Moringa – hrana, suplement, prečišćivač vode

Moringa oleifera je biljka koja je otporna na sušu, lako se gaji i brzo raste. Potiče iz planinskih predela severne Indije. Pripada familiji Moringaceae, koja je i dobila ime po ovoj korisnoj biljci. U narodu je poznata i kao ren biljka, jer joj koren ima ukus sličan renu.

Moringa je, inače, vrlo hranljiva biljka i u južnoj i jugoistočnoj Aziji se koristi za ishranu (listovi, stabljike, nezrele mahune, semenke).Takođe, od davnih vremena prepoznata je njena lekovitost, pa je moringa našla primenu u tradicionalnoj medicini, prevashodno ajurvedskoj. Poznato je i da se upotrebljava za prečišćavanje vode.

U poslednje vreme, mnogi istraživači se bave biljkama koje su kroz istoriju pokazale zdravstvene koristi. I moringa je među njima. Utvrđeno je da ova biljka poseduje preko 90 bioaktivnih supstanci koje prvenstveno imaju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva.

Nutritivna vrednost

Sveže lišće moringe je vrlo bogato mineralima i vitaminima, dok ih mahune sadrže nešto manje, ali su bogatije vitaminom C. Npr. jedna šolja (~100 g) sveže iseckanih mahuna moringe sadrži čak 157 odsto preporučenih dnevnih potreba za vitaminom C.

U predelima u kojima uspeva, moringa se smatra vrlo hranljivom namirnicom. Međutim, kada se koristi kao suplement u obliku praha ili kapsula, količina blagotvornih sastojaka je nešto umanjena, ali i dalje prilagođena dnevnim potrebama organizma.

Važno je znati da ne treba preterivati sa lišćem moringe, jer sadrži i pojedine antinutrijente (koji smanjuju apsorpciju minerala i proteina), kao što su oksalati i fitati (soli fitinske kiseline).

Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva

Ranije smo se upoznali sa štetnim dejstvom slobodnih radikala koji dovode do oksidativnog stresa u organizmu LINK. Ukoliko je hroničan, oksidativni stres može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, malignih oboljenja. Zato je unos antioksidanasa vrlo bitan u borbi protiv oksidativnog stresa.

Utvrđeno je da lišće moringe sadrži flavonoide, fenolne supstance, karotenoide i askorbinsku kiselinu – svi oni su snažni antioksidansi.

Flavonoidi, kao što su kvercetin i miricetin, povoljno deluju na krvni pritisak, a oleinska kiselina, koja je takođe prisutna u listovima moringe, može pomoći kod snižavanja krvnog pritiska.

Antiinflamatorna svojstva pripisuju se fenolima, alkaloidima, flavonoidima, vanilinu (utiče i na bolje raspoloženje) i moringinu (izotiocijanat, specifičan za biljku moringu). S obzirom na antiupalne efekte, koristi se i protiv bolova.

Moringa i šećer u krvi

Naučnici su se bavili i proučavanjem uticaja praha lišća moringe na nivo glukoze u krvi. Jedinjenja koja najverovatnije deluju na snižavanje šećera u krvi i koja ulaze u sastav lišća moringe su: kvercetin, kempferol, hlorogena kiselina (ova kiselina ima i antibakterijsko i antivirusno dejstvo) i izotiocijanat.

Istraživanja su još u toku, ali pokazuju obećavajuće rezultate.

Shutterstock.com

Moringa, holesterol i trigliceridi

Poznato nam je da povišeni holesterol i trigliceridi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, a ova neobična biljka deluje na snižavanje lošeg (LDL) holesterola i triglicerida i povećanje dobrog (HDL) holesterola. Dalja istraživanja će pokazati tačan mehanizam delovanja moringe protiv hiperlipidemije.

Da li je moringa protivotrov za arsenik u hrani?

Kako se na Istoku jede puno pirinča, a postoje podaci da određeni tipovi pirinča sadrže visok nivo arsenika, što može loše da utiče na razne aspekte zdravlja, bilo bi značajno kada bi se našlo rešenje za ovaj problem.

Na osnovu sporadičnih istraživanja na ribama i miševima utvrđeno je da lišće moringe ima sposobnost da umanji štetne efekte arsenika. Potvrda će puno značiti, posebno u delovima sveta gde je pirinač jedna od glavnih namirnica.

Moringa kao prečišćivač vode

„Kolači” koji nastaju posle ceđenja ulja moringe iz semena koriste se za filtriranje vode procesom flokulacije. To je proces u kome se sitne čestice: mulj, glina, organske materije, bakterije, spajaju u veće grudvice, tzv. flokule. Te novonastale grudvice padaju na dno, formirajući sediment, dok se voda potom može koristiti kao tehnička voda ili dalje dezinfikovati i koristiti za piće. Ove osobine moringe – da može da se koristi kao prirodno i održivo sredstvo za prečišćavanje vode – naročito su značajne u predelima gde ova biljka raste i gde je voda često zagađena.

Pomenute osobine pripisuju se semenu moringe. Naime, proteini, prisutni u semenu moringe, pozitivno su naelektrisani i zato lako privlače, obično negativno nealektrisane, nečistoće, bakterije i sl.

Nadamo se da smo uspeli da vas upoznamo sa ovom neobičnom egzotičnom biljkom. Hiljadugodišnje iskustvo potvrđuje njena blagotvorna dejstva i benefite. Da bi to i nauka potvrdila, potrebno je još opsežnijih studija.

Shutterstock.com

Naslovna fotografija-Shutterstock.com