Jedan lek za vitalnost i kvalitetan život u starosti

Već smo pisali nekoliko članaka o dugovečnosti i uopšte o trendu, da ne kažemo opsednutošću ljudi, da se što je moguće više produži vitalnost, da se živi duže, ali kvalitetno.

Sada donosimo priču o dve sestre indijsko-švajcarskog porekla, koje uspešno prevode nauku u realnost u potrazi za medikamentima koji bi ljudima omogućili mnogo duži, vitalniji, kvalitetniji život. To su dr Karina Kern, mlada naučnica, i njena sestra Serena Kern Libera. Povod za ovaj članak je njihovo revolucionarno otkriće – antinekrotik koji je sada u drugoj fazi kliničkog ispitivanja! Ovo otkriće, rezultat želje sestara Kern da pronađu lek za dugovečnost, pojačano je mogućnostima savremene nauke i činjenicom da danas postoje razne tehnologije koje pomažu i ubrzavaju procese istraživanja.

Ako pogledamo širu sliku, sestre se bave, kako one to nazivaju, blue print teorijom, odnosno otkrivanjem molekularnih puteva koji po prvi put objašnjavaju šta je uzrok starenja i uopšte bolesti povezanih sa starenjem.

Među prvima koji su prepoznali vrednost njihovog rada bio je australijski milijarder, menadžer jednog od velikih fondova, kao i Institut Frensis Krik (Francis Crick institute). I NASA je odlučila da finasira ovaj projekat kao jedan od deset inovativnih projekata na svetu. Ovoj organizaciji ovakva otkrića su veoma važna, posebno jer će pojedini ljudi dolaziti u situacije da sve duže borave u svemiru.

Osim što svoje ideje i rezultate objavljuju, sestre Kern ih i dele sa svetskim autoritetima u ovoj oblasti. Tako su kontaktirale Džozefa Bonventrea (Joseph Bonventre), profesora medicine sa Harvarda, koji se bavi bolestima bubrega, kao i Džastina Stebinga (Justin Stebbing) onkologa i eksperta koji se bavi umiranjem ćelija.

Sestre su osnovale firmu LinkGevity, čije sedište je u Kembridžu, u Engleskoj, u kojoj rade na produženju životnog doba koristeći veštačku inteligenciju za otkrivanje medikamenata koji bi u tome mogli pomoći. Firma trenutno zapošljava samo šest osoba, ali razvija se neverovatno brzo zahvaljujući svojim otkrićima i finansijskoj pomoći i donacijama najbogatijih svetskih preduzetnika, državnih organizacija kao što je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva itd. Sve je to moguće i vrlo ubrzano zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, mašinama za skeniranje medikamenata, naravno i briljantnim umovima, u ovom slučaju mlade naučnice koja je i izvršni direktor ove organizacije. Napominjemo da dr Karina Kern ima samo trideset jednu godinu! I Karina i Serena za sebe kažu da su radoholičarke i da je ovo čime se bave i pasija i život. Kako i ne bi bilo, kada obećava da donese velike promene za čoveka!

Jedno stanje koje je odgovorno za probleme u starosti

Sestre smatraju da starost teškom čine razne kardiovaskularne bolesti i propadanje tog sistema, zatim bolesti bubrega, Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Kako je životni vek sve duži, svi ovi, a i drugi problemi mogu da se pojave kao jedno stanje, mada se, nažalost, češće događa da ljudi imaju više dijagnoza. One žele da to izmene!

Karina je odlučila da nađe jedno stanje koje je odgovorno, odnosno koje je u osnovi mogućih nabrojanih problema u starosti. Znanje, naučni pristup, kao i veštačka inteligencija, pomogli su da se taj broj svede na jedan i sve je vodilo ka tome da je to nekroza –nekontrolisano i neželjeno umiranje ćelija.

