Selin Dion – apsolutni pobednik Olimpijskih igara u Parizu
Nastup Selin Dion na platformi Ajfelove kule, na otvaranju 33. Olimpijskih igara u Parizu, potvrdio je da ipak nije sve relativno. Svojim savršenim glasom sa tri oktave raspona i nadahnutim, prefinjenim izvođenjem klasične francuske šansone Edit Pjaf, Selin Dion nikoga nije ostavila ravnodušnim.
U slučaju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, reč „nikoga” ima posebnu težinu. Jer, pariska svečanost je oštro podelila publiku. Dok su jedni oduševljeni inovativnošću, inkluzivnošću i otklonom od tradicionalnog, drugi su zbunjeni pred novotarijama i ogorčeni zbog karikiranja temeljnih evropskih vrednosti.
Ali kad je pred sam kraj svečanosti sa Ajfelove kule zapevala Selin Dion, jaz kao da se zatvorio. U tih nekoliko minuta dok je trajalo njeno izvođenje Himne ljubavi, svi sukobi su se umirili, svi su morali da zaćute i da se poklone.
Tako je pevačica Selin Dion postala apsolutni pobednik ovih Olimpijskih igara.
Bolest koja pogađa jednog u milion
Ovaj nastup za samu Selin Dion predstavlja ne samo profesionalni već i lični trijumf. Bio je to njen prvi nastup pred publikom posle četiri godine i nakon što joj je dijagnostikovana bolest zbog koje je morala da prekine svetsku turneju i da objavi da više neće pevati.
Dijagnostikovan joj je sindrom ukočene osobe, autoimuna bolest koju uzrokuje nepravilan rad nerava i mišića. Ispoljava se kroz epizode spazama mišića, naročito grla, nogu i ruku. Pogađa prosečno jednog u milion ljudi. Za bolest nema leka.
Prve simptome Selin Dion osetila je tokom nastupa na sceni. Kako sama kaže, bilo je to kao da na nekoliko trenutaka ne kontroliše glas, kao da ima mali spazam. Nije baš odmah to ozbiljno shvatila, dešava se, ništa strašno. Ali je to nastavilo da se dešava. I ubrzo više nije bilo dovoljno da poneku svoju numeru spusti za koji ton niže. „Bilo je to kao da me neko steže za grlo.”
Kad su joj posle dužih pretraga lekari saopštili dijagnozu, Selin kaže da joj je gotovo laknulo jer je sad bar znala šta joj je. Ali je takođe znala da ne može i neće da se preda.
Dokumentarac Ja sam Selin Dion
Lekari su joj rekli da postoje medikamenti i fizikalna terapija koje bolest drže pod kontrolom i usporavaju napredovanje. Selin je odlučila da sa svojim obožavaocima podeli ono što joj se dešava. „Uvek sam bila otvorena knjiga”, rekla je u obraćanju iz svoje kuće u Las Vegasu, u kome su 2003. podigli dvoranu za njene nastupe.
Do najpotresnijih detalja, svoju borbu sa bolešću otkrila je u dokumentarnom filmu Ja sam Selin Dion. Film je režirala Ajrin Tejlor, vlasnica nominacije za Oskara, a premijerno je prikazan krajem juna ove godine.
„Ovaj dokumentarac govori svetu zašto sam bila odsutna. Nisam nestala iz onoga što najviše volim – da pevam i da nastupam pred publikom – jer sam to htela. Ne. Ja još uvek imam veliku strast prema tome”, rekla je Selin.
Bolest menja život cele porodice
U dokumentarcu se vide i trenuci demoralisanja, lice zgrčeno od bolova, periodi kada je mogla da govori samo šapatom, invalidska kolica, trenuci u kojima ne može da zadrži bezglasne suze. „Morala sam da se borim, pre svega zbog svoje dece. Oni su moj prioritet”, objasnila je.
Bilo je teško. Njeni sinovi tek što su izgubili oca. „Da li sada treba da izgube i majku”, pitala se.
Njena bolest nije potpuno poremetila samo njen život, već i živote njene dece. Svoje sinove, naročito mlađe blizance koji su u trenutku kad joj je ustanovljena dijagnoza imali po 12 godina, morala je da prirpemi na ono što joj se s vremena na vreme dešava i da ih obuči kako da reaguju i kako da joj pomognu da se ne bi još više povredila.
Konačno, njene terapije su uspele, telo i glas su joj se oporavili. Ali tek nakon što im je posvetila četiri godine života.
Selin Dion sa sinom Rene Šarl Anželiljem © Kathy Hutchins / Shutterstock.com
Kako objasniti deci da su izgubila oca
Pobedonosni ishodi gotovo nemogućih borbi kao da su lajtmotiv ove krhke žene anđeoskog glasa i prefinjenih emocija.
Njena borba za potomstvo bila je duga i stresna. Prva trudnoća došla je posle višegodišnjih terapija i vantelesnih oplodnji i prvi sin Rene Šarl Anželil rodio se 2001. Selin je želela još dece, pa se ciklus hormonskih terapija, šest veštačkih oplodnji uz jednu izgubljenu trudnoću, nastavio sve dok 2010. nije rodila blizance Nelsona i Edija.
Kad su blizanci imali četiri godine, Selin je objavila da prekida sa nastupima kako bi bila uz muža i negovala ga jer mu je dijagnostikovan rak grla. Kad je njen muž Rene Anželil umro dve godine kasnije, u svojoj 74. godini, za Selin je nastupio posebno dramatičan period.
Osim što se borila sa sopstvenim bolom, morala je svojim dečacima da objasni i olakša gubitak oca. Koristila je balone, koje bi zajedno puštali da odlete i objašnjavala da je tako i tata tamo negde, da se neće vratiti, ali da ih sigurno gleda odozgo. Povremeno je podsticala dečake da napišu poruke ocu, prikače ih na balone i šalju ih put oblaka.
