Šta je dijastaza – nedoumice i moguća rešenja
Većina doktora ne obraća pažnju na dijastazu mišića stomaka, uključujući i ginekologe, dok hirurzi primarno predlažu operaciju i konačno, treneri rešavaju problem treningom
Opet smo bili u prilici da razmatramo stanje koje različite profesije i specijalnosti potpuno drugačije vide, odnosno ne vide. Već je bilo reči o nerazumevanju telesne kompozicije, procenta telesnih masti, doziranju fizičke aktivnosti i monitoringu srčane frekvencije.
Tako, većina doktora gotovo uopšte ne obraća pažnju na dijastazu mišića stomaka, uključujući i ginekologe, dok hirurzi primarno predlažu operaciju i konačno, treneri rešavaju problem treningom.
Razlog pisanja o tome je ideja moje studentkinje da piše diplomski rad na temu dijastaze, jer ima solidno praktično iskustvo i uspeh u lečenju žena s kojima trenira.
Kao i uvek, treba poći od definicije, jer jedan od razloga za razmimoilaženje u mišljenjima je i nerazumevanje problema. Dijastaza rektusa abdominisa (diastasis recti abdominis) je anatomski termin koji opisuje stanje u kome su dva mišićna snopa trbušnih mišića razdvojena više od normalne fiziološke razdaljine, i to u 90 odsto slučajeva nakon porođaja.
Anatomski termin dijastaza opisuje stanje u kome su dva mišićna snopa trbušnih mišića razdvojena više od normalne fiziološke razdaljine
Tu razdaljinu čini vezivno tkivo, tačnije tetiva koja povezuje mišiće i zove se linea alba ili bela linija. I dijagnoza se sama nameće, jer suštinski predstavlja merenje razdaljine, što se čini krajnje jednostavno – umetanjem prstiju između dva snopa rektalnih mišića. Ako je razmak veći od dva prsta, može se govoriti o dijastazi i početi sa vežbanjem. Prema različitim studijama, 60 odsto žena ima dijastazu tokom prvih šest meseci nakon porođaja, dok 32 odsto tokom 12 meseci ima dijastazu koja se povlači vežbanjem.
Nežni pokreti
Nisu sve vežbe za trbušnjake preporučljive i dosta lako i intuitivno se može razumeti koje vežbe ne treba forsirati. Pre svega, one kojima se vrši veliki pritisak na prednji trbušni zid, koji je zahvaljujući razmicanju trbušnih mišića oslabljen. Tako, na primer, ne preporučuje se plank koji predstavlja jednu od najboljih vežbi za stabilnost celog organizma, jer se vrši direktni pritisak na prednji trbušni zid. Slično se dobija klasičnim pregibanjem trupa (tzv. crunch) koji predstavlja jednu od najstandardnijih vežbi, ali se kod dijastaze ne preporučuje zbog direktnog pritiska na prednji trbušni zid. Upravo zbog toga, uvek je dobro vežbati sa fitnes trenerom koji ima iskustva sa dijastazom i koji će izabrati vežbe koje će uticati na primicanje trbušnih mišića, a ne na dodatno razmicanje.
Nisu sve vežbe za trbušnjake preporučljive i dosta lako i intuitivno se može razumeti koje vežbe ne treba forsirati
Da bi se popravila dijastaza rektusa, treba da se izvode nežni pokreti koji angažuju trbušne mišiće. Radi se o indirektnom opterećenju trbušnjaka kojim se postepeno vraća snaga i masa, i na taj način ujedno i smanjuje razmak između njih. Na Jutjubu postoji veliki izbor vežbi, kao na primer:
Fitnes trener koji ima iskustva sa dijastazom izabraće vežbe koje će uticati na primicanje trbušnih mišića, a ne na dodatno razmicanje
ali ipak je neophodno da se malo zainteresujete i izaberete one koje vežbe koje imaju najviše smisla.
Naravno, kao i kod svakog vežbanja, jako je važno pravilno disanje.
Nedoumice lekara
Ipak, postoji veliki broj stručnjaka koji predlažu operaciju kao rešenje. Moj savet je da treba kao kod svakog stanja ili bolesti pogledati indikacije. Tako, Klivlend klinika radi operacije dijastaze samo ako postoji kila ili dodatni problemi sa viškom sala i kože, koji se ne mogu regulisati vežbanjem. Operacija poznata kao tummy tuck ili abdominoplastika je procedura kojom se stomak izravnava uklanjanjem viška masnoće i kože, i zatezanjem mišića u trbušnom zidu.
Prema različitim studijama, 60 odsto žena ima dijastazu tokom prvih šest meseci nakon porođaja, dok 32 odsto tokom 12 meseci ima dijastazu koja se povlači vežbanjem
Očigledno, mnoga pitanja su otvorena. Već nasumični pregled literature pokazuje da lekari, koji razumeju probleme i pokušavaju njima da se bave, imaju nedoumice. Značajno je da stručnjaci počinju da prepoznaju problem i da rade na faktorima rizika, prevenciji i terapiji. Tako, kolege iz Poljske smatraju da je neophodno dalje istraživanje, jer ne postoji saglasnost oko lečenja, a definitivno ne postoji dugotrajno praćenje različitih vrsta terapijskih pristupa.
Ako je razmak veći od dva prsta, može se govoriti o dijastazi i početi sa vežbanjem
Izgleda da je interesovanje moje studentkinje više nego opravdano. To i jeste jedini način da rad studenata ima svoju svrhu i da se kroz lično iskustvo i istraživanje prezentuju rešenja određenog problema, i što je najvažnije, da motivišu one s kojima vežbaju. Očigledno je da i problem kao što je dijastaza jedino u interakciji sa motivisanim stručnjacima može adekvatno da se reši.