Naravno, ima i drugih naučnih grupa koje rade na sličnim problemima, bave se ispitivanjima mogućnosti dugovečnosti, ali se više baziraju na korekciji gena (gene editing) i reprogramranju ćelija.

Pominje se i lek rapamicin, koji je npr. produžio životni vek u eksperimentima rađenim na miševima, zatim i senolitici – lekovi i supstance koje selektivno uništavaju stare ćelije (senescentne ćelije) koje su prestale da se dele, ali nisu odumrle, već su oštećene i luče upalne molekule koji npr. mogu doprineti razvoju artritisa.

Većina naučnika koji se bave produženjem životnog veka, odnosno dugovečnošću, nailazili su na problem – kada bi testiranje na glodarima pokazalo vrlo obećavajuće rezultate, dok kasnija testiranja kod ljudi nisu davala očekivane rezultate.

Pošto je objašnjen značaj otkrivanja nekroze kao osnovnog procesa koji doprinosi raznim patološkim stanjima vezanim za starenje, sada se radi na antinekroticima, u stvari inhibitorima nekroze.

Šta se dešava u procesu nekroze?

Proces nekroze počinje kada ćelijske membrane gube integritet i zbog toga postaju propustljivije za kalcijum koji uništava ćeliju iznutra.

Karina je otkrila da bi se potencijalno sprečilo propadanje više organa ili sistema, ukoliko se blokiraju dva kanala kroz koja kalcijum prodire u ćeliju.

Testiranja su obavljena na humanim ćelijama u njihovoj laboratoriji u Babraham istraživačkom centru u Kembridžu i rezulati su bili vrlo ohrabrujući.

Sestre su oprezne, ali optimistične, jer je nekroza proces koji je prisutan kod svih životinja i nije proces koji kontrolišu geni, dok se većina drugih istraživanja u oblasti dugovečnosti bavi procesima koje kontrolišu geni.

Prve analize rade se na bubrezima, jer se bubrezi smatraju organom koji je najosetljiviji na stres. S obzirom da je nekroza univerzalni proces kod svih organa i tkiva, one veruju da bi, ukoliko rezultati testiranja na bubrezima budu pozitivni, testiranje bilo uspešno i na drugim organima i sistemima. Trenutno su istraživanja ušla u drugu fazu kliničkih ispitivanja. Ono što je najznačajnije, to je da su obe sestre bile vlro obazrive i da su tražile od tri nezavisne organizacije za klinička ispitivanja (engl. skraćenica CRO) da ponove eksperimente, iako su ih oni odbijali/obeshrabrivali smatrajući da će potrošiti veliki novac ni za šta. Međutim, ispitivanja su urađena i u organizacijama su bili zaprepašćeni rezultatima. Ekesperimenti su uspešno replicirani i to u 90 odsto slučajeva.

Shutterstock.com

Nezaobilazni Brajan Džonson

Interesantno je da ima izolovanih slučajeva borbe za dugovečnost koji su vrlo neobični, a koji su deo „takmičenja” da se pronađe način da se ostane dugovečan. Takav jedan individualni pristup je način života Amerikanca Brajana Džonsona.

Ovaj bogati tehnološki magnat, kojeg nazivaju i biohakerom, troši oko dva miliona dolara godišnje koristeći moto Don’t die. Da bi ostao mlad, radi rigorozne vežbe, uzima velike količine suplemenata, permanentno se podvrgava analizama, transfuziji, sprovodi specifičnu ishranu. Postavlja se pitanje da li se može izvesti zaključak na osnovu eksperimenta jedne osobe i, ako njegov eksperiment uspe, da li je moguće znati šta je tačno najviše uticalo na produženje života. Da ne pominjemo da je njegov način života nemoguć za većinu ljudi.

Nadamo se da će sestre Kern uspeti da ostvare svoj cilj i da će njihov san postati realnost, odnosno da će dugovečnost i kvalitetan život u starosti postati realnost za mnoge ljude.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvor: https://www.linkgevity.com/