske alergije.

O ovoj alergiji na kraju ćemo nešto posebno reći.

Što se tiče alergija na grinje, buđ ili domaće ljubimce, treba znati da kada je kuća dobro zatvorena kako bi zadržala toplotu, ovi alergeni se nakupljaju i izazivaju simptome.

Simptomi zimskih alergija

Zimske alergije često liče na običnu prehladu, pa ih je lako zameniti. Najčešći simptomi uključuju:

·  curenje ili zapušen nos

·  kijanje

·  svrab i suzenje očiju

·  sekret koji curi niz grlo

·  kašalj ili pištanje u grudima

·  suvu, nadraženu kožu ili pogoršanje ekcema.

Za razliku od prehlade, simptomi alergija traju nedeljama ili čak mesecima, umesto da nestanu za 5–7 dana kao kod prehlade.

Saveti za ublažavanje zimskih alergija

Srećom, postoji mnogo načina za smanjenje izloženosti alergenima i olakšavanje simptoma.

• Kontrola vlage – koristite odvlaživač vazduha i održavajte vlažnosti u prostoru između 30 i 50 odsto kako biste smanjili razvoj grinja i buđi.
• Perite posteljinu jednom nedeljno – topla voda uništava grinje. Perite posteljinu na 60 stepeni Celzijusa kako biste uklonili bakterije i grinje.
• Redovno usisavajte – čišćenje pomaže uklanjanju alergena iz tepiha i namještaja.
• Smanjite izloženost dlaci ili peruti kućnih ljubimaca – redovno kupajte i četkajte ljubimce, te ih držite van prostorije gde spavate.
• Tuširajte se pre spavanja – tako uklanjate alergene s kože i kose.
• Razgovarajte s lekarom – antihistaminici, dekongestivi ili topikalni kortikosteroidi mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
• Kada koristite sredstva za čišćenje, otvorite prozore, stavite masku. Pokušajte da budete što manje izloženi isparenjima sredsatav koje koristite za čišćenje.
• Prečišćivači vazduha mogu biti korisni.

Razlika između zimske alergije i prehlade ili gripa

·  Alergije traju duže, ne uzrokuju temperaturu i često izazivaju svrab (posebno očiju).

·  Prehlada ili grip obično dolaze uz umor, bolove u telu i povišenu temperaturu i traju kraće.

Ako simptomi potraju duže ili se pogoršaju, preporučuje se poseta alergologu ili otorinolaringologu radi utvrđivanja okidača i odgovarajuće terapije.

Potražite stručnu pomoć za zimske alergije

Zimske alergije možda ne dobijaju jednaku pažnju kao prolećni ili letnji polen, ali mogu biti jednako neugodne. Smanjenjem izloženosti alergenima i odgovarajućim lečenjem, možete lakše disati i uživati u sezoni bez stalnog šmrcanja.

Najbolja kućna rešenja za sezonske alergije

Osim klasičnih lekova, mnogi koriste i prirodne metode kako bi ublažili simptome sezonskih alergija. Iako delotvornost može varirati od osobe do osobe, ova kućna rešenja često pružaju dodatno olakšanje.

Od kućnih rešenja preporučuje se med (ujutro jedna kašika), eterična ulja (posebno inhalacija uljem eukaliptusa u trajanju 5–10 minuta), tuširanje mlakom vodom, fiziološki tastvor za nos.

Alergija na hladnoću – simptomi

Procenjuje se da otprilike oko 5 odsto ukupnog broja alergičara pati od alergije na hladnoću koja je izazvana kontaktom s hladnim predmetima ili hladnim vazduhom, vodom ili snegom.

Već nakon nekoliko minuta od kontakta s hladnoćom, javlja se urtikarija (osip praćen svrabom, poznat i kao koprivnjača, jer je sličan reakciji kože na kontakt s koprivom), crvenilo i oticanje, najviše na mestu izloženom hladnoći, kao što su lice ili ruke. Može se pojaviti oticanje usana, očiju, ušiju, nosa, čela ili čak cele glave, smetnje u disanju ili čak anafilaktički šok koji može završiti smrću, ako se bolesniku hitno ne pruži pomoć. Anafilaktički šok najčešće se događa leti, pri naglom ulaženju ili skoku u hladnu vodu. Mnogi bolesnici prvi put primete da su alergični na hladnoću pri ulasku u hladnu vodu.

S druge strane, preosetljivost na hladnoću često nije tako „burna”, pa oni koji na hladnoću ne reaguju jače od crvenila, lagano izraženog osipa i svraba, godinama ne prepoznaju da je reč o alergiji.

Nastanak alergije na hladnoću nije do kraja razrešen. Preosetljivost na hladnoću netipična je u poređenju sa uobičajenim alergijskim reakcijama, jer nije uočena atopija (nasleđena sklonost ka alergijama), pa se pretpostavlja da je alergija na hladnoću verovatno izazvana načinom života, stresom, infekcijama ili drugim bolestima.

Treba znati:

• Osobe alergične na hladnoću vrlo retko su alergične na još nešto drugo, što najčešće nije tako kod drugih alergija (primera radi: alergični na polen obično su alergični na nekoliko vrsta biljaka ili i na određenu hranu).
• Kod nekih bolesnika u krvi se pojavljuju krioglobulini, belančevine koje se pri niskim temperaturama mogu taložiti u pojedinim organima (najčešće bubrezima) i izazvati autoimunu bolest krioglobulinemiju, što zahteva i internističko lečenje.

Testiranje kockom leda kod sumje na alergiju na hladnoću

Test kojim se dokazuje alergija na hladnoću sprovodi se tako što pacijent na podlaktici 15 minuta drži kocku leda pričvršćenu gazom. Nakon tog vremena, kod preosetljivih osoba razvija se rana alergijska reakcija: osip, crvenilo ili otečenost. Kod nekih pacijenata reakcija se ne pojavljuje samo na mestu dodira s ledom nego i po celom telu, pa se testiranje uvek sprovodi vrlo oprezno.

Bitno za alergiju na hladnoću:

• Simptomi alergije na hladnoću brzo nestanu čim se bolesnik utopli, pa je najbolja prevencija – izbegavati kontakt s hladnim predmetima, vazduhom, vodom, snegom i slično.

To ne znači samo izbegavanje zimskih „radosti” poput skijanja, grudvanja i sankanja, nego ponekad i izbegavanje dodirivanja svih hladnih predmeta (npr. osoba može dobiti alergijsku reakciju ako se uhvati za hladni držač vrata). Isto tako, treba izbegavati izlazak napolje kada su najniže temperature – rano ujutro ili kasno uveče. Pre izlaska, obavezno se utoplite (kapa, šal, rukavice) i zaštitite kožu masnim kremama. Pomažu i antihistaminici koje treba uzeti pola sata pre izlaganja hladnoći. Međutim, kako se kod alergija na hladnoću u organizmu ne oslobađa samo histamin nego i acetilholin, dobro deluju i lekovi sa antiholinergijskim dejstvom. Generalizovani oblici alergije leče se i kortikosteroidima.

Naslovna i druge forografije – Shutterstock.com