Nokaut

Ne pamtim kada mi se toliko slošilo, kada me je toliko zaboleo želudac, kao juče, kada mi je na Instagramu „izleteo” snimak iz gradskog autobusa broj 18. To se, dakle, događa danas, usred bela dana, usred Beograda.

Neka devojka se svađa sa nekim, skoro da urla, pokazuje mu srednji prst.

A onda taj neko ustaje i iz sve snage opali pesnicom u zaštitno staklo.

Vozač nastavlja mirno da vozi, putnici ne mrdaju sa svojih mesta.

Zatim neko, ko je u stvari niko, prilazi devojci, unosi joj se u lice, priča joj opscene rečenice, iako priča nerazumljivim jezikom može se razaznati njegov pornografski rečnik, kao i rečenica „ja sam iz Švajcarske”, pa pošto je nastavio sa tiradom, taj nabildovani bradonja zamahne pesnicom i devojku odvali od udarca u glavu. Njoj kosa na tren pada preko lica, devojka je u stanju blagog šoka, i samo odmahne glavom da skloni pramen.

Vrata se otvaraju, građani ulaze u autobus, građani sede u autobusu, vrata se zatvaraju i život se nastavlja kao da se ništa nije desilo.

Niko nije rekao ni reč. Neko je sve to snimao, i malo je reći da me je to podsetilo na čuvenu scenu iz dokumentarnog filma Poslednji krici iz savane, kada lav napada ženu na safariju, a turista sve to snima.

U komentarima ispod snimka zapanjujuće je bilo još nešto – neko je napisao da sve ovdašnje žene, koje sebi dozvoljavaju da se upuste u „takve odnose” sa „takvim likovima”, zaslužuju takve batine.

Direktan prenos nasilja koje se odvija pred našim očima, nešto je najogavnije što sam videla.

Nasilnik je džukac i bolesnik, ali je podjednako ogavna tišina koja je obavijala tu scenu. Niko nije smeo da kaže ni reč, niko ʼda mu ustaneʼ, niko da zaštiti devojku, niko da dovikne šoferu. Ta zastrašujuća tišina još jedan je od vidova normalizacije nasilja, taj stav da taj udarac u glavu – „da se to nas ne tiče”, ima jednu još strašniju posledicu.

Taj niko „iz Švajcarske” simbolički je nokautirao ceo autobus, sve putnike, ako hoćete – taj je opalio šamarčinu Beogradu jer smo mi to dozvolili. S druge strane, teško je oteti se utisku da je, na neki način, ceo autobus učestvovao u ponižavanju i nokautiranju te devojke.

Da li je moguće da je Beograd postao takav grad? Ućutkan? Grad straha i pristajanja?

Svaki put kada ćutimo pred nasiljem, mi u njemu učestvujemo.