Ne tvrdim ništa, samo kažem

Beograd spira zimu, magnolija u dvorištu moje bake Mare ponovo pupi i ja se setih kad sam kretala u srednju školu i kad nam je sa ratom zahvaćenih područja stigla prinova u razred, i kako nisam znala šta je behar

Sve se nešto mislim – volim te, a znam da ću te voleti još više, iako ti voliš italijansku muziku, a ja francusku. Iako imamo dovoljno godina da je ovo smešno svima, pa i nama. Svaki put kad vidim da se osmehuješ krajem usana kad me ugledaš, znam gde smo.

Beograd spira zimu, magnolija u dvorištu moje bake Mare ponovo pupi i ja se setih kad sam kretala u srednju školu i kad nam je sa ratom zahvaćenih područja stigla prinova u razred, i kako nisam znala šta je behar. Moja, tada nova drugarica, Ivana iz Sarajeva objašnjava mi šta znači behar Bosnom provejava, a ja nju učim da se nose samo 501 levis i crna rolka. Da je to pod „obavezno” i da čim mi roditelji izađu iz kuće preuzimamo stvar u svoje ruke i besomučno u kadi gulimo farmerke metalnom ribaćom četkom da budu kao iznošene, na potpuno očajanje roditelja koji su dali ozbiljan imetak za isti odevni predmet.

Bilo nas je 45 đaka u jednom razredu. Svega je falilo, i krede i sunđera

Ne sećam se gde su novopridošla deca živela. Nismo o tome razgovarali. Bilo nas je 45 đaka u jednom razredu. Svega je falilo, i krede i sunđera. Mi nismo falili, svaki dan pola puta peške, pola prepunim autobusima, iz kojih je stalno neko virio i nečija jakna bi se vijorila u vazduhu kao zastava između poluzatvorenih vrata, dolazili smo u školu čekajući da naš život krene, bez obzira na kolone izbeglica i rat. Od važnih modnih detalja nosili smo očeve košulje i vezivali bismo ih napred u čvor čim prođe vreme za rolke.

I danas razgovaram sa Ivanom – kako nam je taj period života ostao u sećanju kao momenat kad obe upoznajemo muževe. Treći razred gimnazije. VIP momenat.

Niko od nas ne seća se neke tegobe, teskobe ili nemaštine. Jednostavno, niko nije imao novac za užinu, pa nismo ni mi. Doručkovali smo kod kuće i vraćali se kući na ručak. Nije se očekivalo da deca jedu za vreme nastave papaju, mango i kuskus. Već smo držale dijetu, te smoki nije dolazio u obzir.

Nego da vam priznam, volim i ja italijansku muziku, alʼ neću da sve bude po njegovom. I zato danas kuvam ono što ja volim: prepelice punjene pečurkama i slaninom.

Danas je vreme za Šubertovu Serenadu. Ne tvrdim ništa, samo vam kažem.