Rinitis – uzroci, simptomi i najefikasnije metode lečenja

Ne postoji čovek koji u toku svog života bar jednom nije imao upalu sluznice nosa. Zbog svoje učestalosti rinitis predstavlja jedno od najčešćih oboljenja u ljudskoj populaciji.

Kao organ, nos je početni deo disajnog puta, pa je shodno tome i najosetljiviji na spoljašnje agense. Njegova osnovna funkcija je sprovođenje vazduha do pluća, pri čemu nosna sluznica prečišćava, vlaži i zagreva taj isti vazduh koji dolazi do pluća. Posledično, nos je i prva barijera za infekcije i spoljašnje agense i prvi je na udaru upalnih procesa.

Sam naziv rinitis potiče od latinske reči i znači upala sluznice nosa.

Zbog različitih uzroka, dužine trajanja i krajnjih ishoda, rinitisi su podeljeni u dve osnovne grupe. To su: alergijski rinitisi i nealergijski rinitisi.

Kada je reč o dužini trajanja, i alergijskih i nealergijskih rinitisa, govorimo o akutnom i hroničnom rinitisu. Akutni rinitisi traju do mesec dana, a hronični rinitisi su svi rinitisi koji traju duže od mesec dana.

S druge strane, nealergijski rinitisi mogu biti virusni, bakterijski, vazomotorni, medikamentozni i atrofični.

Upoznaćemo vas sa vrtama rinitisa, uzrocima, kao i načinima lečenja.

Alergijski rinitisi

Alergijski rinitisi su najčešći i najzastupljeniji rinitisi kod čoveka. Nastaju kao posledica reakcije imunosistema na okidač iz spoljašnje sredine. Najčešći spoljni okidači su: prašina, buđ, grinje, trava, drveće i životinje. I sezonske i celogodišnje alergije mogu biti praćene simptomima rinitisa.

Simptomi alergijskog rinitisa su različiti i u njih spadaju: zapušenost nosa, otežano disanje na nos, curenje sekreta iz nosa, kijanje, nazalni prizvuk u govoru, glavobolja, suzenje očiju, slivanje sekreta, kašalj, škripanje u grudima.

Lekar može dijagnostikovati alergijski rinitis na osnovu simptoma pacijenta, kao i kliničkog nalaza. Često osoba ima porodičnu istoriju alergija. Detaljnije informacije mogu se dobiti iz ispitivanja krvi i kožnim testovima na alergiju. Kod nekih pacijenata se ispituju i specifični imunoglobulini E (IgE) u krvi i sekretu iz nosa.

Lečenje alergijskog rinitisa zasniva se na ublažavanju i uklanjanju simptoma alergije.

Prvo i osnovno je: izbegavati uzroke alergije, ukoliko su oni poznati i ukoliko je to moguće.

Shutterstock.com

Ukoliko to nije moguće, koriste se određeni lekovi koji poboljšavaju stanje pacijenta ili u potpunosti uklanjaju simptome alergije. U njih spadaju:

Nosni kortikosteroidni sprejovi – smanjuju upalu i otok sluznice nosa koja je uzrokovana alergenima. Koriste se u kontinuitetu. Današnji kortikosteroidi su, zbog svog sastava, bezbedni za dugotrajnu upotrebu. Obično se upotrebljavaju dva puta dnevno ili onako kako vam savetuje lekar.

Antihistaminici su lekovi koji pomažu u sprečavanju alergijske reakcije, a time i simptoma alergije. Starije generacije antihistaminika suše nosnu sluznicu, a mnogi od njih uzrokuju i pospanost i druge probleme, posebno kod starijih osoba. Noviji antihistaminici nemaju tih nuspojava i bezbedni su za korišćenje i dugotrajnu upotrebu.

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i rastvorima morske vode, koje se vrši putem boce za stiskanje (irigator) ili špricem, takođe ima blagotvorno dejstvo jer tako fizički, putem tečnosti, uklanja alergene koji su se zalepili na nosnu sluznicu.

Injekcije za desenzibilizaciju, koje sadrže male količine supstance koja izaziva alergiju (tzv. imunoterapija desenzibilizacijom), pomažu u izgradnji dugoročne tolerancije na specifične alergene, ali lečenje može potrajati mesecima ili godinama da bi postalo u potpunosti delotvorno.

Antibiotici ne ublažavaju simptome alergijskog rinitisa. Većina alergijskih rinitisa su i hronični rinitisi, jer simptomi traju mesecima.

Nealergijski rinitisi

Druga grupa rinitisa su nealergijski rinitisi. Već smo spomenuli da u njih spadaju svi ostali rinitisi koji nisu alergijski uzrokovani, a to su virusni, bakterijski, atrofični, medikamentozni i vazomotorni. O svakom ćemo reći nešto više.

