Naslovna za kolumnu Mirjane Bobic Mojsilovic

Porodica

Najgledaniji rijaliti na Balkanu završen je ovih dana. I novine, i društvene mreže, i portali zatrpani su skandaloznim, ludim, neobičnim pričama o sudbinama „novih zvezda”.

Ono što pada u oči, čak i samo ovlašnim pogledom na tu „informativnu” papazjaniju, jeste jedan sasvim novi fenomen – žene, odnosno devojke koje postaju „zvezde” u ovom projektu, ispostavljaju se kao daleko ogavnije, bezobzirnije, moralno razularenije nego bilo koji muškarac koji je s njima „išao na posao” u Šimanovce.

Prevariti muža ili dečka i ostaviti ga u rijalitiju, sada više nije nikakav spektakl i postalo je neka vrsta norme. Ali javni „razvod” od porodice, potpuno odsustvo empatije na očaj, suze i bruku koja se nanosi majkama i očevima, braći i sestrama, ono je što obeležava ovaj novi trend. Nova „zvezda” je neko ko ne trpi ne samo kritiku svoje porodice nego neko ko je spreman da javno demonstrira nepoštovanje, inat, bezdušnost – jedna javno blati svoje roditelje i za to dobija ogroman medijski prostor, druga izjavljuje da je kući otišla samo zato što joj je tamo ostao telefon. I jedna i druga devojka (iako izazivaju isključivo zgražavanje javnog mnenja) ni na šta se ne obaziru, zagledane isključivo u brojke i poruke u svojim telefonima, što im garantuje „lepu budućnost” na javnoj sceni. Možda i ulazak u novi rijaliti već za mesec dana.

Sasvim jasno, ovde se radi o vrlo ozbiljnom projektu čiji ciljevi daleko nadmašuju koncept razvaljivanja javne scene. Razvaljivanje porodice, onoga na čemu počiva naš doživljaj sveta, izgleda da je novi zadatak – bagatelizovanje i besramna rasprodaja onoga od čega smo napravljeni – zbog pet minuta „slave”. Devojke su te koje u poslednjih nekoliko godina na ovu temu vode glavnu reč.

Ako se iko više pita zašto se ova „zabava za narod” i dalje forsira, odgovor se sam nameće. Nekako je teško oteti se utisku da ništa nije slučajno – ovde se promoviše sve što u oblasti socijalnog inženjeringa globalisti žele – ozverivanje u besu i samodovoljnosti, rušenje svih moralnih normi kao i svih koncepata društva koji nam se ispostavljaju kao „prevaziđeni” – od javnog seksa po principu ko s kim stigne, preko abortusa, obezvređivanja ideje ljubavi do najopasnijeg – odbacivanja najvažnijeg oslonca – primarne porodice.

A, bez porodice, kako je napisao francuski književnik Andre Morua, čovek, sam na svetu, drhti od zime.