Silikonski i hidrokoloidni flasteri – od zarastanja rana do nege kože

Kada kažemo „flaster”, većina ljudi prvo pomisli na mali komad materijala koji se stavlja preko posekotine ili ogrebotine. Međutim, savremena medicina je ovu jednostavnu ideju razvila u čitavu grupu naprednih materijala za zbrinjavanje rana. Danas postoje različite vrste obloga i flastera koji nisu namenjeni samo da prekriju ranu, već da stvore optimalne uslove za njeno zarastanje.

Među njima posebno mesto imaju silikonske i hidrokoloidne obloge, ali i različite penaste, hidrogelne, alginatne i druge savremene obloge. Njihov izbor zavisi od vrste rane, količine sekreta, faze zarastanja i stanja kože koja je okružuje.

Vlažno zarastanje rana

Zarastanje rane je složen biološki proces koji obuhvata upalu, stvaranje novog tkiva, epitelizaciju i remodelovanje. Cilj savremenog zbrinjavanja rana nije samo da se rana „osuši”, već da se obezbedi kontrolisano i optimalno vlažna sredina koja omogućava ćelijama kože da se nesmetano kreću i učestvuju u obnovi tkiva.

Zbog toga se danas sve više govori o konceptu vlažnog zarastanja rana. To ne znači da rana treba da bude natopljena, već da se odgovarajućom oblogom kontroliše količina vlage i sekreta, uz istovremenu zaštitu od spoljašnjih uticaja. Pravilno odabrana obloga može da zaštiti ranu od mehaničkog oštećenja, smanji trenje, apsorbuje višak sekreta, a istovremeno spreči prekomerno isušivanje rane.

Silikonske obloge

Silikonske obloge poznate su prvenstveno po svojoj primeni u prevenciji i tretmanu patoloških ožiljaka. Mogu se koristiti nakon hirurških intervencija, povreda i opekotina, kada je rana zatvorena i kada je započeo proces formiranja ožiljka. Silikonski sloj formira tanku barijeru preko kože, smanjuje gubitak vode i održava hidrataciju površinskog sloja kože. Na taj način može uticati na proces sazrevanja ožiljka i doprineti smanjenju njegove izraženosti.

Kod hipertrofičnih ožiljaka i keloida redovna primena silikonskih obloga može dovesti do smanjenja crvenila, zadebljanja, tvrdoće i subjektivnih tegoba poput svraba ili osećaja zatezanja.

Njihova važna prednost je i to što su relativno jednostavne za primenu i mogu se koristiti tokom dužeg vremenskog perioda. Kod tretmana ožiljaka, međutim, ključni su upornost i kontinuitet, jer se efekat ne očekuje nakon nekoliko dana.

Važno je naglasiti da silikonske obloge nisu namenjene za otvorene, aktivno inficirane ili nezbrinute rane. Njihova primena dolazi u obzir nakon adekvatnog zatvaranja rane i epitelizacije.

Hidrokoloidne obloge

Druga velika grupa su hidrokoloidne obloge. One sadrže materijale koji u kontaktu sa sekretom rane formiraju gel. Na taj način mogu da apsorbuju određenu količinu eksudata i istovremeno održavaju vlažnu sredinu koja pogoduje zarastanju.

Hidrokoloidni flasteri mogu biti veoma korisni kod površinskih rana, abrazija, manjih oštećenja kože, određenih hroničnih rana, kao i kod pojedinih promena koje stvaraju sekret. Jedna od njihovih prednosti je i zaštita rane od spoljašnjih mehaničkih uticaja. Kada se pravilno postave, mogu ostati na mestu više dana, u zavisnosti od vrste rane i preporuke proizvođača.

Druge vrste obloga

Pored silikonskih i hidrokoloidnih, danas se koriste i brojne druge vrste obloga.

Penaste obloge namenjene su prvenstveno ranama koje stvaraju veću količinu sekreta. Njihova struktura omogućava apsorpciju eksudata i zaštitu rane.

Hidrogelne obloge sadrže veliki procenat vode i mogu biti korisne kod rana kojima je potrebna dodatna hidratacija, naročito kada postoji suvo ili nekrotično tkivo.

Alginatne obloge, napravljene od materijala dobijenih iz algi, imaju izraženu sposobnost apsorpcije i koriste se kod rana sa značajnijim eksudatom.

Postoje i obloge sa dodatnim antimikrobnim svojstvima, kao što su one koje sadrže srebro ili druge aktivne komponente. One se koriste selektivno, u situacijama kada za to postoji odgovarajuća klinička indikacija.

Dakle, savremena terapija rana više se ne zasniva na principu „jedan flaster za sve”. Obloga se bira prema rani, a ne obrnuto.

Shutterstock.com

Flasteri u kozmetičkoj dermatologiji

Isti princip koji stoji iza pojedinih medicinskih obloga postao je interesantan i u kozmetičkoj dermatologiji.

Silikonski flasteri danas se koriste i u nezi kože lica, posebno u regijama u kojima se pojavljuju fine linije i bore. Kada se postave preko kože, stvaraju okluzivnu barijeru koja smanjuje isparavanje vode sa površine kože. Rezultat je povećana hidratacija površinskog sloja kože, zbog čega ona može izgledati mekše, glađe i zategnutije. Fine površinske linije mogu privremeno biti manje izražene. Ovaj efekat, međutim, ne treba poistovećivati sa trajnim uklanjanjem bora. Silikonski flaster ne „briše” boru niti može zameniti medicinske anti-age procedure. Njegov efekat je prvenstveno posledica okluzije, povećanja hidratacije i privremenog zaglađivanja površine kože.

Zanimljivo je i to što flaster tokom noći može imati svojevrsnu mehaničku ulogu – ograničavajući nesvesne pokrete i gužvanje kože tokom spavanja. Zbog toga se posebno često postavlja na čelo, regiju između obrva ili druge zone u kojima se stvaraju fine linije.

Na kraju, možemo reći da je put od klasičnog flastera do savremenih silikonskih i hidrokoloidnih obloga zapravo priča o jednom važnom principu moderne dermatologije: koži nije potrebno samo „zatvoriti” ranu, već joj treba stvoriti odgovarajuće uslove da sama što kvalitetnije obavi proces regeneracije. A isti princip kontrole hidratacije i zaštite kožne barijere danas pronalazi svoje mesto i u svakodnevnoj nezi kože lica – od umirivanja i hidratacije do privremenog zaglađivanja finih linija i bora.

Naslovna fotogarfija-Shutterstock.com