Rizik na planinarenju – da li je 45+ populacija u većoj opasnosti

Ako se gleda znanje, najviše stradaju početnici i oni najiskusniji, prvi zato što nedovoljno znaju, a drugi jer se opuste misleći da im se ništa ne može dogoditi

Odlazak na planinarenje uvek prati uzbuđenje i predstavlja autentični beg od gradskog života. Popularnost planinarenja, koja se posebno beleži nakon kovid pandemije, dostigla je vrhunac, ali nažalost ne funkcioniše sve kako treba. Naš poslednji pohod na Durmitor nas je upravo podsetio na drugu stranu medalje – opasnost planinarenja.

Prostim guglanjem dolazimo do podatka o pet smrti na ovoj planini u poslednje dve godine. Iako mi nemamo službenu statistiku, među stradalima prednjače žene. Tačnije, prema novinskim člancima, jedan muškarac i četiri žene. Za dve planinarke koje su stradale, oni koji su ih poznavali kažu da su bile iskusne i da ne razumeju kako je došlo do incidenta.

Međutim, samo letimičnim pogledom na planinare koje smo sretali ovog vikenda na Durmitoru uverili smo se da ima mnogo problema. Kao ljudima koji se bave sportskom medicinom, prvo što nam pada u oči je fizička spremnost i oprema.

Patike nisu adekvatna oprema

Višak kilograma kod nekih planinara je toliko očigledan da se opravdano postavlja pitanje kondicije. Ako se zna da od Sedla do Bobotovog kuka ima u oba pravca 10 km i 1000 m visinske razlike, postavlja se opravdano pitanje zašto neko ko ne trenira redovno, veruje da će to moći da savlada bez problema.

Drugi problem je oprema, pre svega cipele i odeća, ali i količina koja se nosi. Potpuno je nerazumno ići u patikama, a većina ljudi koje smo sreli su imali patike.

Sportske patike nisu napravljene za hod po stenama, a ne mogu ni da zaštite zglob, kao planinarske cipele. Odevanje podrazumeva planinarske pantalone i nekoliko slojeva majica i jakni. Svakako, najbolji su proizvodi od merino vune, a postoji nekoliko tipova jakni koje štite organizam od različitih atmosferskih prilika, pa je neophodno uvek imati bar dve različite jakne, od kojih bi jedna morala da bude otporna na vodu i vetar.

Nemojte se pretovarivati

Konačno, kada je u pitanju oprema, važno je poneti samo neophodno, dovoljno vode i hrane, ali nikad previše. Planinari, pretovareni za jednodnevni izlet, problem su ne samo grupi, već pre svega samima sebi.

Naravno da ima mnogo drugih stvari na koje treba obratiti pažnju, pa smo zbog toga preveli pravi udžbenik, Planinarenje u leto, gde su objašnjene sve pojedinosti vezane za bezbedno planinarenje. 

Međutim, nesreće se događaju i najsposobnijima. Ako se gleda znanje, najviše stradaju početnici i oni najiskusniji, prvi zato što nedovoljno znaju, a drugi jer se opuste misleći da im se ništa ne može dogoditi. Svakako najbolje prolaze oni koji uvek žele da preduprede svaku opasnost. Pošto se kod nas ne vodi statistika nesreća u planini, iskoristićemo analizu „Nesreće u severnoameričkom planinarstvu” od 1947. do 2018. godine.

Prema objavljenim rezultatima, 2.799 ljudi je učestvovalo u planinarskim nesrećama, a 43 odsto ovih nesreća se završilo smrću.

Žene su nastradale u 12 odsto slučajeva. Padovi su bili najčešća nesreća (68 odsto incidenata, 45 odsto fatalnih), slede udar kamenja (7 odsto, 26 odsto fatalnih), lavina (6 odsto, 75 odsto fatalnih) i padanje u pukotinu (2 odsto, 52 odsto fatalnih ishoda). Prosečna starost žrtava bila je 30 godina.

Zbog svega je najvažnije biti pripremljen za planinarenje i nikada se ne opustiti. Upravo je opuštanje dovelo do nesreće u jednom pomenutom slučaju. Kako su očevici rekli, kada je planinarka prošla najopasniji deo obezbeđen sajlama, pala je na ravnom delu koji se smatrao bezbednim.

Ali da pođemo redom, priprema za planinarenje je važna kao i samo planinarenje. U pripremu se računa sve od planiranja samog planinarenja do pripreme celokupne opreme, a svakako je najvažnija kondicija i sveukupno zdravstveno stanje. Nema smisla da bilo ko veruje da će moći da pešači i penje se desetak sati na dan, ako toliko ne provede nedeljno vežbajući.

Obavite sportsko-medicinski pregled

Takođe, nije realno da neko očekuje da će se popeti na vrh planine ako mu je teško da se popne nekoliko spratova natovaren kesama iz samoposluge.

 Nema smisla da bilo ko veruje da će moći da pešači i penje se desetak sati na dan, ako toliko ne provede nedeljno vežbajući

Verujemo da je najbolje da se pre svakog ozbiljnog planinarenja obavi sportsko-medicinski pregled, izmeri procenat masti i aerobna sposobnost. Takođe, treba obratiti pažnju na cipele koje po onoj narodnoj „glavu čuvaju”. I naravno, biti u društvu odgovornih ljudi koji vode računa o svakom detalju, a pre svega o mogućnostima svakog planinara.

Pošto je ovo sajt za 45+ populaciju, posebno bih vam skrenuo pažnju na izvanrednu analizu koji je napravila Petzl fondacija, podržana od istoimenog proizvođača opreme. Naime, vidljivo je da se nakon 45 godina povećava smrtnost na hajkingu.

Slika 1. Broj umrlih tokom planinarenja u letnjem periodu prema polu i starosti

Podaci su važni jer su urađeni u Evropi, na populaciji evropskih planinara, što nam daje mogućnost da ih uporedimo sa našim planinarima. Očigledno da odgovaraju i nesrećama koje su se desile poslednjih godina na Durmitoru.

 Žene moraju biti oprezne ukoliko planinare tokom trudnoće, ukoliko imaju stalan problem sa anemijom i u menopauzi zbog veće šanse od preloma i povreda

Čekajući nove preporuke koje će objaviti UIAA (Međunarodna planinarska i penjačka federacija), u onima koje datiraju od 2008. godine navodi se da žene moraju biti oprezne ukoliko planinare tokom trudnoće, ukoliko imaju stalan problem sa anemijom i u menopauzi zbog veće šanse od preloma i povreda.

U svemu drugom nema većih razlika između žena i muškaraca i naravno da su ravnopravni u želji da osvoje najviše vrhove.

A za kraj, možda najvažnija mudrost planinarenja koje, kao jedna od retkih ljudskih aktivnosti, počiva na znanju – kada da idemo, kada da stanemo i kada da odustanemo.