Da li možemo da imamo sluh kao sove i slepi miševi?

Čini se da su ljudi oduvek zavideli životinjama na njihovim sposobnostima, na primer na tome što imaju dobar sluh, vid, mogućnost letenja…

Kako bi bilo dobro da možemo da čujemo kao slepi miševi ili da precizno lociramo zvuke kao sove! To bi značilo da imamo pojačano čulo sluha. Za sada je akcenat na razvoju aparata za sluh koji pomažu ljudima koji imaju oslabljen sluh. Nažalost, poznato je da gubitak sluha nepovoljno utiče i na mentalno zdravlje.

Onaj ko malo bolje poznaje fiziologiju životinja, verovatno zna da slepi miševi čuju mnogo bolje od nas, odnosno čuju frekvencije koje mi ne čujemo, ili da sove mogu precizno da odrede odakle dolazi zvuk, što ljudima predstavlja teškoću.

Naše uši mogu da registruju samo zvuke određene frekvencije, i to je zbog anatomije ušiju, jer su dlačice koje prikupljaju zvuke smeštene duboko u unutrašnjem uhu. Takođe, ne možemo precizno da odredimo iz kog pravca zvuk dolazi zbog kratkog i zaobljenog oblika našeg spoljašnjeg uva.

Bioničko uvo

Na tržištu postoje implantati koji se mogu direktno povezati sa slušnim nervom. Kako tehnologija napreduje, to se sve više pojavljuju mogućnosti za razvoj aparata koji bi mogli omogućiti da čujemo frekvencije koje naše uvo ne može čuti.

Naučnik Robert Šenon je najviše radio na menjanju funkcije unutrašnjeg uva i mogućnosti pretvaranja zvuka u električnu energiju, koja potom stimuliše slušni nerv. Šenon je radio u House Ear Institute u Los Anđelesu, na tehničkom polju, i to najviše na mogućnostima da govor bude što razgovetniji osobi koja ne čuje dobro, da se bolje razaznaju reči. Najviše se posvetio izučavanju načina na koji se zvuk pretvara u električne impulse.

Kada bismo i mogli da čujemo neke druge frekvencije, postavlja se pitanje da li bi naš mozak to mogao da registruje i koristi. Ako bi dete, čiji je mozak još u razvoju, odrastalo s tom mogućnošću, moglo bi da uključi u svoja čula i te nove senzacije i tako oseti svet oko sebe na drugačiji način, smatra Šenon.

Inače, prvo bioničko uvo, višekanalni aparat, ugradio je 1978. godine dr Grejem Klark na Univerzitetu u Melburnu, Australija. Od tada je tehnologija uznapredovala, aparati su sve manji, a sama procedura, koja nije invazivna, izvodi se u totalnoj anesteziji.

Shutterstock.com

Izmenjena anatomija uva utiče na sluh

Naš eholokacijski sistem je relativno primitivan i ne omogućava nam da preciziramo odakle dolazi zvuk, da li je izvor iza ili ispred nas. Fred Vajtman, naučnik koji je radio u Heusser Hearing institutu u Luisvilu, SAD, smatra da bi se sa samo nekoliko hirurških poteza (manjom hirurškom intervencijom) spoljašnje uvo moglo preoblikovati. Ideju, odnosno inspiraciju, dobio je opservirajući slušni aparat sova. Perje, koje se nalazi oko slušnog aparata sova, deluje kao neka vrsta fišeka i pojačava na taj način njihovu osetljivost na tačnu lokaciju izvora zvuka.

Moglo bi, smatra on, da se napravi savršeno uvo samo izmenom veličine i oblika spoljašnjeg uva koje je, inače, malo i plitko.

U jednom eksperimentu istraživači su, koristeći vosak, preoblikovali uvo i postigli razliku. Istraživanje je potvrdilo da se mozak posle nekoliko nedelja uspešno adaptiralo i interpretiralo zvuk, što je potvrdilo da je ljudski mozak fleksibilan i da se može prilagoditi promenama, odnosno novim oblicima uha.

Pregled literature širom sveta pokazuje da je akcenat ipak na aparatima za veliki broj ljudi koji slabo čuju, dok će fantazije, koje su moguće, pričekati, jer nam dodaci postojećem normalnom sluhu nisu neophodni.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com