inspiracija

Oskar

Na ovogodišnjoj dodeli Oskara, na tom globalnom TV provodu koji navodno gleda ceo svet, desio se skandal primeren kafani na kraju sela

Ništa bolje ne opisuje svet u kome živimo, i gubitak svake otmenosti, kao opipljiv i vrlo jasno vidljiv rijaliti model globalne javne scene. Vreme zla počinje sa relativizacijom svega pod kapom nebeskom, a završava – gubitkom svih granica.

Dakle, možemo s ponosom da uskliknemo – nismo najgori!

Na ovogodišnjoj dodeli Oskara, na tom globalnom TV provodu koji navodno gleda ceo svet, desio se skandal primeren kafani na kraju sela.

Naime, Vil Smit, holivudska zvezda, ustao je iz publike, popeo se na scenu, prišao voditelju ceremonije, inače komičaru, i zavalio mu pesnicu u glavu, jer mu se nije dopala šala koja je bila upućena glumčevoj ženi.

Uradio je to uživo, na sceni, a onda se mirno i dostojanstveno vratio na svoje mesto, odakle je nekoliko sekundi kasnije krenuo da urla, psuje i preti voditelju da mu više ne spominje ženu.

Srozani Oskar ništa je prema činjenici da je TV rejting porastao.

Publika u sali nekoliko trenutaka bila je bez daha, a onda je smehom olakšanja i mlakim aplauzom propratila komentar voditelja: „Vil Smit me istamburao!”

Voditelj je ostao blago nasmešen i nastavio da vodi program, kao da se ništa nije dogodilo.

Da sve bude još luđe, samo nekoliko minuta kasnije, Vil Smit dobio je Oskara za glavnu ulogu.

I onda je malopređašnji uličar, popevši se na scenu, ophrvan emocijama i svestan onoga što Amerika želi da čuje, rekao da se iz ljubavi čine glupe stvari, pustio suze, spomenuo odbranu porodice i izvinio se organizatorima programa, ali ne i mučenom voditelju.

Sutradan su novine izveštavale da je taj incident podigao gledanost dodele Oskara, koja je inače najniža otkako postoje TV prenosi zvezdane noći iz Holivuda.

Relativnost svega ogleda se i u tome što je armija politički korektnih idiota na društvenim mrežama i u medijima čekala neki znak da izabere „pobedničku” stranu. Prostora za popularnu rasističku teoriju nije bilo, jer su i tabadžija i istabani – Afroamerikanci, a Vilu Smitu je već nekako oprošteno jer je plakao, jer je dobio Oskara i jer je – samo čovek.

I tako je nasilje uvedeno u udarne termine, humor je kastriran, a svet je u direktnom prenosu postao rijaliti program.

Jačem je sve dozvoljeno.

Srozani Oskar ništa je prema činjenici da je TV rejting porastao.

Šta da kažem nego – Zadruga, sve vam je oprošteno.