Akutni virusni i bakterijski rinitisi

Najčešći uzročnici rinitisa i prehlade su virusi, i to oko 80 odsto. Među njima su, u prvom redu, rinovirusi (rhinovirus), a slede korona virusi, virusi influence i respiratorni sincicijalni virus. Bakterije su daleko ređe uzročnici, a najčešće su to streptokoke, hlamidija i mikoplazma. Inkubacija bolesti, dakle razdoblje od infekcije do razvoja kliničke slike, obično traje od 48 sati do 72 sata.

Bolest se prenosi kapljično, odnosno prenosom uzročnika vazduhom, od bolesnika na zdravu osobu, prilikom kijanja, ili direktnim kontaktom kao što je rukovanje s bolesnikom koji na koži svoje ruke ima uzročnika. Bolest se može preneti i diranjem predmeta koji su kontaminirani sekretima prehlađenih osoba.

Tipični simptomi za rinitis su kijanje, začepljenost nosa i sekrecija iz nosa. Budući da je rinitis deo kliničke slike obične prehlade, prisutni su i simptomi drugih organa, kao što su grebanje u grlu, pečenje i suzenje očiju, suv kašalj. Neretko su prisutni i opšti simptomi, poput povišene telesne temperature (do 38,5 stepeni), blaga do umerena opšta slabost i bolovi u mišićima. U većini slučajeva bolest prolazi u periodu od 7 do 10 dana. Komplikacije su retke, ali su moguće u nekih 1-2 odsto slučajeva, i to su upale sinusa, upale srednjeg uha, bronhitisi i upale pluća. Pušači imaju daleko veći rizik od razvoja komplikacija. Jedini mogući preventivni postupci u prenosu prehlade su pranje ruku i nošenje maski na licu. Naravno, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima u kojima se kreće puno ljudi u sezoni prehlada takođe je važan oblik prevencije.

Delotvoran način lečenja zapravo i ne postoji. Prehlada je samoograničavajuća bolest koja ima svoj tok i na kraju – kako dođe, tako i prođe. Stoga je simptomatsko lečenje jedino ispravno, u smislu da simptomatskim lekovima olakšavamo i ublažavamo tok bolesti.

Simptomatsko lečenje sastoji se od: mirovanja, obilnog pijenja tečnosti, ispiranja sluznice nosa izotoničnim rastvorima i sličnim tečnostima za nos, ukapavanja kapi za nos radi smanjenja začepljenosti i sekrecije i grgoljanja tečnosti koje smanjuju grlobolju. Za ublažavanje opštih simptoma, poput malaksalosti, bolova i povišene telesne temperature, preporučuju se analgetici i antipiretici od kojih su najpoznatiji paracetamol i ibuprofen. U slučaju da je prisutan i kašalj, propisuju se lekovi protiv kašlja.

Kapi za nos, tzv. dekongestivne kapi, ne bi smele da se ukapavaju duže od sedam dana, a preporučeno je do pet dana, zato što postoji opasnost od oštećenja sluznice nosa i mirisnog živca. Takođe, kod odraslih osoba postoji mogućnost zavisnosti od kapi za nos, koja se zove medikamentozni rinitis. Ta zavisnost je i psihička, tako da „zavisnici” stalno sa sobom nose bočicu s kapima i hvata ih panika ako je slučajno zaborave. Zavisnost je i fizička, u smislu da sluznica, da bi nos bio prohodan, mora stalno da bude pod tretmanom kapima, a što se kapi više ukapavaju, njihovo delovanje kraće traje i manje je izraženo.

Shutterstock.com

Kapi za nos moraju se pravilno ukapavati tako da ne prođu kroz nos u ždrelo i progutaju se, nego da ostanu u nosu. Naročito je opasno ako mala deca gutaju dekongestivne kapi zbog nepravilnog ukapavanja. To može dovesti do teških poremećaja srčanog rada koja zahtevaju i bolničko lečenje.

Postoje neki dokazi da uzimanje vitamina, poput vitamina C i D, pomaže u lečenju prehlada. Takođe, i cink, ako se uzme u prvih 24 sata od pojave simptoma bolesti, može ublažiti simptome prehlade. Premda narodna medicina zagovara uzimanje belog luka kao vida prevencije i lečenja prehlade, nejasno je da li on uistinu i pomaže.

Antibiotici nisu lek koji leči rinitis, odnosno prehladu, jer ne deluju na viruse koji su glavni uzročnici prehlade i kao takvi mogu samo štetiti.

Antibiotici, u obliku tableta ili antibiotskih kapi, koriste se samo kod bakterijskih rinitisa i to u slučaju dokazane bakterije kao uzročnika. Lečenje antibioticima traje obično 7–10 dana, zavisno od uzročnika.

Rinitis, odnosno obična prehlada, je bolest koju teško možemo izbeći, ali možemo smanjiti njenu učestalost. Potrebno je da znamo kako da je na pravilan način lečimo, da bismo je lakše preboleli i da ne bismo sami sebi naudili nepotrebnim uzimanjem antibiotika.

