Telesna dismorfija (Body dysmorphia) – šta je dismorfofobija

Patite li možda od telesne dismorfije ili dismorfofobije? Kako biste saznali odgovor na ovo pitanje, razmislite o tome koliko ste zadovoljni svojim fizičkim izgledom?

Odgovori koji se najčešće sreću kada sebi postavite ovo pitanje idu od krajnjeg nezadovoljstva do umerenog zadovoljstva. Relativno mali broj ljudi će na ovo pitanje odgovoriti tako što će pokazati izuzetno zadovoljstvo i ushićenost svojim fizičkim izgledom. Znatno je veći broj onih koji nisu mnogo razmišljali o tome (što je dobar znak…) ili su umereno zadovoljni svojim fizičkim izgledom.

Ipak, postoji znatan broj osoba oba pola koje su veoma nezadovoljne pojedinim aspektima svog fizičkog izgleda a kod nekih od njih to nezadovoljstvo svojim telom toliko je izraženo da se može smatrati psihološkim poremećajem.

Da li je i kod vas prisutan ovaj poremećaj i šta možete preduzeti kako biste ga prevazišli, saznaćete u ovom tekstu.

Šta je telesna dismorfia (body dismorphia) ili morfofobija

Slika sopstvenog tela (body image) odnosi se na to kako osoba opaža svoje telo i kakva osećanja ima u vezi sa tom percepcijom. Pozitivna slika sopstvenog tela povezana je sa zadovoljstvom, a negativna slika sa nezadovoljstvom sopstvenim telom.

Mnogi ljudi su zabrinuti zbog slike sopstvenog tela. Najčešće su preokupirani težinom, kožom, kosom, ili oblikom i veličinom određenih delova tela. Preokupacija pojedinim aspektima sopstvenog fizičkog izgleda posledica je toga što se tokom istorije velika pažnja poklanjala lepoti tela.

Svako društvo tokom istorije imalo je određene standarde telesne lepote koji su se oblikovali putem medija i drugih kulturnih posrednika i bili su od velikog uticaja na individualno opažanje sopstvenog tela. U pojedinim slučajevima taj uticaj je toliko veliki da možemo govoriti o psihičkim poremećajima koji su povezani sa slikom sopstvenog tela: telesnoj dismorfiji (body dismorphia) ili morfofobiji.

Telesni dismorfični poremećaj ili telesna dismorfija (body dismorphia) je psihološki poremećaj koji karakteriše negativna slika sopstvenog tela, ekscesivna/opsesivna preokupacija sopstvenim telesnim izgledom, tj. „nedostacima“ i provođenje mnogo vremena u zabrinutosti zbog svojih telesnih „nedostataka“ iako te „nedostatke“ drugi ljudi često ni ne primećuju.

Ključni simptomi telesne dismorfije su:

• veoma izražena zabrinutost zbog izgleda, oblika ili veličine određenog dela sopstvenog tela (kod žena su to najčešće lice, posebno nos, zatim grudi, noge, a kod muškaraca pored lica, kose i mišića, oblik i veličina polnog uda);
• provođenje mnogo vremena u poređenju svog izgleda sa izgledom drugih;
• provođenje mnogo vremena pred ogledalom ili izbegavanje ogledala;
• ulaganje mnogo vremena i truda da se prikrije telesni „nedostatak“;
•  osećaj posramljenosti, stida i zbunjenosti;
• prisustvo neprijatnosti bitisanja u sopstvenom telu;
• iskrivljeno opažanje sopstvenog tela.

Telesna dismorfija može se pojaviti u bilo kojem životnom dobu i kod oba pola, mada je najčešći kod adolescenata a relativno je učestaliji kod žena no kod muškaraca.

Prema pojedinim istraživanjima, između 35% i 81% adolescentkinja i između 16% i 55% adolescenata nezadovoljno je svojim telesnim izgledom, što predstavlja podlogu za razvoj telesnog dismorfičnog poremećaja.

Telesna dismorfija, ako se ne tretira na odgovarajući način može ozbiljno poremetiti svakodnevni život, radnu efikasnost i odnose sa drugim ljudima.

U pojedinim slučajevima može dovesti i do bespotrebnih hirurških intervencija, bespotrebnog i štetnog uzimanja suplemenata (npr. hormona za izgradnju mišića…), depresije, poremećaja ishrane, pa čak i do samoubistva.

Da li je dismorfofobija (strah od ružnoće) bolest savremenog doba?