Moj glas je režiser mog života
Pritom, njen lični bol bio je gotovo nepodnošljiv. Rene Anželil ne samo da je bio ljubav njenog života, već je bio jedina ljubav njenog života. Upoznala ga je kad je imala 12 godina, a on 38.
Zapravo, tada je Anželil, jedan od najznačajnijih kanadskih muzičkih menadžera, dobio njen prvi demo-snimak sa pesmom Samo snovi, koju su zajednički komponovali Selin, njen brat i majka. Porodica u kojoj je Selin rođena 1968. kao najmlađe, 14. dete, živela je u malom mestu u kanadskom Kvebeku. Svi su bili talentovani za muziku, ali su bili skromna porodica. Otac je otvorio pijano bar u kome su sva deca radila, svirala i pevala. Ali Selin je više od svih ostalih želela da postane pevačica.
Shvatajući koliko je njen glas poseban i s kakvom emotivnošću peva, njen stariji brat Mišel se potrudio da je predstavi potencijalnom menadžeru. Kad je Anželil čuo kako Selin peva, odlučio je da stavi hipoteku na svoju kuću da bi finansirao njen prvi album iz 1981. Zato Selin s pravom danas kaže: „Moj glas je režiser mog života.”
Karijera čuda od deteta
Ta ploča je Selin učinila zvezdom u Kvebeku. Vrata međunarodne karijere otvorila joj je pobeda na Jamaha festivalu u Tokiju 1982.
Kad je imala 18 godina, Selin je rekla Anželilu da želi da bude zvezda kao Majkl Džekson. Tada je počela da usavršava engleski (maternji jezik joj je francuski) i uradila estetsku rekonstrukciju zuba. Na anglofonom tržištu pojavila se 1990. albumom Unison, koji joj je omogućio da sa Pibom Brajsonom otpeva noseću numeru za film Lepotca i zver iz 1991. To ju je dovelo u vrh top-lista u Britaniji i Americi. Pesma je osvojila i Oskara i Gremi nagradu.
Do 1995. Selin Dion prodala je 40 miliona albuma širom sveta, ali je ljubavna tema iz filma Titanik, My Heart Will Go On, postala njen muzički potpis. Album Falling Into You iz 1996, sa 25 miliona prodatih primeraka u svetu, postao je najpodavaniji te godine.
Selin Dion sa mužem Rene Anželijem © Marcin Kadziolka / Shutterstock.com
Svi simptomi zaljubljenosti
Kako se razvijala njena karijera od čuda od deteta do svetske zvezde, tako se menjao i njen odnos prema Reneu Anželilu. Još dok je bila maloletna, i na turneje i nastupe išla s majkom, Selin je Reneovu sliku držala ispod jastuka i svoja osećanja prema njemu tajila od svih, a naročito od majke.
„Sve manje sam mogla da krijem da sam zaljubljena u Renea jer sam imala sve simptome”, pričala je Selin.
Nakon što je u 20. godini pobedila u Dablinu na takmičenju za Pesmu Evrovizije 1988, dobila je novo samopouzdanje i odlučila da se bori za svoju ljubav. Ipak, ona i Rene su krili svoju vezu narednih pet godina, strahujući od osude javnosti zbog razlike u godinama (26 godina) i činjenice da je on za sobom imao dva braka i troje dece.
Verili su se u martu 1993, kad je izašao njen album The Colour of My Love, za koji je prvi put javno rekla da je on izraz njene želje da sa fanovima podeli svoju muziku, ali i da obelodani svoj privatni život, jer je Rene „boja njene ljubavi”. Ispostavilo se da je iskrenost osvojila publiku i da je ovaj uvid samo upotpunio njenu javnu personu. Album je prodat u šest miliona primeraka u SAD i impresivna dva miliona u Kanadi i doživeo globalni uspeh.
Venčanje i sahrana u Montrealu
Venčali su se 1994, kad je ona imala 26, a on 52 godine, u Notr Dam bazilici u Montrealu. Venčanje je prenosila kanadska televizija. U istoj bazilici, 21 godinu kasnije, održana je pogrebna misa za Renea.
Oproštajni govor ocu održao je najstariji sin, tada 15-godišnji Rene Šarl. Sin je krenuo roditeljskim stopama i pod umetničkim imenom Big Tip debitovao 2018, dok je projekat iz 2020. potpisao kao RC Angelil.
Nakon muževljeve smrti, Selin ne samo što je morala da se bori sa sopstvenim bolom i bolom svojih sinova, već je preuzela potpuno rukovođenje i kontrolu nad produkcijskim kompanijama, koje je do tada vodio njen muž. A samo dva dana posle Reneove smrti umro joj je i brat Danijel, u 59. godini života.
Trijumfalna 56. godina
Dve godine kasnije ustanovljen joj je poremećaj sluha, zbog koga je morala da se podvrgne operaciji. U to vreme, ali i kroz celu karijeru, njena izrazito mršava figura objašnjavana je činjenicom da ima poremećaj ishrane, ali je ona to uvek odbijala. „Imam oko sto koncerata godišnje i naporne turneje i ne bih sve to mogla da izdržim kad se ne bih ispravno hranila”, objašnjavala je.
A kad je 2022. zbog bolesti morala da prekine turneju, u trenucima kad joj je bivalo bolje, poručivala je: „Ponovo ću biti na sceni. Ne znam tačno kada, ali verujte mi, biću.”
I održala je to obećanje. U 56. godini, posle svega što je preživela, stala je pred publiku koja se broji milijardama i otpevala tako da su sve zaraćene estetike morale da zaćute.
Naslovna fotografija – Selin Dion © Tinseltown/ Shutterstock.com