Oskar – nagrada za priču ispričanu odećom

Kostimi u savremenim filmovima zapravo su jednako komplikovani kao i oni iz epoha, iako publika to nekad ne primećuje

Ove godine mnogi su navijali da nagrada za kostim ode u ruke kostimografa filma Dina, koji je zaista i likovno i konceptualno postavka kakvu filmsko platno već dugo nije videlo. Ipak, pobedu je odneo fim Kruela i tu ne bi moglo da se zameri mnogo toga jer je u pitanju prava, mada nešto drugačija poslastica za modne sladokusce, sa brojnim učitanim referencama.

Film Kruela je poslastica za modne sladokusce, sa brojnim učitanim referencama

I dok je u fokusu svetske javnosti, umesto čestitanja pobednicima, razmatranje da li je šamar Vila Smita lažni ili pravi, mi smo odlučili da otplovimo malo dalje od ovog trenutka i prođemo kroz ključne momente za filmski kostim i Oskare koji su za ovu oblast dodeljivani.

Iako je dodela nagrade Oskar započela 1929, biće potrebne dve dekade kako bi nagrada za kostim počela da se dodeljuje. Za to vreme su neki, sada već kultni filmski kostimi, poput onih za film Prohujalao sa vihorom i brojnih drugih, ostali bez ovog prestižnog zlatnog kipa, iako ih istorija kinematografije nikada ne zaobilazi u svojim nabrajanjima.

Dobra kostimografija je mnogo više od lepe glumice u lepoj haljini, radi se o stvaranju spoljašnjeg vizuelnog prikaza identiteta lika

Kada je 1949. kategorija nagrade za kostim najzad ustanovljena, ona se u prvih deset godina delila na dve potkategorije. Naime, bili su razdvojeni kostimi za crno-beli i film u boji. Od te 1949, pa sve do 1973, najznačajnije ime koje se u ovoj oblasti iznova i iznova i iznova pojavljivalo u nominacijama svakako je kostimografkinja Idit Hed.

Tokom svoje karijere 34 puta je nominovana i osam puta ponela titulu kostimografa sa najboljim rešenjima. To ju je ujedno definisalo i kao ženu sa najvećim brojem osvojenih Oskara u istoriji dodela. Njen rad u Hičkokovoj Vrtoglavici neretko se smatra prelomnim trenutkom u istoriji filma. Svojim dizajnom pomogla je glumici Kim Novak da pronađe identitet svojih likova. Sama Idit postavila je standard za ono čemu bi kostimograf trebalo da teži, a to je da bude sposoban da uspostavi karakter, ton i autentičnost u filmu samo uz pomoć tekstila i palete boja.

Čak i pre nego što su potkategorije spojene u jednu, 1967. godine, nagrada je već sakupila pod svoje okrilje široku lepezu filmova, u rasponu od Čudesnog sveta braće Grim do šarenih i živopisnih haljina Mulen Ruža. Međutim, najikoničnije od svih, za većinu filmofila bilo bi ostvarenje Moja lepa gospođice (My Fair Lady) Džordža Kjukora. Iako je lik koji je stvorila Odri Hepbern izuzetan, bez kostima ovaj film ne bi bio to što je bio. Siluete haljina za hipodrom i igra grafičkim detaljima, bili bi i bez ostalih izuzetnih kostimografskih rešenja dovoljni da ga učine nezaboravnim filmskim klasikom.

Modni dizajner Nik Vereos rekao je da znate da je kostimograf odradio svoj posao kada kostime i ne primetite

Dobra kostimografija je mnogo više od lepe glumice u lepoj haljini, radi se o stvaranju spoljašnjeg vizuelnog prikaza identiteta lika. U tom smislu, kostimograf je odgovoran za razumevanje gde bi određeni lik kupovao, kakvu bi odeću nosio, da li je neuredan ili uredan, pa čak i koliko je modno osvešćen.

Kostimi u savremenim filmovima zapravo su jednako komplikovani kao i oni iz epoha, iako publika to nekada ne primećuje i konstatuje da tu kostima nema jer su likovi savremeno odeveni. Odeća ipak donosi informacije koje se odnose na karakter, ton, podtekst i žanr, ali ne moraju nužno oduševiti gledaoce. Nije ni neophodno. Modni dizajner Nik Vereos rekao je da znate da je kostimograf odradio svoj posao kada kostime i ne primetite.

Ali kada se naterate da obratite pažnju na male detalje, oni odjednom postaju nezamenjivi. Razmislite o jednostavnim belim majicama sa dugačkim rukavima i tregerima u Paklenoj pomorandži. Da li biste likove videli na isti način da nose ljubičaste prugaste leptir mašne i farmerke? Vrlo verovatno ne.

U poslednjih 60 godina brojni filmovi su prošli kroz proces nominacije i nagrađivanja na manifestaciji dodele Oskara. Svi kostimografi koji su bili nominovani, bilo za savremeni ili kostim iz epohe, bili su u obavezi da pred Filmskom akademijom brane svoje koncepte skicama i usmenom odbranom. To zaparavo znači da kostim priča zasebnu priču u okviru zadate priče fima.

Idit Hed je tokom svoje karijere 34 puta nominovana i osam puta ponela titulu kostimografa sa najboljim rešenjima

Naravno, to je slučaj i sa ovogodišnjim nominovanim filmovima. Ako ste ozbiljan ili barem filmofil amater, predlažemo vam da pogledate dva favorita za ovu godinu, Kruelu i Dinu, obratite pažnju na priču koju pričaju kostimi ovih filmova i napravite sopstvenu odluku koji je bolje rešio zadatak.

U svakom slučaju, možete se dobro zabaviti.