Hronični rinitis

Hronični rinitis je obično produženo trajanje rinitisa uzrokovano upalom, alergijom ili virusnom infekcijom. Međutim, hronični rinitis se, doduše retko, može javiti i kod nekih bolesti, kao što su: sifilis, tuberkuloza, rinosklera (kožna bolest koja se prepoznaje po tvrdim plakovima koji se pojavljuju na nosu), rinopolipoza, lajšmanioza, blastomikoza i lepra, za koju je karakteristično formiranje upalnih čvorova (granuloma) i uništavanje mekog tkiva nosa i hrskavice i na kraju i nosne kosti.

I niska vlažnost i iritansi koji se prenose vazduhom takođe mogu dovesti do hroničnog rinitisa.

Hronični rinitis uzrokuje opstrukciju nosa i, u teškim slučajevima, kraste u nosu, česta krvarenja i gusti, smrdljivi gnojni iscedak iz nosa.

Lečenje je raznovrsno. Dekongestivi mogu ublažiti simptome. Svaka infekcija zahteva izradu kulture nosa (ispitivanje mikroorganizama uzgojenih iz uzorka sluzi nosa radi utvrđivanja infekcije bakterijama ili gljivicama) i odgovarajuće lečenje. Ako simptomi traju i pored terapije, biopsija (uklanjanje uzorka tkiva za identifikaciju pod mikroskopom) može biti nužna kako bi se isključio tumor.

Atrofični rinitis

Atrofični rinitis je oblik hroničnog rinitisa u kojem sluznica slabi (atrofira) i otvrdnjava, uzrokujući širenje (rastezanje) nosnih prolaza i njihovo isušivanje. Ova atrofija se često javlja kod starijih osoba. Ljudi koji imaju granulomatozu sa poliangitisom (Vegenerovu granulomatozu) takođe su pod povećanim rizikom.

Kod atrofičnog rinitisa, ćelije koje se normalno nalaze u sluznici nosa – ćelije koje luče sluz i imaju izdanke nalik na dlačice kako bi pomicale čestice prašine – zamenjene su ćelijama poput onih koje se normalno nalaze u koži. Produžena bakterijska infekcija sluznice nosa takođe je faktor rizika za atrofični rinitis.

Kruste se formiraju unutar nosa i razvija se neprijatan miris. Ljudi se mogu javiti zbog teškog krvarenja iz nosa i mogu izgubiti miris (anosmija).

Lečenje je usmereno na smanjenje krustanja, uklanjanje neprijatnog mirisa i smanjenje infekcija. Antibiotici, kao što su stanicid, enbecin, bacitracin ili mupirocin mast, primenjuju se lokalno, unutar nosa, da bi uništili bakterije. Estrogeni se prskaju u nos ili se uzimaju oralno, a vitamini A i D, kada se uzimaju oralno, mogu smanjiti stvaranje krusta, podstičući obnavljanje sluznice.

Vazomotorni rinitis

Vazomotorni rinitis predstavlja oblik hroničnog rinitisa. Nosna začepljenost, kijanje i curenje iz nosa, uobičajeni simptomi alergijskog rinitisa, javljaju se i kod ovog oblika rinitisa, iako alergeni nisu prisutni. Kod nekih ljudi, nos snažno reaguje na iritanse (poput prašine i buđi), parfeme, zagađenje ili začinjenu hranu. Kod nekih pacijenata javlja se samo kijanje pri promeni temperature vazduha, a kod nekih, ujutro, nakon što ustanu iz kreveta ili jedu, nos sam od sebe krene da curi. Poremećaj se pogoršava u prostorijama u kojima je vazduh suv. Otečena sluznica nosa varira od jarko crvene do ljubičaste. Ponekad ljudi imaju i laganu upalu sinusa. Pacijenti nemaju gnojni iscedak.

Lečenje vazomotornog rinitisa se zasniva na iskustvu i nije uvek zadovoljavajuće. Ako upala sinusa nije teška, lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma. Izbegavanje dima i nadražujućih supstanci, i upotreba isparivača radi povećanja vlažnosti (naročito u slučaju centralnog grejanja), može biti korisno. Nosni kortikosteroidi i antihistaminski sprejovi ponekad pomažu. Nosni sprejovi za dekongestiju ne smeju se koristiti. Međutim, dekongestivi koji se uzimaju oralno mogu se koristiti nekoliko dana, u vreme kada su simptomi najizraženiji.

Medikamentozni rinitis

Rhinitis medicamentosa, takođe poznat kao rebound kongestija, je jaka začepljenost nosa uzrokovana preteranom upotrebom (više od 3 ili 4 dana kontinuirane upotrebe) dekongestiva – nazalnih sprejova i kapi za nos (nesteroidnih sprejova). Leči se ukidanjem leka koji uzrokuje stanje i korišćenjem fiziološkog rastvora za nos. Kortikosteroidni sprej za nos se može koristiti ako je potrebno (upotrebljava se u dužem vremenskom periodu).

Za kraj treba reći da je nos funkcionalni organ koji nam omogućava da osećamo mirise i ukuse iz okruženja, da su rinitisi učestala oboljenja koja se javljaju najmanje 7–10 puta godišnje i da ih odgovarajuće lečenje svrstava u neka od najlakših oboljenja.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com