Sarajevo film festival – srce za sve koji veruju u bolji i pravedniji život
Naslov je mogao da bude i šaljiv i da glasi: Sa direktorom CIA na Sarajevskom filmskom festivalu. Šalu na stranu, ali dolazak Meg Rajan, glavne zvezde jubilarnog, 30. po redu festivala, zaista se poklopio sa dolaskom šefa CIA. Po čaršiji su se čula razna nagađanja, ali direktor je već otputovao dok je Meg držala master klas. Pošto nije imala značajnija ostvarenja poslednjih godina, organizator se odlučio da ponovo pusti njen film iz 1998, You’ve Got Mail (koji je kod nas prikazivan pod naslovom Stigla vam je pošta) i poslednji film iz 2023. What Happens Later (Šta je bilo posle) koji nije prošao baš sjajno. Ipak, Meg je dobila počasno Srce Sarajeva, nagradu ustanovljenu 2005. godine s ciljem odavanja priznanja pojedincima za izuzetan doprinos afirmaciji i razvoju filmske industrije te podršci i razvoju Sarajevo film festivala. Pored nje, počasno srce je dobio palestinski režiser Eli Sulejmani i oskarovac Aleksander Pejn, kao i čuveni režiser Pol Šreder.
Srce Sarajeva za srpske glumice
Nagrade su dobile i naše glumice. Jovana Stojiljković, koja je prošle godine dobila Srce Sarajeva za glavnu žensku ulogu u TV seriji Vera, uručila je nagradu Olgi Odanović, ovogodišnjoj dobitnici nagrade za najbolju glumicu u kategoriji TV komedije, za ulogu u seriji Radio Mileva. Glumica Kris Gavrić dobila je nagradu za zvezdu u usponu, za ulogu Sonje u seriji Radio Mileva (ova serija dobila je i nagradu za režiju koja je pripala Elmiru Jukiću). Jasna Đuričić dobila je nagradu za najbolju glavnu glumicu, za ulogu inspektorke Nevene Murtezić u TV seriji Znam kako dišeš.
Srce Sarajeva za najboljeg glumca u TV seriji ove godine je posthumno dobio glumac Žarko Laušević za ulogu vojvode Mišića u seriji Vreme smrti.
Naše serije Nobelovac (priča o Ivi Andriću, u tumačenju Tihomira Stanića) i Sablja (priča o ubistvu Zorana Đinđića, koga glumi Dragan Mićanović) naišle su na neverovatan prijem i sigurno će biti pravo iznenađenje za gledaoce u narednom periodu.
Narodno pozorište u Sarajevu – Sarajevski filmski festival © Privatna arhiva, Prof. dr Nenad Dikić
Gledao sam i novi film Rajka Grlića Svemu dođe kraj u kome, između ostalog, glume Jelena Đokić i Boris Isaković, uz kolege iz Hrvatske i Bosne. Film govori o svemu onome kroz šta prolaze države u tranziciji i nasilju koje trpe, sa iznenađujućim krajem koji se dešava u društvu u kome nema pravde.
Dirljiv i hrabar japanski dokumentarac
Međutim, najveći utisak na mene je ostavio dokumentarni film Black Box Diaries (Dnevnici crne kutije) u kome režiserka Šiori Ito istražuje seksualni napad koji je doživela, nastojeći da krivično goni uticajnog prestupnika, tačnije prijatelja pokojnog premijera Japana. Njena potraga razotkriva zastareli pravosudni i društveni sistem Japana, što predstavlja iznenađenje, jer problemi sa kojima se ona suočava više su karakteristični za nerazvijena društva, a ne za najnapredniju zemlju na svetu.
Zbog toga je njen dokumentarac duboko dirljiv i hrabar jer se bavi nasiljem nad ženama, koje je i u Japanu obavijeno stigmom. Čini se da njen film može da se uporedi sa čitavim pokretom #MeToo koji se desio u Americi, a zatim proširio na ceo svet. Bio bih slobodan i da ovaj film uporedim sa filmom naše glumice Danijele Štajnfeld, koja je svoje iskustvo prikazala u filmu Hold me right (2020).
Šiori Ito je kroz sirove i intimne snimke pokazala svoj put do pravde i konačne pobede. Njena spremnost da okrene kameru ka sebi, hvatajući svoje emocije i borbu, unosi dubok osećaj autentičnosti i podstiče gledaoce na razgovor o seksualnom nasilju i hitnoj potrebi za promenom, kako u Japanu tako i širom sveta. Bilo je jako interesantno nakon filma čuti pitanja gledalaca, a gotovo svi su bili muškarci, o tome šta dalje, kako se oseća itd. Očigledno da su mladi zainteresovani za problem i da ovakvi filmovi podstiču na akciju i borbu za društvo bez nasilja. A sve se to događalo dok je u Indiji organizovan sveopšti štrajk zdravstvenih radnika nakon silovanja i smrti doktorke u bolnici.
Razgovor sa Siori Ito nakon filma © Privatna arhiva, Prof. dr Nenad Dikić
Bolna nepravda prikazana u indijskom filmu
I kad smo kod Indije, treba pogledati film Santosh, scenaristkinje i režiserke Sandje Suri (Sandhya Suri), u evropskoj koprodukciji pod okriljem BBC-ja. U filmu, novopečena udovica Santoš nasleđuje muževljev posao policajca u ruralnim predelima severne Indije. Kada se pronađe telo devojčice, ona je uvučena u istragu pod okriljem feminističke inspektorke Šarme i, kako to biva, uticajne ubice ostaju na slobodi dok nevini dečak biva pretučen do smrti. Bolna nepravda prikazana u filmu, sa kojom se suočavaju i svi građani bivših republika Jugoslavije, predstavlja metaforu društva u kome vlada nasilje i u kome je pravda nedostižna.
Na kraju, treba reći da su se u Sarajevu sreli glumci, filmovi, produkcije svih bivših jugoslovenskih republika. Sreo sam neke drage ljude, prepoznao karaktere koji su nekad krasili jednu veliku zemlju i opet se osetio jugonostalgično. Dobro je što postoji ovakav festival koji, iako dodeljuje nagradu Srce Sarajeva, pripada svima onima koji slobodno misle i veruju u bolji i pravedniji život, bez nasilja, a sa puno razumevanja za druge, onako kako je nekad bilo u jednoj velikoj zemlji.
Naslovna © Privatna arhiva, Prof. dr Nenad Dikić