Ideali lepote bili su važni u svakom društvu jer oni zapravo imaju svoj evolucioni smisao: lepota je nesvesno povezivana sa dobrim genima. Na taj način osobe koje su ispunjavale društvene standarde telesne lepote i privlačnosti imale su veće šanse za reprodukciju i prenošenje gena u naredna pokolenja.

Taj neprekidni društveni pritisak i „bombardovanje“ idealima telesne lepote često dovode do toga da se pojedine osobe ne osećaju prijatno u vezi sa sopstvenim izgledom što dovodi do stresa i posledično lošeg zdravlja utičući tako na radna postignuća, društveni život i mnoge druge aspekte života pogođene osobe.

U naše vreme taj pritisak je posebno izražen zahvaljujući sveopštem prisustvu digitalne komunikacije, društvenih mreža, te vrlo razvijenoj mašineriji estetske hirurgije i modne i farmaceuutske kozmetičke industrije. Propagandne poruke kojima su danas ljudi „zatrpani“ u osnovi sadrže jednu vrlo „podmuklu“ ideju o postojanju „idealnog izgleda“ ili samo malog broja tipova prihvatljivog izgleda i da su savremenom čoveku na raspolaganju vrlo razvijena hirurška, modna i kozmetička sredstva koja ga lako i brzo mogu transformisati u prihvatljiv ideal telesne lepote.

To često dovodi do velikih ličnih tragedija osoba sa dismorfofobijom koje u nastojanju da izleče svoj prevashodno psihološki poremećaj pribegavaju opasnim i neizvesnim hirurškim i nehirurškim tretmanima kojim, u rukama nekvalifikovanih prevaranata, ponekada unakažavaju sopstveno telo ili nanose veliku štetu svom telesnom zdravlju.

Tretman telesne dismorfije: kako se leči telesna dismorfija?

Ukoliko su simptomi telesne dismorfije blagi, tretman koji može biti od velike pomoći je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT). Ova terapija pomaže pre svega tako što menja način na koji razmišljate i uticajem na promenu vašeg ponašanja.

Ova terapija uobičajeno u tretmanu telesne dismorfije uključuje tehniku poznatu pod imenom „izlaganje uz prevenciju reakcije“. Uz pomoć terapeuta postepeno ćete se suočavati sa situacijama koje vas navode da se opsesivno bavite svojim izgledom i da se stoga osećate strepljivo i loše.

Uz pomoć terapeuta naučićete zapravo da opsesivne misli o svom izgledu i posledičnu reakciju anksioznosti zamenite zdravijim reakcijama.

Ukoliko su simptomi telesne dismorfije ozbiljniji, pored KBT korisnim su se pokazali i pojedini lekovi za lečenje depresije. Za tretman telesne dismorfije koriste se prevashodno antidepresivi koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI-Selective Serotonine Reuptake Inhibitors). Najčešće se za tretman telesne dismorfije koristi antidepresiv Fluoxetine, koji je poznat pod imenom Prozak (Prozac).

Važno je imati u vidu da procenu težine vaših simptoma i odabir tretmana morate prepustiti stručnjacima koji se bave pružanjem profesionalne psihološke pomoći. Ono što vi sami možete da uradite bilo da prevenirate nastanak poremećaja ili dok čekate na zakazani razgovor sa stručnjakom ukoliko ste kod sebe prepoznali simptome telesne dizmorfije jeste da primenite pojedine savete američkog Nacionalnog udruženja za poremećaje u ishrani:

• Okružite se ljudima koji izgledaju kao da su zadovoljni svojim telesnim izgledom;
• Vežbajte pozitivno „obraćanje sebi“: umesto da kažete sebi „Ruke su mi prevelike“ recite sebi „Ruke su mi snažne“;
• Ne zaboravite da lepota nije samo u fizičkom izgledu;
• Napravite listu od 10 stvari koje vam se sviđaju kod sebe samih a ne odnose se na telesni izgled;
• Posmatrajte sebe kao celovitu osobu, a ne kao „telesni nedostatak“;
• Budite kritični prema medijskim porukama i slikama koje dovode do toga da se osećate uznemireno zbog svog telesnog izgleda;
• Razmišljanje o svojim telesnim „nedostacima“ zamenite nekim hobijem ili nekom drugom aktivnošću koja dovodi do toga da se osećate dobro.

Na kraju, ne zaboravite prelepu misao Patrijarha Pavla o tome da je „telo moje hram duše moje“. I počnite da ga posmatrate kao manje ili više savršeni hram duše vaše. Najsavršeniji hram koji imate. Vaše telo, kao i svaki hram, zaslužuje poštovanje.